Ненадовац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ненадовац
Nenadovac.jpg
Ненадовац
Административни подаци
Држава  Србија
Град Београд
Општина Барајево
Становништво
Становништво
Географске карактеристике
Координате 44°37′04″ СГШ; 20°26′28″ ИГД / 44.6179° СГШ; 20.4411° ИГД / 44.6179; 20.4411Координате: 44°37′04″ СГШ; 20°26′28″ ИГД / 44.6179° СГШ; 20.4411° ИГД / 44.6179; 20.4411
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 257 м
Ненадовац на мапи Србије
Ненадовац
Ненадовац
Остали подаци
Поштански број 11460
Позивни број 011
Регистарска ознака BG

Ненадовац је заселак у градској општини Барајево у граду Београду. Удаљен је 29 километара од центра Београда, а шест од Барајева.

Положај и одлике[уреди]

Ненадовац се простире североисточно од Барајева, на југ до Јасеновачке косе, па преко државне шуме Липовице и косе Средњег рта, избија до Барајевске реке. Налази се на надморској висини од око 260 метара.[1]

Саобраћајне везе са осталим насељима су из године у године све боље, а од 2013. године кроз насеље саобраћа и градска аутобуска линија 405Л, која спаја Ненадовац, Глумчево брдо и Средњи Крај.

Историја насеља[уреди]

Према пописним документима из 1528/1530. године, наводи се Ненадовац (у Барајеву) као насеље са 10 српских домова. Он се помиње и у разним архивским списима, а унет је и у савремене географске карте, где је овај заселак уцртан са још 34 насеља и неколико осталих заселака.[1]

Крајем 18. века, током силних ратних пустошења, народ је бежао у планине премештајући тиме своја станишта даље од путева. Тако се 1788. године десило велико исељавање из села и заселака око Барајева. Нестају многа стара насеља, губе се трагови читавих родова и имена породица.

Сва ова дешавања имала су одраза и на Ненадовац. Да ли је у Ненадовцу после аустроугарског рата против Турске остала било која кућа, не зна се.

У књизи „Шумадијска Колубара“ има помена да је у Ненадовцу око 1804. године било три куће и да су сви славили Светог Николу. Касније се у документима помиње пет кућа и већина их је имала презиме Марковић и Јовановић, а славили су Лазареву суботу. [1]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Нада Јовановић, Барајевски простори некад и сад, Београд, 2000.

Спољашње везе[уреди]