Немогућа мисија: Коначна одмазда
| Немогућа мисија: Коначна одмазда | |
|---|---|
 Филмски постер на српском језику | |
| Изворни наслов | Mission: Impossible – The Final Reckoning |
| Режија | Кристофер Маквори |
| Сценарио | Кристофер Маквори Ерик Џендресен |
| Продуцент | Том Круз Кристофер Маквори |
| Темељи се на | Немогућа мисија (Брус Гелер) |
| Главне улоге | Том Круз Хејли Атвел Винг Рејмс Сајмон Пег Хенри Черни Анџела Басет |
| Музика | Макс Аруј Алфи Годфри |
| Директор фотографије | Фрејзер Тагарт |
| Монтажа | Еди Хамилтон |
| Продуцентска кућа | Paramount Pictures[1] Skydance[1] TC Productions[1] |
| Дистрибутер | Paramount Pictures |
| Година | 2025. |
| Трајање | 170 минута[2] |
| Земља | САД |
| Језик | енглески |
| Буџет | 300−400 милиона долара[3][4] |
| Зарада | 598,8 милиона долара[1][5] |
| Претходни | |
| IMDb веза | |
Немогућа мисија: Коначна одмазда (енгл. Mission: Impossible – The Final Reckoning) је амерички акциони шпијунски филм из 2025. године, режисера Кристофера Макворија, који је и написао сценарио заједно са Ериком Џендресеном. Представља директан наставак филма Немогућа мисија: Одмазда — Први део (2023) и осмо остварење у филмском серијалу Немогућа мисија.[6][7] Главне улоге у филму тумаче Том Круз (који је такође потписан као главни продуцент), Хејли Атвел, Винг Рејмс, Сајмон Пег, Есаји Моралес, Пом Клементиф, Хенри Черни и Анџела Басет.[8][9] Радња прати агента Итана Ханта и његов тим, који настављају своју мисију да спрече Ентитет, одметнуту вештачку интелигенцију, да уништи цело човечанство.
У јануару 2019. године, Круз је најавио да ће седми и осми филм из франшизе Немогућа мисија бити снимљени директно један за другим, при чему ће Маквори бити косценариста и редитељ оба филма. Планови за осми филм касније су промењени у фебруару 2021. године. Убрзо након тога објављена су имена глумаца који ће се вратити и нових чланова филмске екипе. Снимање је почело у марту 2022. у Уједињеном Краљевству, а остале локације за снимање укључивале су Малту, Јужну Африку и Норвешку. Продукција је обустављена у јулу 2023. због штрајка синдиката холивудских филмских радника, настављена у марту 2024. и завршена у новембру исте године. Филм, који је првобитно носио наслов Немогућа мисија: Одмазда — Други део, у октобру 2023. је одбацио тај поднаслов, а нови поднаслов је откривен у новембру 2024. године. Са процењеним буџетом од 300–400 милиона долара, ово је један од најскупљих филмова икада снимљених.
Филм је премијерно приказан 5. маја 2025. у Токију, док је у америчким биоскопима објављен 23. маја исте године, односно дан раније у Србији. Наишао је на позитивне рецензије критичара.
Радња
[уреди | уреди извор]Два месеца након што је пронашао кључ за изворни код злонамерне вештачке интелигенције познате као „Ентитет”,[а] Итaн Хант, одметнути агент Агенције за немогуће мисије (ИМФ), добија поруку од председнице САД, Ерике Слоун. Она га обавештава да Ентитет наставља да преузима контролу над глобалним нуклеарним системима, уз помоћ прикривених апокалиптичних култиста. Итaну је наређуно да преда кључ, али он одбија и наставља да јури Гејбријела, бившег заступника Ентитета. Заједно са агентом Бенџијем Даном најпре посећује свог болесног колегу, хакера Лутера Стикела, у његовој тајној лабораторији испод Лондона, где је Лутер довршио развој малвера „Отровна пилула”, способног да угрози Ентитет.
Тиму се затим придружују обавештајац Тео Дега, сарадник Џаспера Бригса, као и Парис, Гејбријелова бивша заменица, која им открива где се Гејбријел налази. У Лондону, Гејбријелови људи заробљавају Итaна и Грејс, агенткињу ИМФ-а. Гејбријел приморава Итaна да пронађе модул „Подкова”, развијен из „Зечије шапе”,[б] у потопљеној руској подморници Севастопољ, који би му омогућио контролу над Ентитетом. Уз помоћ свог тима, Итaн и Грејс успевају да побегну. Када ступи у контакт са Ентитетом, Итaну се приказују визије нуклеарне апокалипсе. Ентитет му открива да ће Лутер умрети и захтева приступ дигиталном бункеру у Јужној Африци како би преживео.
Итaн задаје свом тиму да пронађу координате Севастопоља и да га извуку након што зарони. Он жури да спасе Лутера; међутим, Гејбријел краде Отровну пилулу и заробљава Лутера са темпираном бомбом. Лутер се жртвује како би умањио експлозију, а Итaна пребацују у Центар за хитне операције Маунт Ведер. Пошто је остало само три дана до тренутка када ће Ентитет преузети контролу над преосталим нуклеарним постројењима и започети нуклеарни армагедон, Итaн убеђује председницу Слоун да му дозволи да пронађе Севастопољ, упркос противљењу директора ЦИА, Јуџина Китариджа.
Грејс, Бенџи, Парис и Дега путују на острво Сент Метју у Беринговом мору, где се налази сонарски систем из Хладног рата који је открио потонуће Севастопоља. Тамо сусрећу бившег аналитичара ЦИА-е, Вилијама Донлоа, који је протеран на острво након Итaновог упада у седиште ЦИА 1996. године,[в] а који је случајно запамтио координате Севастопоља. Када их заробе руске специјалне снаге које траже исте координате, Грејс и Таписа, Донлоова супруга, беже саоницама са псима, док остали одбијају нападаче, а Донло шаље координате Итaну.
Итaн се придружује носачу авиона Џорџ Х. В. Буш у северном Пацифику, а потом прелази на подморницу Охајо. Након што добије координате и једва преживи напад апокалиптичног култисте који се инфилтрирао на Охајо, Итaн користи експериментално ронилачко одело да би стигао до Севастопоља и преузео Подкову, док се олупина подморнице спушта низ континентални праг. Једва успевајући да побегне без свог ронилачког одела, Итaна из декомпресионе болести оживљава Грејс користећи преносиву декомпресиону комору. Поново уједињен са својим тимом, Итaн планира да убаци Отровну пилулу у Подкову, како би преварио Ентитет да уђе у физички уређај уместо у главни систем бункера.
У бункеру, Гејбријел поставља заседу тиму уз темпирану нуклеарну бомбу, захтевајући Подкову. Китриџ се умеша, желећи контролу над Ентитетом. Током пуцњаве, бомба се активира, а Бенџи бива рањен. Гејбријел бежи са Отровном пилулом, док Итaн креће за њим са Подковом. Донло, Таписа и Дега успевају да деактивирају бомбу; Парис, Грејс и Бенџи припремају главни систем да заробе Ентитет.
Председница Слоун спречава превентивни нуклеарни напад, али председавајући Здруженог генералштаба бива смртно рањен док ју је штитио од једног апокалиптичног култисте, чиме је Ентитету остављено довољно времена да преузме пуну контролу над светским нуклеарним арсеналом. Итaн јури Гејбријела малим двокрилцем, пење се на његов авион, ломи му руку и узима Отровну пилулу. Гејбријел гине ударивши у реп авиона при покушају бекства; Итaн проналази резервни падобран и убацује Отровну пилулу у Подкову у ваздуху, омогућивши Грејс да зароби Ентитет у последњем тренутку пре нуклеарног лансирања.
Итaн слуша опроштајну поруку од Лутера у Отровној пилули, након чега она бива уништена. Он предаје уништену Подкову Китриџу, а Бригс — откривен као син Џима Фелпса — мири се са Итaном јер је разоткрио његовог оца као издајника.[г] Поново уједињени у Лондону, Грејс предаје Итaну диск са Ентитетом, а ИМФ тим се разилази.
Улоге
[уреди | уреди извор]| Глумац | Улога |
|---|---|
| Том Круз | Итан Хант |
| Хејли Атвел | Грејс |
| Винг Рејмс | Лутер Стикел |
| Сајмон Пег | Бенџи Дан |
| Есаји Моралес | Гејбријел |
| Пом Клементиф | Парис |
| Хенри Черни | Јуџин Китриџ |
| Анџела Басет | Ерика Слоун |
| Грег Тарзан Дејвис | Тео Дега |
| Холт Макалани | Серлинг Бернстајн |
| Џенет Мактир | Волтерс |
| Ник Оферман | генерал Сидни |
| Хана Водингам | контраадмирал Нили |
| Трамел Тилман | капетан Бледсо |
| Шеј Вигам | Џаспер Бригс / Џим Фелпс Млађи |
| Чарлс Парнел | Ричардс |
| Марк Гатис | Ангстром |
| Ролф Саксон | Вилијам Донло |
| Луси Тулугарџук | Таписа |
| Кејти О’Брајан | Кодијак |
| Стивен Ојонг | Пилс |
| Маријела Гарига | Мари |
| Паша Д. Личников | капетан Колцов |
| Томи Ерл Џенкинс | пуковник Бердик |
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Што је приказано у филму Немогућа мисија: Одмазда — Први део (2023).
- ^ Оружје које је Итан украо за Овена Дејвијана у замену за своју жену у филму Немогућа мисија 3 (2006).
- ^ Што је приказано у филму Немогућа мисија (1996).
- ^ Што је приказано у филму Немогућа мисија (1996).
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г "Mission: Impossible — The Final Reckoning". The Numbers. Nash Information Services, LLC. Retrieved May 13, 2025.
- ^ „Mission: Impossible The Final Reckoning (12A)”. British Board of Film Classification (на језику: енглески). 2025-05-08. Приступљено 2025-05-09.
- ^ Masters, Kim; Hibberd, James (1. 11. 2024). „Tom Cruise Eyeing 'Days of Thunder' Sequel for Paramount (Exclusive)”. The Hollywood Reporter. Приступљено 1. 11. 2024.
- ^ Donnelly, Matt (14. 5. 2025). „Tom Cruise Hopes Splashy ‘Mission: Impossible – The Final Reckoning’ Cannes Premiere Helps Restore Franchise to Box Office Glory”.
- ^ „Mission: Impossible – The Final Reckoning”. Box Office Mojo. IMDb. Приступљено 19. 5. 2025.
- ^ Dick, Jeremy (18. 6. 2023). „Christopher McQuarrie Says Mission: Impossible Series Won't End With Dead Reckoning”. MovieWeb. Архивирано из оригинала 20. 6. 2023. г. Приступљено 20. 6. 2023.
- ^ Dick, Jeremy. „Mission: Impossible - The Final Reckoning First Reviews: Some of the most jaw-dropping action you ever witness”. Приступљено 14. 5. 2025.
- ^ Calnan, Ellie. „2024 film and high-end TV productions shooting in the UK and Ireland: latest updates”. Screen (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 9. 2024. г. Приступљено 27. 10. 2024.
- ^ „Must-watch Tom Cruise movies: Unforgettable roles that made him a Hollywood legend”. The Times of India. ISSN 0971-8257. Приступљено 27. 10. 2024.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Немогућа мисија: Коначна одмазда на веб-сајту IMDb (језик: енглески)
