Ненад Пећинар је рођен у Руми, где се школовао и живео до 1989. године, када долази у Нови Сад на студије електротехнике на ФТН-у. Након два семестра, одлучује да се опроба на глуми на Академији уметности у Новом Саду и на тај начин позитивно одговори свом унутрашњем позиву којег је свестан од најранијих дана. Пошто бива примљен, глуму завршава у класи професора Петра Банићевића.[1]
Након школовања, његов први професионални ангажман од стране Народног позоришта Сомбор започиње 1995. и њихов члан ансамбла остаје до 2007. године. У оквиру овог периода је више пута награђиван за одлично одигране улоге од стране матичне куће и на фестивалима.
Из приватних разлога прелази 2007. године у Нови Сад, где постаје Првак Драме Српског народног позоришта. У овој кући је остварио веома плодну каријеру играјући велики број различитих ликова и одржавајући веома висок ниво својих глумачких остварења.[2]
Ненад Пећинар се као глумац остварио и на телевизији и на филму, у домаћим и страним продукцијама.
Казимир – Казимир и Каролина Едена фон Хорвата у режији Иве Милошевић, 2002;
„High life - Здрав(о) живот(е)!", комад Ли Мекдугала; режија Никола Завишић; Драма СНП-а, Нови Сад, 2012/13, Игор Павловић - лево, Ненад Пећинар - доле, Иван Ђурић - десно, Марко Савић- горе.Гвозден Миладиновић / Челик аутора и редитеља Радоја Чупића, 2003
Младић / Разваљивање НилаЛебјута у режији Иве Милошевић, 2004;
„Је ли било кнежеве вечере", написала и режирала Вида Огњеновић; Драма СНП-а, 2008/09; Борис Исаковић, Ненад Пећинар, Предраг Момчиловић.Награда стручног жирија 4. позоришног маратона Народног позоришта Сомбор за најбољег младог глумца за улогу Кристофера Мана у представи „Виловњак од западних страна” 1996. године;
Глумачка награда „Борини дани“ Врање 1999. године;
Годишња награда Народног позоришта Сомбор 1999. године на Дан позоришта;
Најбоља мушка улога на Сусретима војвођанских позоришта за улогу управника Бошка у представи „Ружење народа у два дела“ 2000. године;
Стеријина награда за улогу управника Бошка у представи „Ружење народа у два дела“ 2000. године;
Годишња награда Народног позоришта Сомбор на 10. позоришном маратону 2002. године;
Најбоља мушка улога на Сусретима војвођанских позоришта за улогу Мелхиора Габора у представи „Буђење пролећа“ 2002. године;
Најбоља мушка улога на Фестивалу војвођанских позоришта за улогу Казимира у представи „Казимир и Каролина“ 2003. године;
Годишња награда СНП-а за тумачење више улога у сезони 2008/2009;