Пређи на садржај

Немања Максимовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Немања Максимовић
Немања Максимовић, 2019. године
Лични подаци
Пуно име Немања Максимовић
Датум рођења (1995-01-26)26. јануар 1995.(30 год.)
Место рођења Бања Ковиљача, СР Југославија
Висина 1,89 m
Позиција централни везни
Клупске информације
Тренутни клуб
Шабаб Ал Ахли
Број 88
Јуниорска каријера
Гучево Бања Ковиљача
0000—2007. Лозница
2007—2013. Црвена звезда
2013. Хелас Верона
2013. Домжале
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2013—2015. Домжале 27 (3)
2015—2017. Астана 54 (9)
2017—2018. Валенсија 15 (0)
2018—2024. Хетафе 207 (9)
2024—2025. Панатинаикос 27 (3)
2025— Шабаб Ал Ахли 1 (0)
Репрезентативна каријера**
2013—2015. Србија до 19 16 (3)
2015. Србија до 20 7 (2)
2015—2017. Србија до 21 9 (0)
2016— Србија 56 (1)
* Датум актуелизовања: 5. септембар 2025.
** Датум актуелизовања: 9. децембар 2022.

Немања Максимовић (Бања Ковиљача, 26. јануар 1995) је српски фудбалер.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Максимовић је фудбалом почео да се бави у ФК Гучево из Бање Ковиљаче,[1] да током омладинских дана променио још неколико клубова. Из Омладинца из Лознице отишао је у Црвену звезду где је био шест година. После одрађеног омладинског стажа у Црвеној звезди није се појавио на прозивци сениорског тима, под изговором да је уписао часове вожње.[2] Био је то само изговор јер Максимовић није желео да потпише уговор са Црвеном звездом.[3] Након тога је отишао у италијанску Верону, а потом и Домжале. У словеначком првенству је отпочео професионалну каријеру, и за Домжале је одиграо 27 лигашких утакмица уз 3 постигнута гола.

У фебруару 2015. прешао је у казахстанску Астану.[2] Крајем августа 2015. поготком у финишу реванш меча против АПОЕЛ-а у Никозији Максимовић је увео Астану у Лигу шампиона (први пут у клупској историји).[4] Поред играња у најелитнијем такмичењу, Максимовић је са Астаном био два пута првак Казахстана, а освојио је и по један Куп и Суперкуп. Током 2017. године прешао је у шпанску Валенсију.[5] После сезоне у Валенсији прешао је у Хетафе у ком је остао наредних шест година. У сезони 2024/25. био је играч грчког Панатинаикоса. У августу 2025. потписао је за Шабаб Ал Ахли из Дубаија.[6]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Максимовић је био члан генерације која је 2013. у Литванији постала првак Европе за фудбалере до 19 година. Био је један од главних адута приликом освајања ФИФА Светског првенства за играче до 20 година у јуну 2015. године, а његовим голом у 118. минуту финала Мундијалита савладан је Бразил, петоструки шампион у овој конкуренцији.[7]

За сениорску репрезентацију Србије дебитовао је 23. марта 2016. на пријатељском мечу против Пољске (0:1) у Познању.[8] Свој први гол за сениорску репрезентацију постигао је 23. марта 2025. против Аустрије у мечу баража за опстанак у А дивизији Лиге нација.[9]

Био је учесник Светског првенства 2022. у Катару и Европског првенства 2024. у Немачкој.

Одликовања

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „ХОТСПОРТ ИНТЕРВЈУ – НЕМАЊА МАКСИМОВИЋ: Сан ми се није остварио да играм за вољени клуб, а сада ћу играти против Месија и Роналда (ФОТО)”. hotsport.rs. Архивирано из оригинала 30. 05. 2019. г. Приступљено 19. 6. 2017. 
  2. ^ а б „Капитен "орлића" отишао у Казахстан”. mondo.rs. Архивирано из оригинала 26. 05. 2016. г. Приступљено 19. 6. 2017. 
  3. ^ „НЕВЕРОВАТНА ГРЕШКА: Пре две године Звезда имала бисер у рукама, он је сада светски шампион!”. hotsport.rs. Архивирано из оригинала 29. 06. 2015. г. Приступљено 19. 6. 2017. 
  4. ^ „Максимовић увео Астану у елиту!”. mondo.rs. Архивирано из оригинала 07. 07. 2017. г. Приступљено 19. 6. 2017. 
  5. ^ „ПОТВРЂЕНО: Немања Максимовић у Валенсији!”. mondo.rs. Архивирано из оригинала 07. 07. 2017. г. Приступљено 19. 6. 2017. 
  6. ^ „Немања Максимовић нови фудбалер Шабаб Ал Ахлија”. Спортски журнал. 17. 8. 2025. Приступљено 5. 9. 2025. 
  7. ^ „ТРЕНУТАК ЗА ПАМЋЕЊЕ Златни Немања Максимовић!”. sport.blic.rs. Приступљено 19. 6. 2017. 
  8. ^ „Maksimović Nemanja”. reprezentacija.rs. Приступљено 5. 9. 2025. 
  9. ^ „Maksimović dao prvi gol za reprezentaciju od Mundijalita, Vlahović se upisao nakon dve godine”. mozzartsport.com. 23. 3. 2025. Приступљено 5. 9. 2025. 
  10. ^ „Додик одликовао златне "орлиће" пореклом из Републике Српске”. sport.blic.rs. Приступљено 19. 6. 2017. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]