Ненад Станковић (сликар)

С Википедије, слободне енциклопедије
Ненад Станковић
200п
Ненад Станковић
Лични подаци
Датум рођења(1965-05-24)24. мај 1965.(58 год.)
Место рођењаБелотић, СФР Југославија
Уметнички рад
Пољесликарство

Ненад Станковић (Белотић, 1965) српски је академски сликар и доцент на Академији класичног сликарства Универзитета Едуконс[1] у Сремској Каменици на предмету Технологија сликарства од 2008. године.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 24. маја 1965. године у Мачванском Белотићу, општина Богатић. Гимназију је 1984. године завршио у Шапцу, да би 1990. године дипломирао на Факултету ликовних уметности Универзитета уметности у Београду, на одсеку сликарство.

Члан је следећих удружења:

  • Мачванске сликарске школе од 1975. године,
  • УЛУС-а од 1991. године,
  • ЕСНАФ-а од 1994. године, [3]
  • Удружења уметника Шапца од 2017. године.

Самосталне изложбе[уреди | уреди извор]

Учествовао је на више значајних изложби у земљи и иностранству.

  • 1983. Шабац, Гимназија „Вера Благојевић”
  • 1984. Шабац, Дом Омладине „Вера Благојевић”
  • 1992. Београд, Народни Универзитет „Браћа Стаменковић”
  • 1992. Приштина, Дом Омладине „Боро и Рамиз”
  • 1993. Богатић, Галерија ЈИК Банке
  • 1993. Приједор, Завичајни музеј
  • 1993. Лесковац, Галерија „Сунце”
  • 1993. Младеновац, Центар за културу
  • 1993. Сопот- Народна библиотека
  • 1994. Нови Сад, Галерија „Мост”
  • 1995. Београд, Галерија Илије Коларца
  • 1996. Београд, Народни Универзитет „Браћа Стаменковић”
  • 1999. Београд, Народни Универзитет „Браћа Стаменковић”
  • 2001. Београд, Међународни Прес центар
  • 2001. Сремски Карловци, Музеј
  • 2003. Београд, Дипломатски клуб
  • 2003. Београд, Галерија „Хелена”
  • 2004. Златибор, Галерија хотела Чигота
  • 2004. Стара Пазова, Галерија центра за културу
  • 2005. Београд, Галерија центра за културу Раковица
  • 2005. Смедеревска Паланка, Галерија модерне уметности Народног музеја
  • 2006. Београд, Галерија „Хелена”
  • 2006. Београд, Галерија „Сокороф”
  • 2006. Београд, Галерија На Булевару
  • 2010. Београд, Галерија „Хелена”
  • 2011. Београд, Галерија Атријум библиотеке града Београда
  • 2011. Београд, Галерија Сулуј
  • 2012. Београд, Галерија СКЦ Нови Београд
  • 2012. Младеновац, Центар за културу
  • 2013. Београд, Галерија „73”
  • 2015. Београд, Галерија за проучавање културног развитка
  • 2017. Београд, Галерија СКЦ Нови Београд[4]
  • 2018. Београд, Галерија „Луцида”
  • 2018. Београд, Културни центар „Кућа Краља Петра “
  • 2019. Београд, Културни центар „Кућа Краља Петра”
  • 2020. Крушевац, Културни центар „Легат Милића од Мачве”
  • 2020. Београд, Мала галерија УЛУПУДС „У потрази за вертикалом”[5]
  • 2021. Београд, Мала галерија УЛУПУДС „Летње маштарије”

Заступљеност у литератури[уреди | уреди извор]

  • 33 x како постати сликар?, Бранислав Ковач[6]
  • Виђенији Мачвани мачванског среза, Миомир Филиповић Фића
  • Стварност уметности, Дејан Ђорић
  • Пигмалион, 2017.
  • Галерија Хелена I
  • Галерија Хелена III

Реч критике[уреди | уреди извор]

„Ненад Станковић је стасао у најизразитијег представника надреализма у савременом српском сликарству. Тачан цртеж и што је за њега много важније, до горње границе сликарске убедљивости, усавршен поступак материјализације, дозвољава му да са лакоћом прати и реализује захтеве надреалистички раскриљене маште.”

— Никола Кусовац

„Сликарство Ненада Станковића надилази видљиву стварност. Са сликама видљивог, сликар урања у свет чулног, осећајног, духовно узвишеног. Улази у свет уметности, која се са својим духовним плодовима враћа у материјални свет, да њему служи.

Кроз једноставност ликовног казивања, човека пред његовом сликом уводи у невидљиву стварност, у којој пребива суштина нашег бића. Управо на том путу из видљивог у невидљиво, из реалног у надреално, из постојећег у фантастично, Ненад Станковић сместио је свој сликарски атеље. Он слика оку доступно, а уму изазовно и души чежњиво. Над сликама видљивог роје се символи невидљивог.

Ненад Станковић је сликар поетске фантастике.”

— Др Јован Јањић

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • Похвала на Октобарском салону, Народни музеј Шабац, 1982.
  • Награда 14. Београдског салона, Галерија Прогрес, 2007.

Галерија[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Docent Nenad Stanković” (PDF). Univerzitet Edukons. Приступљено 22. 8. 2020. [мртва веза]
  2. ^ „Stanković Nenad”. Artgalerija. Архивирано из оригинала 26. 07. 2017. г. Приступљено 22. 8. 2020. 
  3. ^ „Nenad Stanković - biografija”. ULU Esnaf. Приступљено 22. 8. 2020. 
  4. ^ „Nenad Stanković: Metafizička istraživanja”. SKC Beograd. Приступљено 22. 8. 2020. [мртва веза]
  5. ^ „У потрази за вертикалом”. Мала галерија УЛУПУДС. Приступљено 23. 10. 2021. 
  6. ^ „Мајстори кичице отворили душу”. Новости. Приступљено 22. 8. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]