Ненад Окановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Ненад Окановић
За краља и отаџбину.jpg
Ненад Окановић као Милисав Јањић у филму За краља и отаџбину
Лични подаци
Пуно имеНенад Окановић
Друга именаОки, Окац[Извори 1]
Датум рођења(1980-09-08)8. септембар 1980.(43 год.)
Место рођењаКраљево, СФР Југославија
ОбразовањеАкадемија уметности
УниверзитетАлфа универзитет
Занимањеглумац
Рад
Активни период2002—
Битна улогаСело гори, а баба се чешља - Син Драган
Вир — Гроф
Јагода у супермаркету — Брка
Мешано месо (серија) — Марко Краљевић
Веза до IMDb-а

Ненад Окановић (Краљево, 8. септембар 1980) српски је позоришни, телевизијски и филмски глумац и телевизијски водитељ.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у Краљеву 8. септембра 1980. године, а детињство и младост провео је у Врхопољу у Љубовији.[6] За пријемни испит на студијама глуме спремао га је Данило Лазовић.[7] Глуму је дипломирао на Академији уметности у Београду 2003. године у класи Мирјане Карановић, а пажњу јавности привукао је улогом Сина Драгана у серији Село гори, а баба се чешља.[8] Глумио је у представама “Паклена поморанџа”, “Лептирица”, “Злочин и казна”, “Шест лица тражи писца” (Иван Церовић), “Хобит” (Кокан Младеновић), “Жабар” и филмовима “Вир”, “Гуча!” “Јагода у супермаркету” и “Лавиринт”.

Поред глуме, Ненад Окановић је и сувласник у фирми која се бави производњом еколошког горива. Ожењен је Жељаном, девојком из гимназијских дана са којом има двоје деце.[9]

Води недељни квиз Ја волим Србију на РТС- у, заједно са Нелетом Карајлићем.[10]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Год. Назив Улога
2000-е
2002. Породично благо (серија) Поручник Јован Стевановић
2002. Лавиринт Ћелавац 2
2002. Лавиринт (серија)
2003. Јагода у супермаркету
2003. Казнени простор (серија) Бескућник 1
2003. Лисице (серија) Гост у кафићу (11. епизода)
2006. Гуча! Грашак
2007—2017. Село гори, а баба се чешља (серија) Син Драган
2009. Село гори... и тако Драган
2010-е
2010. Мртав човек не штуца (кратки филм) Жабац
2011. Мешано месо (серија) Марко Краљевић
2011. Нова Година у Петловцу Драган
2012. Вир Гроф
2013. Равна Гора (серија) Милисав Јањић
2014. Једнаки (сегмент Катарина)
2014. На прљавом трагу (серија) Џамби ; Колекционар
2015. Отворени кавез[11] Џеки
2015. За краља и отаџбину Милисав Јањић
2016. Браћа по бабине линије (серија) Син Драган
2017. Први сервис (серија) Таса Тигар
2017. Bon voyage (кратки филм) Возач
2018. Ургентни центар (серија) Лик
2016—2020. Убице мог оца (серија) Петар Копчалић Пера
2018. Заспанка за војнике Таса
2019. Заспанка за војнике (мини-серија)
2019—2020. Државни службеник (серија) Пера / Копчалић
2019. Шифра Деспот (серија) Бен Окан ал Ахра
2019. Сенке над Балканом (серија) Бата Рака
2020-е
2020. Школа на селу (ТВ филм)[12]
2021. Дрим тим (серија) Друг Сава
2022. Сложна браћа: Нова генерација Бомба
2022. Бунар (серија)
2023. Буди Бог с нама Драган Вукотић
2023. Јорговани
2023. Што се боре мисли моје

Збирни извори[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „VELIKI DIKTATOR: Oki sjajan kao Čarli Čaplin u TLZP-u! (FOTO)”. Телеграф. 14. 12. 2014. Приступљено 25. 5. 2020. 
  2. ^ Бијелић, Сузана (1. 1. 2017). „Др Неле Карајлић: Мало нас је, ал' смо велики!”. Вечерње новости. Приступљено 25. 5. 2020. 
  3. ^ Preradović, N. S. (6. 10. 2019). „Dr Nele Karajlić za „Vesti“: Rok je bio naša religija”. Вести онлајн. Приступљено 25. 5. 2020. 
  4. ^ Dostanić, D. (6. 11. 2019). „Okanović priznao KOJA POZNATA LIČNOST ga je najviše iznenadila u kvizu "Ja volim Srbiju", bez problema je izgovorio NJEGOVO ime”. Блиц. Приступљено 25. 5. 2020. 
  5. ^ Jojić, David (25. 12. 2019). „Promovisan dupli CD: Oki i Boki napravili pjesme za svu djecu”. Независне новине. Приступљено 25. 5. 2020. 
  6. ^ Tasić, Sunčica (18. 9. 2016). „Nenad Okanović: Nikad ne nađem paru u česnici”. pulsonline.rs. Приступљено 18. 8. 2016. 
  7. ^ „Окановић месец дана живео у дому Данила Лазовића”. Нпортал. 2. 10. 2022. Приступљено 9. 10. 2022. 
  8. ^ „Nenad Okanović: Svi kao jedan”. australianaserba.com. 25. 3. 2017. Архивирано из оригинала 20. 09. 2020. г. Приступљено 26. 5. 2020. 
  9. ^ „Nenad Okanović - Sin Dragan - biografija”. pulsonline.rs. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 26. 5. 2020. 
  10. ^ Kovačević, Sara (20. 12. 2017). „Nenad Okanović: Gluma je izabrala mene!”. iserbia.rs. Приступљено 26. 5. 2020. 
  11. ^ „Otvoreni kavez”. Филмски центар Србије. Архивирано из оригинала 17. 04. 2022. г. Приступљено 26. 5. 2020. 
  12. ^ „Почело снимање филма "Школа на селу". Радио-телевизија Републике Српске. 12. 10. 2019. Приступљено 16. 4. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]