Ненад Поповић

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Ненад Поповић (вишезначна одредница).
Ненад Поповић
NenadPopovic.jpg
Биографија
Датум рођења(1966-09-30)30. септембар 1966.(55 год.)
Место рођењаТузла
 Социјалистичка Федеративна Република Југославија
ДржављанствоСрбија Србија
РелигијаПравославац
Професијамашински инжењер,
доктор економских наука,
политичар
УниверзитетУниверзитет у Београду
Политичка
странка
Српска народна партија
Раније:
Демократска странка Србије (1992—2014)
Председник СНП
Министар без портфеља задужен за иновације и технолошки развој
Тренутна функција — од 29. јуна 2017. године.
Председник владеАна Брнабић
2012 — 2014.

Ненад Поповић (Тузла, 30. септембар 1966) је српски политичар, машински инжењер и доктор економских наука. Оснивач је Српске народне партије. Актуелни је министар без портфеља у Влади Републике Србије. Некадашњи је потпредседник Народне скупштине Републике Србије и председник посланичке групе пријатељства са Руском Федерацијом. Бивши је потпредседник ДСС.

29. јуна 2017. године изабран је за министра без портфеља у Влади Републике Србије задуженог за иновације и технолошки развој.

Од 5. новембра 2020. године обавља функцију копредседника српско-руског Међувладиног комитета за трговину, економску и научно-техничку сарадњу.

Биографија[уреди | уреди извор]

Др Ненад Поповић је рођен у Тузли 1966. године. Отац Немања Поповић је универзитетски професор и академик Руске академије природних наука, а мајка Даница професорка историје. Крсна слава Поповића је Лазарева субота.[1]

Средњу школу је завршио у Тузли, а дипломирао 1992. године на Машинском факултету у Београду. Магистрирао је и докторирао на Економском факултету у Москви. Завршио је 10. класу Високе школе безбедности и одбране 2021. године. Говори руски и енглески језик.

Предавао је на Економском факултету Московског државног универзитета Ломоносов, као и на Економском факултету Московског државног рударског универзитета.

Објавио је осам књига и више од 120 научних радова из различитих области, укључујући области економије, регионалног развоја, менаџмента, економских односа Србије и Русије, као и економског развоја јужне српске покрајине Косова и Метохије.

АБС Електро, компанија коју је Поповић основао пре 25 година, почела је као компанија за продају и производњу алуминијумске електротехничке опреме и система аутоматизације за фабрике. Данас ова корпорација броји 3.000 запослених у осам компанија и научних института у Русији. Корпорација је водећи снабдевач електротехничке опреме за енергетска, хидроелектрична и хидронуклеарна постројења у Русији и региону.

Поповић је започео каријеру у државној служби 2005. године као шеф Економског тима за Косово и Метохију и заменик председника Координационог тела Владе Републике Србије за Прешево, Бујановац и Медвеђу.

Био је члан парламента од 2008. до 2012. године као посланик Демократске странке Србије, а такође и потпредседник Народне скупштине Републике Србије у периоду од 2012. до 2014. године.

Водио је посланичку групу пријатељства са Руском Федерацијом.

На позицију на којој се сада налази у Влади кандидује га то што је успешан привредник који је остварио међународно признате резултате у области развоја и примене иновација у индустрији.

Поповић се повукао из својих пословних подухвата како би се бавио јавним послом у Србији.

Он примењује своје јединствено претходно пословно искуство како би побољшао предузетничко окружење и тиме повео Србију ка перспективној и иновативној технолошкој будућности.

Нада се да ће претворити Србију како у регионалног, тако и у глобалног технолошког лидера кроз своје иницијативе за смањење бирократије, повећање буџета за српске предузетнике и отварање радних места и шанси за инвестиције.

Велики је заговорник српске технологије и иновација, и непрестано је промовише иностраним владама, инвеститорима и светским технолошким компанијама.

Поред обављања дужности министра, Поповић прати српску фудбалску репрезентацију, као и Фудбалски клуб Партизан, посећујући утакмице када год је то могуће.

Страствени је скијаш и рекреативни планинар који ужива у скијању и планинарењу у Србији и другим европским земљама.

Основао је 2002. године Фонд АБС Електро, хуманитарну организацију која подржава различите пројекте везане за подршку деци, култури, науци, образовању и спорту.

Био је председник Фудбалског клуба Партизан, као и потпредседник Кошаркашког клуба Партизан.

Председник је Фондације „Свети Александар Невски” из Београда, која је заслужна за обнову меморијалног комплекса споменика Руски Некропољ на Новом гробљу у Београду.

Председник је Почасног савета Друштва српско-руског пријатељства.

Члан је Почасног савета Међународног фонда јединства православних народа, којем председава патријарх Руске православне цркве.

Почасни је председник Фондације Бесмртни пук из Београда.

Основао је 2014. године Српску народну партију (СНП), која тренутно има три посланика у Народној скупштини Републике Србије и територијалне организације у преко сто градова и општина у Републици Србији. Као председник СНП, води снажну националну политику очувања територијалног интегритета и тежи да изгради економски развијену, правну, просперитетну и друштвено одговорну Србију.

Награде и одликовања[уреди | уреди извор]

Носилац је више одликовања, од којих су најзначајнија:

  • Ord.St.Sava-ribbon.jpg  Орден Светог Саве Другог Степена, за обнову и јачање вере и Цркве у Србији, који додељује Његова Светост Патријарх српски;
  • Орден Пријатељства, за посебан допринос у развоју економских и друштвених веза Србије и Русије, који додељује председник Руске Федерације;
  • Орден Светог Данила Московског, за духовни препород Русије, који додељује Патријарх Московски и целе Русије;
  • Орден преподобног Сергеја Радоњешког, за посебан допринос развоју односа и зближавању православних народа, који додељује Патријарх Московски и целе Русије;
  • Орден Преподобног Серафима Саровског, за посебан допринос оживљавању манастира, цркава, храмова као и за црквено-друштвени активизам, који додељује Патријарх Московски и целе Русије;[2]
  • Орден за хуманост Државне заједнице Србије и Црне Горе за изузетне доприносе у помоћи српском народу на Косову и Метохији.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Порекло Ненада Поповића Портал Порекло, 30. априла 2012
  2. ^ Биографија Ненада Поповића СНП, приступљено: 22. јануара 2015.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]