Пређи на садржај

Немања Матић

С Википедије, слободне енциклопедије
Немања Матић
Матић у дресу Србије на Светском првенству 2018.
Лични подаци
Датум рођења(1988-08-01)1. август 1988. (37 год.)
Место рођења Шабац, СФРЈ
Висина 1,94 m[1]
Позиција везни играч
Клупске информације
Тренутни клуб
 Сасуоло
Број 21
Јуниорска каријера
1993—1997. ФК Врело
1997—2000. Обреновац 1905
2000—2004. Црвена звезда
2004. Партизан
2004—2006. Јединство Уб
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2006—2007. Колубара
2007—2009. Кошице 70 (4)
2009—2011. Челси 2 (0)
2010—2011. → Витесе 27 (2)
2011—2014. Бенфика 56 (6)
2014—2017. Челси 121 (4)
2017—2022. Манчестер јунајтед 128 (2)
2022—2023. Рома 35 (2)
2023—2024. Рен 13 (0)
2024—2025. Олимпик Лион 44 (0)
2025— Сасуоло 1 (0)
Репрезентативна каријера
2008—2010. Србија до 21 11 (2)
2008—2019. Србија 48 (2)
* Датум актуелизовања: 1. септембар 2025.

Немања Матић (Шабац, 1. августа 1988) српски је фудбалер који тренутно наступа за италијански клуб Сасуоло на позицији везног играча. Каријеру је почео као офанзивни везни, али је током периода у Бенфици прешао на позицију дефанзивног везног.[2]

Сениорску каријеру почео је 2006. у Колубари, да би наредне године прешао у словачке Кошице.[3] У августу 2009. потписао је за Челси. Током прве сезоне није играо много и прослеђен је на позајмицу у Витесе у сезони 2010/11. На лето 2011. прешао је у Бенфику, у оквиру уговора о размени у којем је учествовао Давид Луиз. Проглашен је за играча године у сезони 2012/13. након чега је освојио титулу у сезони 2013/14. У јануару 2014. вратио се у Челси. Уврштен је у тим године за сезону 2014/15. и освојио је два пута Премијер лигу. У јулу 2017. прешао је у Манчестер јунајтед, са којим је играо финале ФА купа и Лиге Европе. На лето 2022. прешао је у Рому, где му је тренер поново био Жозе Морињо, који му је био тренер у Челсију и Манчестер јунајтеду. У Роми се задржао једну сезону и стигао је до финала Лиге Европе. У августу 2023. прешао је у француску екипу Рен где је провео једну полусезону да би у јануару 2024. потписао уговор са Олимпик Лионом.

За репрезентацију Србије до 21 године одиграо је 11 утакмица, док је за сениорску репрезентацију дебитовао 2008. Одиграо је 48 утакмица и постигао је два гола. Био је део репрезентације Србије на Светском првенству 2018. Каријеру у репрезентацији завршио је у августу 2020.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Почетак

[уреди | уреди извор]

Немања Матић је рођен 1. августа 1988. године у Шапцу, у време кад је његов отац Драган играо фудбал за локалну Мачву.[4][5] Детињство је провео у селу Врело код Уба. Фудбал је почео да тренира са пет година у ФК Врело.[6] Када је имао десет година прешао је у ФК Обреновац 1905 код тренера Миодрага Арсовића.[7] Након тога је 2000. године прешао у млађе категорије Црвене звезде. У млађим категоријама Црвене звезде провео је четири и по године, потом је један период провео и у Па­ртизану, а затим је био и члан убског Јединства.

Током лета 2006. године је прешао у лазаревачку Колубару, у којој је и дебитовао као сениорски фудбалер. Наредне 2007. године отишао је у Словачку, у редове тамошњег суперлигаша Кошица. Три године је провео у екипи Кошица, био је стандардан првотимац и учествовао је у освајању Купа Словачке у сезони 2008/09.

Челси

[уреди | уреди извор]

Дана 18. августа 2009. потписао је четворогодишњи уговор са Челсијем.[8] Дебитовао је за Челси 21. новембра 2009. када је његов тим савладао Вулверхемптон (4:0) у 13. колу Премијер лиге. Матић је ушао на терен у 69. минуту уместо Флорана Малуде.[9] Поново је наступио за Челси 3. јануара 2010. у победи свог клуба 5:0 над Вотфордом у ФА Купу.[10] Свој трећи, а уједно и последњи наступ у овој сезони, Матић је забележио у последњем колу сезоне 2009/10. када је Челси савладао Виган атлетик резултатом 8:0. На овој утакмици је ушао на терен у 70. минуту уместо Михаела Балака.[11]

Дана 23. августа 2010. Матић је заједно са саиграчима Слободаном Рајковићем и Матејом Делачом послат на позајмицу у холандски Витесе.[12] У сезони 2010/11. за Витесе је наступио на 27 првенсдтвених мечева на којима је постигао два гола.

Бенфика

[уреди | уреди извор]

Матића је 31. јануара 2011. купила Бенфика, и то у оквиру трансфера Давида Луиза у Челси, као и 25 милиона евра обештећења, док је Челси још додатно Бенфици проследио Матића. Међутим, ипак му је дозвољено да заврши сезону у Витесеу на позајмици. Званично се придружио Бенфици од сезоне 2011/12. Први гол у дресу Бенфике је постигао 14. јануара 2012. против Виторије Сетубал. Након одласка Хавија Гарсије у Манчестер сити, 31. августа 2012, Матић је постао стартер у везном реду Бенфике.

Након гола у дербију против Порта, 13. јануара 2013, Матић је следећег дана продужио уговор са клубом до 2018. године, са откупном клаузулом постављеном на 45 милиона евра.[13]

Повратак у Челси

[уреди | уреди извор]

Дана 15. јануара 2014. Матић се вратио у Челси, потписавши уговор на пет и по година.[14] Повратнички деби је имао четири дана касније када је ушао на терен у 86. минуту уместо Вилијана у победи 3:1 над Манчестер јунајтедом на Стамфорд бриџу.[15]

Дана 30. августа 2014. Матић је постигао свој први гол у дресу Челсија, против Евертона на Гудисон парку у победи Челсија 3:6.[16] Месец дана касније, Матић је постигао победоносни гол у Лиги шампиона против лисабонског Спортинга у победи Челсија 0:1.[17] Дана 5. новембра 2014. Матић је постигао свој други гол у сезони 2014/15. у Лиги шампиона и донео бод Челсију на гостовању против Марибора.[18]

Матић је у анкети „Вечерњих новости“ изабран за најбољег српског фудбалера у иностранству у 2014. години пошто је за њега гласала већина капитена тимова учесника у Суперлиги Србије.[19]

Матић је током свог другог боравка у Челсију за три и по сезоне одиграо укупно 151 такмичарску утакмицу, уз седам постигнутих голова. Учествовао је у освајању две Премијер лиге (2015, 2017).

Манчестер јунајтед

[уреди | уреди извор]
Матић као фудбалер Манчестер јунајтеда 2017. године

Дана 31. јула 2017. потписао је трогодишњи уговор са Манчестер јунајтедом.[20] Два дана касније дебитовао је на пријатељској утакмици са Сампдоријом.[21] Званични деби је имао 13. августа 2017, у 1. колу Премијер лиге, када је Манчестер јунајтед савладао Вест Хем резултатом 4:0. Матић је после овог сусрета добио награду за играча утакмице.[22] Први гол у дресу Јунајтеда постигао је 5. марта 2018. у првенственој победи 3:2 на гостовању Кристал паласу.[23] Тај гол је касније проглашен за најбољи који је постигао Манчестер јунајтед у сезони 2017/18.[24] Свој други гол за Манчестер постигао је 17. марта 2018. у победи над Брајтоном у ФА купу.[25] Матић је са Манчестером стигао до финала ФА купа у сезони 2017/18. Провео је свих 90. минута на терену у финалној утакмици која је одиграна на Вемблију, али ипак није успео да освоји трофеј пошто је Челси славио резултатом 1:0.[26]

Свој трећи гол за Јунајтед, а уједно и једини који је дао у сезони 2018/19, Матић је постигао 26. децембра 2018. у првенственој победи 3:1 над Хадерсфилдом.[27] Први пут као капитен је предводио Манчестер јунајтед 9. септембра 2019. у победи 1:0 над Астаном у 1. колу групне фазе Лиге Европе. Он је тако постао други Србин који је био капитен Манчестер јунајтеда, први је био Немања Видић.[28]

Свој четврти гол за Манчестер јунајтед постигао је 29. јануара 2020. у победи на гостовању Манчестер ситију (0:1) у Лига купу.[29] У јулу 2020. потписао је нови трогодишњи уговор са клубом.[30]

Дана 15. априла 2022. Матић је објавио да напушта Манчестер јунајтед по окончању такмичарске 2021/22.[31] За пет сезона, колико је провео у екипи Манчестер јунајтеда, Матић је наступио на 189 такмичарских утакмица уз четири постигнута гола.

Рома

[уреди | уреди извор]

Дана 14. јуна 2022. године, саопштено је да је Матић договорио једногодишњу сарадњу с Ромом пошто му је истекао уговор с Манчестер јунајтедом.[32] Тако је Матићу по трећи пут тренер био Жозе Морињо с ким је претходно радио у Челсију и Манчестер јунајтеду. „Већ сам радио с њим, разумемо се и он је један од разлога зашто сам овде.”, изјавио је Матић.[33] Дебитантски наступ за Рому имао је 14. августа против Салернитане у Серији А.[34] Матић је био један од кључних играча Роме током целе сезоне и помогао је тиму да дође до финала Лиге Европе. У финалу је Рома изгубила од Севиље после пенала. Матић је уврштен у идеални тим сезоне у том такмичењу.[35]

Рен

[уреди | уреди извор]

Дана 14. августа 2023. године, Матић се придружио француском клубу Рену. Сарадња је договорена на две године, а износ трансфера био је три милиона евра.[36][37]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Матић је био потпуно непознат играч у Србији све док Владимир Вермезовић, у то време тренер словачког Спартака из Трнаве, није препоручио њега и Марка Милинковића тадашњем селектору младе репрезентације Слободану Крчмаревићу.[38] Оба фудбалера су добила шансу да дебитују за младу селекцију 11. октобра 2008. на мечу против Данске.[39]

Након само три утакмице и два гола у дресу младе, селектор Радомир Антић га је уврстио у састав сениорске репрезентације за пријатељску утакмицу против Пољске. На тој утакмици одиграној 14. децембра 2008. Матић је дебитовао за најбољу селекцију Србије.[39]

Са младом репрезентацијом је учествовао на Европском првенству 2009. године у Шведској. Повредио се у првој утакмици против Италије, након 85 минута проведених на терену. Након те повреде морао је на операцију стопала. Од 2008. до 2010. за репрезентацију Србије до 21 године је одиграо једанаест утакмица и постигао два гола.

Први гол у дресу сениорске репрезентације је постигао 29. марта 2015. у поразу на гостовању Португалу (2:1) у квалификацијама за Европско првенство 2016. Други гол је дао 5. септембра 2017. у поразу на гостовању Аустрији (3:2) у квалификацијама за Светско првенство 2018.[39]

Са репрезентацијом Србије је играо на Светском првенству 2018. у Русији. Србија је елиминисана након групне фазе а Матић је наступио на све три утакмице у групи (Костарика, Швајцарска, Бразил).

За сениорску репрезентацију Србије је одиграо 48 утакмица и постигао два гола. Последњи пут у дресу репрезентације је наступио 10. септембра 2019. на утакмици са Луксембургом у квалификацијама за Европско првенство 2020.[39]

Дана 28. августа 2020. фудбалски савез Србије је објавио да је Матић завршио репрезентативну каријеру.[40]

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Матићев млађи брат Урош такође је професионални фудбалер.[41]

Матићу је деда по мајци пореклом из Волковије (данашња Северна Македонија).[42][43]

Матић има троје деце са својом супрогом Александром.[44]

У новембру 2018. године, Матић је одбио да на дресу носи црвени мак на утакмици против Борнмута који играчи у Премијер лиги носе сваког 11. новембра на Дан сећања. Црвеним маком се у Уједињеном Краљевству и земљама Комонвелта традиционално обележава Дан сећања на страдање британских војника у Првом светском рату.[45] Након утакмице Матић је био кажњен и добијао је претње путем друштвених мрежа.[46] Пар година касније образложио је своју одлуку: „Носио сам црвени мак годинама, али онда је британска влада одлучила да тај симбол користи за одавање почасти свим војницима који су погинули у ратовима у којима је земља учествовала... Укључујући и бомбардовање Србије током 1999. године. Од тог тренутка сам престао, нисам могао да пристанем. (...)”[47]

Појавио се у 12. епизоди телевизијске серије Камионџије д. о. о. Играо је самог себе, а кадар је делио са глумцима Ненадом Јездићем и Тихомиром Станићем.[48]

Статистика каријере

[уреди | уреди извор]

Репрезентативна

[уреди | уреди извор]

[49]

Србија
Година Утакмица Голова
2008 1 0
2009 1 0
2010 0 0
2011 0 0
2012 3 0
2013 4 0
2014 9 0
2015 8 1
2016 4 0
2017 6 1
2018 10 0
2019 2 0
Укупно 48 2

Голови за репрезентацију

[уреди | уреди извор]

[49]

# Датум Стадион Место Противник Гол Резултат Такмичење
1. 29. март 2015. Стадион светлости Лисабон, Португалија  Португалија 1–1 1–2 Квалификације за Европско првенство 2016.
2. 6. октобар 2017. Стадион Ернст Хапел Беч, Аустрија  Аустрија 2–2 2–3 Квалификације за Светско првенство 2018.

Трофеји

[уреди | уреди извор]

Клупски

[уреди | уреди извор]

Кошице

Челси

Бенфика

Индивидуални

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Nemanja Matic Profile”. Premier League (на језику: енглески). Приступљено 28. 8. 2020. 
  2. ^ Marshall, Adam (31. 7. 2017). „The lowdown on Nemanja Matic”. Manchester United. Приступљено 15. 6. 2022. 
  3. ^ (Ne)uspjeh prvaka s Mariom Stanićem #3: Nemanja Matić
  4. ^ „Razvojni put Nemanje Matića”. revija.kolubara.info. Приступљено 5. 1. 2022. 
  5. ^ „EKSKLUZIVNO: Razvojni put Nemanje Matića ili kako se kalio čelik! (FOTO i VIDEO)”. mozzartsport.com. 2. 1. 2015. Приступљено 5. 1. 2022. 
  6. ^ „Teenage Kicks: Nemanja Matic”. Chelsea F.C. 19. 11. 2014. Архивирано из оригинала 22. 11. 2014. г. Приступљено 10. 6. 2017. 
  7. ^ „Kako je biti oteran i iz Zvezde i iz Partizana? Nemanja Matić o neprofesionalizmu”. sportske.net. 8. 7. 2021. Приступљено 5. 1. 2022. 
  8. ^ „Chelsea confirm signing of Matic”. BBC Sport. 18. 8. 2009. Приступљено 18. 8. 2009. 
  9. ^ Lyon, Sam (21. 11. 2009). „Chelsea 4–0 Wolves”. BBC Sport. British Broadcasting Corporation. Приступљено 21. 11. 2009. 
  10. ^ „Chelsea 5 - 0 Watford” (на језику: енглески). BBC.co.uk. 3. 1. 2010. Приступљено 2. 6. 2022. 
  11. ^ „Chelsea 8 - 0 Wigan” (на језику: енглески). BBC.co.uk. 9. 5. 2010. Приступљено 2. 6. 2022. 
  12. ^ „Vitesse huurt drietal van Chelsea”. nos.nl. 23. 8. 2010. 
  13. ^ PortuGOAL: Matic handed new Benfica deal 14. 1. 2013.
  14. ^ Matić potpisao za Čelsi, Murinjo oduševljen njegovim angažmanom blic. 15. 1. 2014. Приступљено 20. 1. 2014.
  15. ^ "Chelsea 3–1 Manchester United" BBC Sport. 19. 1. 2014. Приступљено 20. 1. 2014.
  16. ^ „Everton 3–6 Chelsea”. BBC Sport. 30. 8. 2014. Приступљено 30. 8. 2014. 
  17. ^ „Sporting 0–1 Chelsea”. BBC Sport. 30. 9. 2014. Приступљено 30. 9. 2014. 
  18. ^ Sever, Grega (5. 11. 2014). „Handanovič helps Maribor to Chelsea draw”. UEFA. Приступљено 5. 11. 2014. 
  19. ^ Вечерње новости: Капитени бирају: Шкулетић и Матић шампиони за 2014. годину (29. 12. 2014)
  20. ^ Nemanja Matic signs with Manchester United - http://www.manutd.com/en.aspx
  21. ^ „Report: Manchester United 2 Sampdoria 1”. Manchester United F.C. 2. 8. 2017. Приступљено 13. 8. 2017. 
  22. ^ „Manchster United 4–0 West Ham United”. BBC Sport. 13. 8. 2017. Приступљено 13. 8. 2017. 
  23. ^ Evrogol Matića u 91' za veliki preokret Mančester junajteda!
  24. ^ „Nemanja Matic strike v Crystal Palace wins Man United Goal of the Season award | Manchester United”. 
  25. ^ „ФА Куп: Матић одвео Јунајтед на Вембли”. dnevnik.rs. 17. 3. 2018. Приступљено 2. 6. 2022. 
  26. ^ McNulty, Phil (19. 5. 2018). „Chelsea 1–0 Manchester United”. BBC Sport. Приступљено 6. 7. 2020. 
  27. ^ „Manchester United 3-1 Huddersfield: Paul Pogba double earns home side win”. 
  28. ^ „NEMANJA MATIĆ PRVI PUT KAPITEN JUNAJTEDA: Pojedini navijači ga kritikovali, ali ih je brutalan komentar jednog potpuno umirio! VIDEO”. kurir.rs. 20. 9. 2019. Приступљено 2. 6. 2022. 
  29. ^ „Man City vs Manchester United highlights”. 29. 1. 2020. 
  30. ^ „Nemanja Matic signs new contract with Man Utd | Manchester United”. 
  31. ^ „Matic to leave United”. Manchester United. 15. 4. 2022. Приступљено 24. 4. 2022. 
  32. ^ „Nemanja Matic signs for AS Roma”. asroma.com. Архивирано из оригинала 23. 6. 2022. г. Приступљено 17. 6. 2022. 
  33. ^ „Nemanja Matic explains why he keeps signing for Jose Mourinho”. 90min.com. 14. 6. 2022. Архивирано из оригинала 17. 1. 2023. г. Приступљено 17. 1. 2023. 
  34. ^ „Roma hang on for narrow win over Salernitana with Bryan Cristante goal”. ESPN. Архивирано из оригинала 16. 8. 2022. г. Приступљено 16. 8. 2022. 
  35. ^ „2022/23 UEFA Europa League Team of the Season”. UEFA. Приступљено 14. 8. 2023. 
  36. ^ „Nemanja Matic quits Roma for Rennes”. 
  37. ^ „Nemanja Matić est Rennais !”. STADE RENNAIS F.C. (на језику: француски). 2023-08-14. Приступљено 14. 8. 2023. 
  38. ^ „Крчмаревић одредио играче за меч са Данском”. Радио телевизија Србије. 2. 10. 2008. Приступљено 1. 9. 2025. 
  39. ^ а б в г „Matić Nemanja”. reprezentacija.rs. Приступљено 1. 9. 2025. 
  40. ^ „Немања Матић завршио репрезентативну каријеру”. RTS. 28. 8. 2020. Приступљено 28. 8. 2020. 
  41. ^ „Serbian Uros Matic to play for Macedonia”. Eurosport Australia. 27. 12. 2014. Архивирано из оригинала 1. 11. 2022. г. Приступљено 4. 1. 2015. 
  42. ^ Trpcheski, Jovan (21. 11. 2014). „Interview with Uroš Matić: I'm thinking of playing for Macedonia”. Macedonian football. Архивирано из оригинала 19. 7. 2019. г. Приступљено 19. 7. 2019. 
  43. ^ Vydané, Sita (2. 1. 2015). „Bývalý hráč Košíc bude reprezentovať Macedónsko” (на језику: словачки). Smesk. Архивирано из оригинала 1. 8. 2017. г. Приступљено 29. 1. 2016. 
  44. ^ Britton, Paul (18. 1. 2019). „A baby boom is sweeping Old Trafford”. Manchester Evening News. Архивирано из оригинала 8. 4. 2019. г. Приступљено 8. 4. 2019. 
  45. ^ „Nemanja Matic: Man Utd midfielder explains why he will not wear poppy”. BBC Sport. 5. 11. 2018. Архивирано из оригинала 5. 11. 2018. г. Приступљено 5. 11. 2018. 
  46. ^ „Memory of bombing raid is why I've stopped wearing poppy”. The Times. 5. 11. 2018. Архивирано из оригинала 6. 11. 2018. г. Приступљено 5. 11. 2018. 
  47. ^ „Matić o simbolu crvenog maka: Na to nisam mogao da pristanem”. CDM. Приступљено 14. 8. 2023. 
  48. ^ Milićević, Strahinja (12. 1. 2021). „OD “TEATRA SNOVA” DO DOMAĆE SERIJE Nemanja Matić debitovao kao glumac (VIDEO)”. maxbetsport.rs. Архивирано из оригинала 18. 01. 2021. г. Приступљено 16. 1. 2021. 
  49. ^ а б „Nemanja Matić”. EU-football.info. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Немања_Матић&oldid=30497365”