Ненад Брновић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Ненад Брновић
Brnovic-nenad.jpg
Ненад Брновић
Лични подаци
Пуно име Ненад Брновић
Датум рођења (1980-01-18)18. јануар 1980.(40 год.)
Место рођења Титоград, СФР Југославија
Висина 1,77 m
Позиција везни играч
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1997—1998 Забјело 28 (0)
1998—1999 Младост Апатин 13 (0)
1998—1999 Хајдук Кула 2 (0)
1999—2004 Зета 143 (18)
2004—2009 Партизан 47 (6)
2009 Рад 13 (0)
2009—2011 Будућност Подгорица 52 (3)
2011 Мес Сарчешме 17 (2)
2012 Влазнија 9 (0)
2012 Могрен 15 (1)
2013 Зета 14 (0)
2013—2015 Ловћен 53 (0)
Репрезентативна каријера
2002—2005 СРЈ / СЦГ 16 (0)
* Датум актуелизовања: 28. септембар 2020.

Ненад Брновић (Титоград, 18. јануар 1980) је бивши црногорски фудбалер. Његов рођени брат Бојан је такође био фудбалер.[1]

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Каријеру је почео у фудбалском клубу Забјело из Подгорице. Након тога је наступао у Младости из Апатина и Хајдуку из Куле,[2] а праву афирмацују стиче у Зети из Голубоваца у којој је играо до лета 2004. године.

У јуну 2004. године, Брновић је заједно са Бранимиром Петровићем, саиграчем из Зете, потписао четворогодишњи уговор са београдским Партизаном.[3][4][5] Био је стандардан првотимац Партизана у сезони 2004/05, када је освојена титула првака државе и изборен пласман у осмину финала Купа УЕФА.

И у наредној 2005/06. сезони је био стандардан у првих 11, али резултати клуба су били доста слабији. Брновић је био један од играча који су промашили једанестерац у пенал серији са Артмедија Петржалком, у последњем колу квалификација за улазак у Лигу шампиона.[6] Потом је наступио и на оба меча са Макаби Петах Тиквом, када је Партизан елиминисан након пораза 2:5 у Београду,[7] иако је на првом мечу у Израелу славио резултатом 0:2.[8] Након годину и по дана стандардног наступања у дресу „црно-белих“, Брновић је доживео изузетно тешку повреду - 21. марта 2006, на првенственој утакмици са Зетом. Већ у 6. минуту противнички фудбалер Јован Маркоски неопрезно је стартовао и сломио му и тибију и фибулу леве ноге.[9][10] Ненад је оперисан на ВМА и прва процена била је да ће морати да паузира бар шест до осам месеци. Међутим, касније се испоставило да му је потребна нова операција, која је обављена у јануару 2007, на Ортопедској клиници на Бањици.[11]

У септембру 2007, иако и даље повређен, Брновић је потписао нови једногодишњи уговор са Партизаном.[12] Након више од две године неиграња, на терен се вратио 7. септембра 2008, када је одиграо петнаест минута у пријатељској утакмици са грчким ПАОК-ом у Солуну.[13] Наступио је и месец дана касније на пријатељској утакмици са Славијом из Источног Сарајева.[14] Ипак није добијао прилику у такмичарским утакмицама, па је у јануару 2009. прослеђен на позајмицу у Рад до краја сезоне.[15][16]

Лета 2009. године, након што му је истекао уговор са Партизаном, Брновић као слободан играч потписује двогодишњи уговор са екипом подгоричке Будућности.[17] Две сезоне је наступао за Будућност, након чега је каријеру наставио у Ирану. Почетком 2012. је прешао у албанског суперлигаша Влазнију из Скадра, да би се лета исте године вратио у црногорски фудбал и потписао за Могрен из Будве. Почетком 2013. године је по други пут у каријери потписао за Зету.[18] Након полусезоне у Зети, прешао је у цетињски Ловћен,[19] који му је био и последњи клуб у играчкој каријери.[20] Са Ловћеном је освојио Куп Црне Горе 2014. године.[21]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Брновић у дресу репрезентације СЦГ

За сениорску репрезентацију је одиграо 16 утакмица. Дебитовао је 17. априла 2002. против Литваније (4:1) у Смедереву. Последњи сусрет за репрезентацију Србије и Црне Горе одиграо је 8. јуна 2005. против Италије у Торонту.[22]

Успеси[уреди | уреди извор]

Партизан
Ловћен

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]