Пређи на садржај

Немачки савезни избори 2025.

С Википедије, слободне енциклопедије
Немачки савезни избори 2025.
← 2021 23. фебруар 2025. Следећи →
630 чланова у Бундестагу
316 мандати потребни за већину
Регистровано60.490.603
Излазност82,5% (Раст 6,2%)
  Прва странка Друга странка Трећа странка
 
Friedrich Merz 2024.jpg
2019-09-01 Wahlabend Sachsen by Sandro Halank–039 (3x4 close cropped).jpg
Olaf Scholz September 2024.jpg
Кандидат Фридрих Мерц Алис Вајдел Олаф Шолц
Странка CDU/CSU AfD SPD
Последњи избори 24,1%, 197 мандата 10,4%, 83 мандата 25,7%, 206 мандата
Освојена места 208 152 120
Места промењено Раст 11 Раст 69 Пад 86
Бр. гласова 14.158.432 10.327.148 8.148.284
Проценат 28,5% 20,8% 16,4%
  Четврта странка Пета странка
 
2021-12-07 Unterzeichnung des Koalitionsvertrages der 20. Wahlperiode des Bundestages by Sandro Halank–018 (cropped).jpg
Кандидат Роберт Хабек[а] Жан ван Акен
Хајди Рајхинек
Странка Зелени Левица
Последњи избори 14,7%, 118 мандата 4,9%, 39 мандата
Освојена места 85 64
Места промењено Пад 33 Раст 25
Бр. гласова 5.761.476 4.355.382
Проценат 11,6% 8,8%
Резултати избора. Главна мапа показује резултате за изборне јединице, а резултати партијске листе су приказани доле лево.
Канцелар пре избора

Олаф Шолц
СПД–Зелени

Изабрани канцелар

ТБД
ТБД

У Немачкој су одржани савезни избори за избор 630 посланика 21. Бундестага. Избори су одржани седам месеци пре рока због распада актуелне владајуће коалиције 2024. Након губитка већине, влада je изгубила гласање о поверењу како би омогућила превремене изборе. Ово су били четврти ванредни избори у послератној немачкој историји, а први од 2005. године.[1]

Конзервативни савез CDU/CSU постао је највећа група у Бундестагу са 28,5 одсто гласова. Крајње десничарска Алтернатива за Немачку (AfD) остварила је најбољи резултат на било којим немачким изборима са 20,8 одсто, и заузела друго место. Владајућа Социјалдемократска партија левог центра (SPD) изгубила је преко девет одсто и претрпела је најгори резултат од 1887. са само 16,4%. Њихов мањи партнер Зелени такође је пао са 15% на 12%. Слободна демократска партија (FDP), чији је пребег из владе довео до избора, забележила је најгори историјски резултат са 4,3 одсто и изгубила је заступљеност у Бундестагу први пут од 2013. године. Социјалистичка левица је порасла на 9%. Савез Саре Вагенкнехт, популистички огранак са левице, освојила је 4,97% и за длаку није успела да уђе у Бундестаг. Удружење бирача Јужног Шлезвига (SSW), које је као мањинска странка изузето од цензуса од 5 одсто, задржало је своје јединствено место.[2][3][4]

Излазност бирача била је 82,5%, што је повећање од шест одсто у односу на 2021. и највише од поновног уједињења Немачке.[5]

Резултати

[уреди | уреди извор]

Избори су одразили јаку поделу између бивше Западне и Источне Немачке,[6][7] при чему је AfD постала најјача странка на истоку[8][9] и победила у свих пет бивших источнонемачких држава.[10] Још две странке одражавале су појачано деловање поред AFD-a преко бивше границе: крајње левичарска[11][12] Левица, са додатним високим перформансама у бившим западнонемачким државама Бремен[13] Хамбург,[14] и BSW, описана као „популистичка крајња левица“[15] или левичарска популистичка Савез Саре Вагенкнехт.[16] Све три странке освојиле су најбоље резултате у источним изборним јединицама, а најгоре у западним. Ово је било супротно за четири друге велике странке: Унију, SPD, Зелене и FDP.[17] Унија је добро деловала у западном делу земље, обезбеђујући тамо сваку савезну државу.[б] [19] Посебно снажан резултат су забележили у Баварској, где је CSU носио све изборне јединице.[20]

Странка Партијска листа Изборне јединице Укупно мандата +/–
Гласови % Мандати Гласови % Мандати
Хришћанско-демократска унија 11.194.700 22,55 36 12.601.967 25,46 128 164 +12
Алтернатива за Немачку 10.327.148 20,80 110 10.175.438 20,56 42 152 +69
Социјалдемократска партија 8.148.284 16,41 76 9.934.614 20,07 44 120 –86
Савез 90/Зелени 5.761.476 11,61 73 5.442.912 11,00 12 85 –33
Левица 4.355.382 8,77 58 3.932.584 7,94 6 64 +25
Хришћанско-социјална унија 2.963.732 5,97 0 3.271.730 6,61 44 44 –1
Савез Саре Вагенкнехт 2.468.670 4,97 0 299.226 0,60 0 0 Нова
Странка слободних демократа 2.148.878 4,33 0 1.623.351 3,28 0 0 –91
Независни 70.110 0,14 0 0 0
Остали 2.273.817 4,59 1 2.146.254 4,34 0 1 0
Укупно 49.642.087 100,00 354 49.498.186 100,00 276 630 –105
Важећи гласови 49.642.087 99,43 49.498.186 99,14
Неважећи/празни гласови 285.228 0,57 429.129 0,86
Укупни гласови 49.927.315 100,00 49.927.315 100,00
Регистровани бирачи/излазност 60.490.603 82,54 60.490.603 82,54
Извор: Савезни службеник за повратак

Формирање владајуће коалиције

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Кандидат за канцелара; ко-лидер са Аналином Бербок.
  2. ^ Релативно већа држава која није град-држава као Берлин, Хамбург или Бремен[18]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Germany’s president dissolves parliament ahead of snap election”. The Guardian. 27. 12. 2024. 
  2. ^ „Germany election: Merz says it’s ‘five to midnight’ for Europe”. The Guardian. 25. 2. 2025. 
  3. ^ „German election: Who won, who lost and what’s next?”. Al Jazeera. 24. 2. 2025. 
  4. ^ „German election: Merz's CDU wins election, AfD second”. Deutsche Welle. 23. 2. 2025. 
  5. ^ „Voter turnout jumps to 83% after pivotal German election”. 23. 2. 2025. Приступљено 23. 2. 2025. 
  6. ^ Clarke, Seán (24. 2. 2025). „German election 2025: results in full”. The Guardian. Архивирано из оригинала 23. 2. 2025. г. Приступљено 24. 2. 2025. 
  7. ^ „Far-right AfD wins eastern Germany by huge margin as divisions remain”. The Korea Times. 24. 2. 2025. Архивирано из оригинала 24. 2. 2025. г. Приступљено 24. 2. 2025. 
  8. ^ Pfeifer, Hans (24. 2. 2025). „German far-right AfD sees historic gains, still out of power”. Deutsche Welle. Приступљено 24. 2. 2025. 
  9. ^ Pfeifer, Hans (24. 2. 2025). „Far-right AfD surge is warning for Germany's other parties, says winner Merz”. BBC News. Приступљено 24. 2. 2025. 
  10. ^ Krupa, Jakub (24. 2. 2025). „FDP leader resigns after German election result – as it happened”. The Guardian. Архивирано из оригинала 24. 2. 2025. г. Приступљено 24. 2. 2025. 
  11. ^ Sahlerb, Johanna; Lunday, Chris (20. 2. 2025). „Germany's Left comes back from the dead”. politico.eu. Архивирано из оригинала 22. 2. 2025. г. Приступљено 24. 2. 2025. 
  12. ^ Kilderlin, Sophie (24. 2. 2025). „Voters flock to political extremes in Germany as the centrist parties stumble”. CNBC. Архивирано из оригинала 24. 2. 2025. г. Приступљено 24. 2. 2025. 
  13. ^ „Bundestagswahl in Bremen: So hat Ihr Stadtteil gewählt”. tagesschau.de. 24. 2. 2025. Приступљено 25. 2. 2025. 
  14. ^ „Bundestagswahl: SPD in Hamburg vorn - hohe Wahlbeteiligung”. ndr.de. 24. 2. 2025. Приступљено 25. 2. 2025. 
  15. ^ Haseldine, Lisa (14. 2. 2025). „The surprising fall of Germany's populist far-left party”. The Spectator. Архивирано из оригинала 18. 2. 2025. г. Приступљено 24. 2. 2025. 
  16. ^ Lunday, Chris (3. 2. 2025). „World's top defense conference bans Germany's populist left and right parties”. POLITICO. Архивирано из оригинала 3. 2. 2025. г. Приступљено 24. 2. 2025. 
  17. ^ „Bundestagswahl 2025”. Die Spiegel. Приступљено 25. 2. 2025. 
  18. ^ El-Saghir, Janine. „Federal States of Germany”. how-to-germany.com. Приступљено 25. 2. 2025. 
  19. ^ Millar, Paul (24. 2. 2025). „How Germany’s enduring East-West divide is pushing voters to the fringes”. france24.com. Приступљено 25. 2. 2025. 
  20. ^ Grün, Gianna-Carina; Zeier, Kristin (24. 2. 2025). „German election results explained in graphics”. Deutsche Welle. Приступљено 25. 2. 2025. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Немачки_савезни_избори_2025.&oldid=29131232”