Ненад Бјековић

С Википедије, слободне енциклопедије
Ненад Бјековић
Bjekovic Nenad.jpg
Ненад Бјековић
Лични подаци
Пуно име Ненад Бјековић
Надимак Бјека
Рођење (1947-11-05)5. новембар 1947.(74 год.)
Лазарево, НР Србија, ФНРЈ
Позиција нападач
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1965—1969
1969—1976
1976—1981
ФК Пролетер
ФК Партизан
ОГЦ Ница
103
198
143
(27)
(82)
(85)
Репрезентативна каријера
1968—1976 Југославија 22 (4)
Тренерска каријера
1982—1984
1984—1987
1987—1989
1990
ФК Партизан (асистент)
ФК Партизан
ФК Ница
ФК Партизан

Ненад Бјековић (Лазарево 5. новембар 1947) је бивши југословенски фудбалер и дугогодишњи спортски директор.

Каријера[уреди | уреди извор]

Истакавши се као талентован нападач у екипи ФК Пролетер из Зрењанина, за који је с великим успехом играо четири сезоне (1965-1969), пуну играчку афирмацију достигао је у београдском Партизану у чијем је дресу до 1976. одиграо укупно 379 утакмица и постигао 191 гол.

Био је најбољи лигашки стрелац у првенству 1975/76. године са 24 поготка и тада је у последњој утакмици, против Олимпије у Љубљани (1:0), постигао једини гол и овај је одлучио да Партизан освоји шампионски трофеј. С великим успехом је играо за француску екипу ОГЦ Ница (1976-1981), у којој је био најбољи стрелац.

Уз четири утакмице за младу репрезентацију (1968-1970), одиграо је и 22 утакмице за најбољу селекцију Југославије, за коју је постигао четири гола. Дебитовао је 19. децембра 1968. на утакмици против Бразила (2:3) у Бело Хоризонтеу, а од дреса с државним грбом опростио се 24. фебруара 1976. у пријатељском сусрету против Алжира (2:1) у Алжиру.

Посветивши се тренерском позиву, неколико година је био члан стручног штаба београдског Партизана. Кад је Милош Милутиновић изабран за савезног капитена, од 20. августа 1984. налазио се на челу стручног штаба „црно-белих“.

Функционер[уреди | уреди извор]

Ненад Бјековић постао је директор ФК Партизан у јесен 1990.Током 17 година пословања и рада на месту спортског директора створио је једну од најуспешнијих епоха у клупској историји У том периоду Партизан је преузео примат Црвеној звезди у српском фудбалу и постао синоним успешности упркос санкцијама кроз које је пролазила тадашња Југославија, касније Србија и Црна Гора, односно Србија. Ангажовање Ивице Осима за тренера био је први Бјековићев потез уз који су сврстани и ангажмани Славише Јокановића, Џонија Новака, Будимира Вујачића, Вујадина Станојковића, Гордана Петрића, Златка Заховића... Та генерација освојила је Куп 1992, а у наредној сезони и то под вођством новог тренера Љубише Тумбаковића и шампионску титулу. Форсирање деце из Омладинске школа Партизана - била је стратегија која је Партизану донела богатство у том периоду Бјековићевог оперативног шефовања. Партизан је шампионске титуле освојио 1992/93, 1993/94, 1995/96, 1996/97, 1998/99, 2001/02, 2002/03, 2004/05. Уз осам титула првака Србије и четири Купа, Ненад Бјековић остаће упамћен и као функционер који је у српском фудбалу први ангажовао иностраног тренера - легендарног немачког репрезентативца, вишеструког најбољег фудбалера и спортисту Европе и света - Лотара Матеуса. Ангажовањем Матеуса и довођењем Тариба Веста, Љубинка Друловића, Томажа Жонсе, Ненад Бјековић је створио моћан - Партизан који је у лето 2003. године постао први наш клуб који се пласирао у групну фазу Лиге шампиона. Наредног лета, Партизан је постао и први српски клуб који је изборио пласман у новоформирано такмичење Лигу УЕФА. Због лоших резултата Партизана у сезонама 2005/06 и 2006/2007. навијачи Партизана су тражили његову смену, као и смену председника ФК Партизан Ивана Ћурковића и генералног секретара Жарка Зечевића. Бјековић је поднео оставку на место спортског директора 16. маја 2007, али је именован за саветника председника за спортска питања.

Трофеји[уреди | уреди извор]

Играчка каријера[уреди | уреди извор]

Тренерска каријера[уреди | уреди извор]

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Мало је познато да је пре потписивања за Партизан, као играч Пролетера из Зрењанина, Ненад био навијач Црвене звезде.[1] Његов син (Ненад Бјековић јуниор) је такође био фудбалер.

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]