Ненад Окановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Ненад Окановић
Пуно имеНенад Окановић
Друга именаОки, Окац[Извори 1]
Датум рођења(1980-09-08)8. септембар 1980.(39 год.)
Место рођењаКраљево, СФР Југославија
Активни период2002—
Занимањеглумац
Битна улогаСело гори, а баба се чешља — Син Драган
Вир — Гроф
IMDb веза

Ненад Окановић (Краљево, 8. септембар 1980) је српски позоришни, телевизијски и филмски глумац.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у Краљеву 8. септембра 1980. године, а детињство и младост провео је у Врхопољу у Љубовији.[6] Глуму је дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду 2003. године у класи Мирјане Карановић, а пажњу јавности привукао је улогом Сина Драгана у серији Село гори, а баба се чешља.[7] Глумио је у представама “Паклена поморанџа”, “Лептирица”, “Злочин и казна”, “Шест лица тражи писца” (Иван Церовић), “Хобит” (Кокан Младеновић), “Жабар” и филмовима “Вир”, “Гуча!” “Јагода у супермаркету” и “Лавиринт”.

Поред глуме, Ненад Окановић је и сувласник у фирми која се бави производњом еколошког горива. Ожењен је Жељаном, девојком из гимназијских дана са којом има двоје деце.[8]

Води недељни квиз Ја волим Србију на РТС- у, заједно са Нелетом Карајлићем.[9]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Год. Назив Улога
2000.-те
2002. Породично благо (серија) Поручник Јован Стевановић
2002. Лавиринт Ћелавац 2
2002. Лавиринт (серија) Ћелавац 2
2003. Јагода у супермаркету
2003. Казнени простор Бескућник 1
2003. Лисице Гост у кафићу (11. епизода)
2006. Гуча! Грашак
2007—2017. Село гори, а баба се чешља Син Драган
2009. Село гори... и тако Драган
2010.-те
2010. Мртав човек не штуца Жабац
2011. Мешано месо Марко Краљевић
2011. Нова Година у Петловцу Драган
2012. Вир Гроф
2013. Равна Гора (серија) Милисав Јањић
2014. Једнаки (сегмент Катарина)
2014. На прљавом трагу Џамби ; Колкционар
2015. Отворени кавез[10] Џеки
2015. За краља и отаџбину Милисав Јањић
2016. Браћа по бабине линије Син Драган
2017. Први сервис Таса Тигар
2017. Bon voyage Возач
2018. Ургентни центар Лик
2016—2020. Убице мог оца Пера
2018. Заспанка за војнике Таса
2019. Заспанка за војнике (серија) Таса
2019. Државни службеник Пера / Копчалић
2019. Шифра Деспот Бен Окан ал Ахра
2019. Сенке над Балканом Бата Рака

Збирни извори[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „VELIKI DIKTATOR: Oki sjajan kao Čarli Čaplin u TLZP-u! (FOTO)”. Телеграф. 14. 12. 2014. Приступљено 25. 5. 2020. 
  2. ^ Бијелић, Сузана (1. 1. 2017). „Др Неле Карајлић: Мало нас је, ал' смо велики!”. Вечерње новости. Приступљено 25. 5. 2020. 
  3. ^ Preradović, N. S. (6. 10. 2019). „Dr Nele Karajlić za „Vesti“: Rok je bio naša religija”. Вести онлајн. Приступљено 25. 5. 2020. 
  4. ^ Dostanić, D. (6. 11. 2019). „Okanović priznao KOJA POZNATA LIČNOST ga je najviše iznenadila u kvizu "Ja volim Srbiju", bez problema je izgovorio NJEGOVO ime”. Блиц. Приступљено 25. 5. 2020. 
  5. ^ Jojić, David (25. 12. 2019). „Promovisan dupli CD: Oki i Boki napravili pjesme za svu djecu”. Независне новине. Приступљено 25. 5. 2020. 
  6. ^ Tasić, Sunčica (18. 9. 2016). „Nenad Okanović: Nikad ne nađem paru u česnici”. pulsonline.rs. Приступљено 18. 8. 2016. 
  7. ^ „Nenad Okanović: Svi kao jedan”. australianaserba.com. 25. 3. 2017. Приступљено 26. 5. 2020. 
  8. ^ „Nenad Okanović - Sin Dragan - biografija”. pulsonline.rs. Архивирано из оригинала на датум 05. 03. 2016. Приступљено 26. 5. 2020. 
  9. ^ Kovačević, Sara (20. 12. 2017). „Nenad Okanović: Gluma je izabrala mene!”. iserbia.rs. Приступљено 26. 5. 2020. 
  10. ^ „Otvoreni kavez”. Филмски центар Србије. Приступљено 26. 5. 2020.