Немања Девић
| Немања Девић | |
|---|---|
 Немања Девић - Историчар | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Немања Девић |
| Датум рођења | 25. август 1989. |
| Место рођења | Смедеревска Паланка, СР Србија, СФР Југославија |
| Пребивалиште | Београд |
| Религија | Православни хришћанин |
| Образовање | Филозофски факултет Универзитета у Београду – Одељење за историју |
| Породица | |
| Супружник | Александра Девић |
| Научни рад | |
| Институција | Институт за савремену историју – научни сарадник |
| Познат по | доктор историјских наука |
| Награде | Награда Драгиша Кашиковић Награда „Димитрије Богдановић” (2022) |
Немања Девић (Смедеревска Паланка, 25. август 1989) српски је историчар, доктор историјских наука и научни сарадник у Институту за савремену историју у Београду.
Спада у ред 10% изврсних истраживача у Србији који су се показали као највреднији по броју објављених научних радова.[тражи се извор]
Биографија[уреди | уреди извор]
Образовање и академска каријера[уреди | уреди извор]
Рођен је 25. августа 1989. године у Смедеревској Паланци. Након завршене Паланачке гимназије уписао је студије историје на Филозофском факултету Универзитета у Београду, где је дипломирао и стекао звање историчара.
На истом факултету је 2014. године одбранио мастер рад „Смедеревски округ 1938-1946“ и стекао звање мастер историчара. Докторирао је 21. јула 2020. године, одбранивши докторску дисертацију „Партизански покрет у Србији 1941-1944“ на Филозофском факултету Универзитета у Београду, под менторством проф. др Мире Радојевић, дописног члана Српске академије наука и уметности. Чланови комисије су били проф. др Александар Животић, др Коста Николић и Бојан Димитријевић (научни сарадници на Институту за савремену историју).
Од 4. маја 2018. године, запослен је као истраживач-сарадник у Институту за савремену историју.[1] До сада је објавио више од 20 научних радова и неколико монографија
Девић је 2023. године рангиран у 10% изврсних истраживача у Србији који су се показали као највреднији по броју објављених научних радова (монографија и чланака) према статистици Министарства науке, технолошког развоја и иновација.[2]
Политички ангажман[уреди | уреди извор]
Девић је као млад био члан Српског покрета обнове, али се није озбиљније страначки ангажовао. На парламентарним изборима 2023. године подржао је коалицију НАДА коју су чинили Нова демократска странка Србије и Покрет обнове Краљевине Србије, а говорио је и на скупу те коалиције у Крагујевцу.[3]
Награде и признања[уреди | уреди извор]
Његова прва књига, коју је објавио као матурант гимназије, садржала је и јединствен попис свих жртава рата у једној локалној средини у Србији и за њу је 2009. године добио награду „Драгиша Кашиковић“.[4]
Добитник је и Награде „Димитрије Богдановић“ коју додељује Научно удружење за развој српских студија из Новог Сада.[5]
Изложбе[уреди | уреди извор]
Девић је аутор изложбе „Јунаштвом у славу, српски војник у Првом балканском рату“, која је током 2012. и 2013. године била постављена у више градова, као и у Великој галерији Дома војске у Београду.[6]
Сарађивао је на изложби „У име народа, репресија у Србији 1944–1953“, аутора Срђана Цветковића, која је била постављена у Историјском музеју Србије 2013. године, а касније је премештана широм земље.[тражи се извор]
Дела[уреди | уреди извор]
Књиге[уреди | уреди извор]
- Истина под кључем: Доња Јасеница у Другом светском рату, Институт за савремену историју - Службени гласник, Београд 2008;
- Истина под кључем: Доња Јасеница у Другом светском рату, Институт за савремену историју - Службени гласник, Београд 2009. (друго издање);
- Жртве у Зајечарском округу после 12. септембра 1944. године, коауторство са др Срђаном Цветковићем,
- Смедеревски крај у Другом светском рату, Институт за савремену историју, Београд 2015;[7]
- Смедеревски крај у Другом светском рату, Музеј жртава геноцида, Београд 2016;[8]
- ОЗНА, репресија комунистичког режима у Србији 1944-1946: Документи, Catena mundi - Институт за савремену историју, Београд 2019. (коауторство са др Срђаном Цветковићем);[9]
- Босанска голгота, Институт за савремену историју, Београд (2021) ISBN 978-86-7396-785-1 (коауторство са др Бојаном Димитријевићем);
- За Партију и Тита: партизански покрет у Србији 1941-1944, Службени гласник, Београд (2021) ISBN 978-86-519-2704-4;
- Партизани у Србији 1941: ослободилачки или револуционарни покрет, Институт за савремену историју, Београд (2021) ISBN 978-86-7403-254-1.
- Никола Калабић и Горска краљева гарда, Службени гласник, Београд (2023), ISBN 978-86-519-2994-9 (коауторство са др Бојаном Димитријевићем).
Чланци и прилози[уреди | уреди извор]
- Демократска странка - Велика Плана (1919—2000), Истраживачко-издавачки центар, Београд 2008;
- Први светски рат 1914-2014, један прилог сећању на жртве, Летопис Матице српске, Год. 190, књ. 493, св. 6 (јун 2014), стр. 817-826;
- Поглед Александра Солжењицина на кључне догађаје из Фебруарске и Октобарске револуције у делу "Црвени точак", Студије историје Иларион, бр. 2, Београд 2017, стр. 31-38;
- Нови документи о револуционарном терору у Србији 1944. године, Годишњак за истраживање геноцида, Св. 10 (2018), стр. 111-125;
Приређивања[уреди | уреди извор]
- Александар М. Милошевић, Српска прича: Сећања из рата и револуције 1941-1945, Службени гласник, Београд 2019.
Прикази[уреди | уреди извор]
- Владета Јеротић, Дневник 1938-1945, Београд, Задужбина Владете Јеротића, 2019, 427; Архив: часопис Архива Југославије, год. 21, бр. 1/2 (2020), стр. 329-332
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Списак сарадника Института за савремену историју”.
- ^ „Списак изврсних истраживача из области хуманистичких наука” (PDF). Министарство науке, технолошког развоја и иновација.
- ^ „Koaliciju NADA podržao istoričar Nemanja Dević”. Blic. 6. 12. 2023.
- ^ „Уручена награда „Драгиша Кашиковић“”. Влада Републике Србије. 2009.
- ^ Р., К. (21. 5. 2023). „Уручене награде „Димитрије Богдановић””. Политика. Приступљено 22. 5. 2023.
- ^ „Најава за изложбу "Јунаштву у славу" на сајту Министарства одбране”. 15. април 2013.
- ^ Девић, Немања (2015). Смедеревски крај у Другом светском рату. Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-200-8.
- ^ Девић, Немања (2016). Смедеревски крај у Другом светском рату. Београд: Музеј жртава геноцида. ISBN 978-86-86831-26-2.
- ^ ОЗНА, репресија комунистичког режима у Србији 1944-1946: Документи. Београд: Catena Mundi. 2019. ISBN 978-86-6343-117-1.
