Ненад Ћирић
| Ненад Ћирић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 25. август 1958. |
| Место рођења | Београд, ФНРЈ |
| Образовање | Факултет драмских уметности у Београду |
| Рад | |
| Активни период | 1974—данас |
| Битне улоге | Грозница љубави — Ђорђе Зона мртвих — председник |
| Веза до IMDb-а | |
Ненад Ћирић (Београд, 25. август 1958) српски је филмски, телевизијски и позоришни глумац. У свет глуме ушао је када је имао шеснаест година, дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду, а стални је члан Атељеа 212 од 1986. године.
Током своје каријере снимио је преко сто радио драма, а глумио је и у великом броју телевизијских серија и филмова.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 25. августа 1958. године у Београду, где након завршетка гимназије уписује и завршава Факултет драмских уметности у Београду на Катедри за глуму, у класи професора Предрага Бајчетића.[1]
Глумачка каријера[уреди | уреди извор]
Ћирић је у основној и средњој школи похађао драмску секцију. Професионално је почео да се бави глумом са шеснаест година, а након завршетка Факултет драмских уметности у Београду приступио је Атељеу 212, 1986. године.[2] Током своје каријере снимио је преко сто радио драма, а у позоришту глумио је заједно са великанима послератне глумачке школе, као што су Мира Бањац, Светлана Бојковић, Петар Краљ, Зоран Радмиловић и многи други.[1] Велики утицај за њега имао је професор Предраг Бајчетић, који га је усмерио на глумачки пут и утицао на његов глумачки развој.[1][2]
Најзначајније филмске улоге имао је у Грозници љубави као Ђорђе, Зони мртвих као председник и филму Дневник машиновође, где је тумачио улогу директора школе.
Године 2000. добио је награду за најбољег глумца на Фестивалу Дечијих позоришта у Котору.[1]
Позоришне представе[уреди | уреди извор]
- Кабаре код Бертолта Брехта (Сурабаја Џони)
- Марксе, Марксе, колико је сати? (Наполеон)
- Солунци говоре (Милан Гвозденовић)
- Свети ђаво Распућин (Отац Илиодор)
- Лењин, Стаљин, Троцки (Јагода)
- Велико и мало (Лекар)
- Живот и прикљученија војника Ивана Чонкина (Свирцов)
- Просјачка опера (Џек)
- Бременска слобода (Јохан)
- Метастабилни Грал (Пирандело)
- Страх за границу (Петер Пеперкорн)
- Последња рука пред фајронт (Србољуб Бубе)
- Тебанска куга (Едип)
- Свети Георгије убива аждаху (Гаврило Вуковић)
- Кнегиња из Фоли-Бержера (Оџачар Жил)
- Лепотица Линејна (Пато Дули)
- Љубавно писмо (Матичар)
- Дивљи мед (Герасим Кузмич Петрин)
- Леда (Кланфар)
- Чудо у Шаргану (Иследник)
- Свако (Кен)
- Смртоносна мотористика (Гане кафеџија)
- Краљ Лир (Гроф од Кента)
- Рањени орао (Мишо Ђуровић)
- Путујуће позориште Шопаловић (Милун)
- Шума блиста (Газда)
- Хитлер и Хитлер (Кувар)
- Прослава (Хелмут)
- Танго
- Шума блиста
- Коса (Клод Хупер Буковски, Клодов отац)
- Матица (Смиљко Перушина)
- Збогом СФРЈ (Тата)
- Ревизор (Срески лекар)
- Сакупљач
- Свети Георгије убива аждаху (Нинко Белотић)
- Август у округу Осејџ (Шериф Дион Гилбо)
- Наход Симеон (Оцо)
- Кањош (Дужд).
У Позоришту Пуж играо је у следећим представама: Меца и деца, Јулија и Ромео, Пепељуга, Ивица и Марица, Неваљала принцеза, Алекса у земљи чуда и у представи Прича из Вилинске шуме.
Улоге на филму и ТВ[уреди | уреди извор]
| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1980-е | |||
| 1981. | Светозар Марковић (ТВ серија) | ||
| 1982. | Бунар | ||
| 1984. | Ој, Мораво | ||
| 1984. | Грозница љубави | Ђорђе | |
| 1984. | Андрић и Гоја | ||
| 1985. | Шест дана јуна | Зоран | |
| 1987. | Вук Караџић (ТВ серија) | ||
| 1987−1988. | Бољи живот | Кличковић | |
| 1989. | Стремницка | професор Брок | |
| 1990-е | |||
| 1990. | Гала корисница: Атеље 212 кроз векове | ||
| 1996. | Филомена Мартурано | Мигеле | |
| 1998. | Кнегиња из Фоли Бержера | оџачар Зли | |
| 2000-е | |||
| 2003. | 011 Београд | ||
| 2003. | Живот је марш | агент | |
| 2005. | Буђење из мртвих | Коле | |
| 2006. | Апорија | Петко | |
| 2007. | Одбачен | дилер Зоки | |
| 2007. | Смртоносна мотористика | кафеџија Гане | |
| 2009. | Зона мртвих | председник | |
| 2009. | Сељаци | Милун | |
| 2010-е | |||
| 2010. | Види, странац | ||
| 2011. | Како су ме украли Немци | агент предводник | |
| 2014. | Јагодићи | др Агатон Дрењевић | |
| 2013−2015. | Звездара | Драги | |
| 2016. | Дневник машиновође | директор школе | |
| 2016. | Зг80 | милицајац Стево | |
| 2017. | Војна академија (ТВ серија) | Машин отац | |
| 2017. | Казимир и Каролина | Спер | |
| 2018−2019. | Истине и лажи | Данко Борђошки | |
| 2019. | Реална прича | Небојша Петронијевић | |
| 2019. | Моја генерација Z | Директор | |
| 2019. | Жмурке | Отац Богосав | |
| 2019. | Швиндлери (ТВ серија) | Доктор Настић | |
| 2020-е | |||
| 2020. | Јужни ветар (ТВ серија) | Десимир,управник затвора | |
| 2020. | Убице мог оца (4. сезона) | Јаков Јованић | |
| 2020. | Тајкун (ТВ серија) | Јовић | |
| 2020. | Мочвара (ТВ серија) | Доктор | |
| 2020. | Југословенка (ТВ серија) | ||
| 2020−2021. | Игра судбине | Амбасадор | |
| 2020. | Мама и тата се играју рата | Небојша Петронијевић | |
| 2021. | Камионџије д. о. о. | Психијатар | |
| 2021. | Тајне винове лозе | судија Ђорђевић | |
| 2021. | Дрим тим (ТВ серија) | Професор Боривоје Стојковић | |
| 2021. | Каљаве гуме | Душко | |
| 2021. | Радио Милева | Рузмарин | |
| 2021. | Породица (мини-серија) | Момчило Перишић | |
| 2021. | Бранилац | Александар Најдановић | |
| 2022. | Либерта — рађање града | генерал Енгелсхофен | |
| 2022. | Метаморфозе | ||
| 2022. | Да ли сте видели ову жену? | ||
| 2024. | Половни људи | ||
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г „Intervju sa Nenadom Ćirićem, našim poznatim glumcem i zvezdom Ateljea 212 iz Beograda, povodom gostovanja “Da Duša Zaceli” u London”. ebritic.com. Приступљено 26. 7. 2013.
- ^ а б „Ненад Ћирић”. ателје212. рс. Архивирано из оригинала 14. 6. 2018. г.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Ненад Ћирић на сајту IMDb (језик: енглески)
