Ненад Парента

Из Википедије, слободне енциклопедије
НЕНАД ПАРЕНТА
Nenad Parenta.jpg
Ненад Парента
Датум рођења (1913-12-19)19. децембар 1913.
Место рођења Задар
 Аустроугарска
Датум смрти септембар 1941.(1941-09-00) (27 год.)
Место смрти Београд
Србија Србија
Супруга Славка Морић
Професија лекар
Члан КПЈ од 1938.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Народни херој од 27. новембра 1953.
Биста Ненада Паренте у Београду
Гроб Ненада Паренте у Алеји бораца НОР-а на Новом гробљу у Београду

Ненад Парента (Задар, 19. децембар 1913Београд, септембар 1941), лекар, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 19. децембра 1913. године у Задру. Потиче из свештеничке породице, која се септембра 1921. године преселила у Книн. После годину дана породица се преселила у Сремске Карловце, где је Ненадов отац, Милош, добио службу. Ту је Ненад кренуо у гимназију, коју је завршио у Београду, где се 1927. године преселила његова породица.

На Медицински факултет се уписао 1932. године. Тада почиње његова организована револуционарна активност. Године 1934. примљен је у Савез комунистичке омладине Југославије (СКОЈ), а четири године касније у Комунистички партију Југославије (КПЈ). Радио је на ширењу утицаја КПЈ међу студентима Медицинског факултета, на организовању и јачању партијске и скојевске организације међу младим радницима и занатлијама. Учествовао је на ширењу идеја КПЈ, иступајући на јавним скуповима које је КПЈ организовала преко постојећих легалних друштава и организација, а с групом младих лекара написао је књигу „Народно здравље у Совјетском Савезу“. После завршетка студија и одслужења војног рока, запослио се 1940. године у болници саобраћајног особља на Дедињу. У исто време изабран је и за секретара Рејонског комитета КПЈ.

После окупације Краљевине Југославије, Ненад и његова породица (родитељи, сестре Олга и Гордана и супруга др. Славка Морић) активно су учествовали у примрема за оружану борбу. Спроводећи одлуке Партије на подручју свог Рејонског комитета, Ненад је организовао бекство и прихватање неколико стотина заробљених војника из привремених немачких логора. Прикупљено је доста оружја, санитетског матријала, муниције и новчаних средстава. Упорно је радио на јачању и ширењу партијске и скојевске организације међу радницима, занатлијама и здравственим радницима. Организатор је и предавач на партијским и санитетским курсевима.

За осигурање непрекидног рада партијских руководстава и за прихватање илегалаца, организовао је мрежу илегалних станова. Стан његове породице, у Сазоновој број 70, и његов стан у Улици Јована Рајића број 2, били су места у којима су се одржавали састанци најистакнутијих руководилаца КПЈ, преузимале и предавале важне поруке за Народноослободилачки покрет. Ту су долазили и илегално боравили истакнути руководиоци НОП-а: Петар Стамболић, Спасенија Цана Бабовић, Милентије Поповић и други.

Свега двадесетак дана после уласка Немаца у Београд, по задатку руководства КПЈ, Ненад је организовао паљење полицијске архиве у Управи града Београда. Један је од учесника у организовању и извршењу акције спашавања Александра Ранковића из затворске болнице у Видинској улици. Поред организовања борбених акција на подручју свог рејона, Ненад је партијским везама пребацио из града неколико стотина партизана у оближње партизанске одреде.

Његову активност партијског радника прекинуло је хапшење 18. септембра 1941. године, на простору циглане „Шиђански”, када је одлазио на заказани састанак. Упркос великом мучењу Ненад Парента се храбро држао. Стрељан је крајем септембра 1941. године.

Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 27. новембра 1953. године, проглашен је за народног хероја.

Породица[уреди]

Ненадова смрт је била тежак ударац за родитеље, сестре и супругу, али их није зауставила у даљој борби. На извршењу партијског задатка, његова млађа сестра Гордана, члан КПЈ, проваљена је и ухапшена 10. маја 1943. године. Агенти Специјалне полиције су је на најзверскији начин мучили, али он није издала ни једну партијску везу. Наредног јутра је подлегла повредама страховитог мучења. Старија сестра Олга, ухапшена је 5. јула 1943. и на Бањици стрељана 28. августа 1944. године.

Супруга Славка Морић била је члан Другог рејонског комитета КПЈ и активни партијски илегалац у окупираном Београду, маја 1943. године прешла је на ослобођену територију. После ослобођења Југославије била је професор Медицинског факултета и оснивач Института за ментално здравље у Београду.

Ненад је сахрањен у Алеји бораца НОР-а на Новом гробљу у Београду, поред својих сестара Олге и Гордане.

Литература[уреди]