Пређи на садржај

Ненад Чанак

С Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили кошаркаша, погледајте чланак Ненад Чанак (кошаркаш).
Ненад Чанак
Чанак 2012.
Лични подаци
Пуно имеНенад Чанак
Датум рођења(1959-11-02)2. новембар 1959. (64 год.)
Место рођењаПанчево, ФНР Југославија
ПребивалиштеНови Сад
ДржављанствоРепублика Србија
НародностСрбин[1]
ПореклоЛички Србин
Религијаправославац
УниверзитетЕкономски факултет у Суботици
ПрофесијаЕкономиста и политичар
Породица
ДецаМилан
РодитељиМилан Чанак
Босиљка Чанак
Политичка каријера
Политичка
странка		Лига социјалдемократа Војводине (од 1990)
Савез комуниста Југославије (1977—1990)
Председник Покрајинске скупштине АП Војводине
23. октобар 2000. — 30. октобар 2004.
Председник владеЂорђе Ђукић
ПретходникЖиворад Смиљанић
НаследникБојан Костреш

Ненад Чанак (Панчево, 2. новембар 1959) српски је политичар. Бивши је покрајински посланик у Скупштини АП Војводине и бивши народни посланик у Народној скупштини Републике Србије. Такође, био је председник Скупштине АП Војводине од 2000. до 2004. године и председник Лиге социјалдемократа Војводине од њеног оснивања 1990. до 2022. године.

Биографија

[уреди | уреди извор]
Говор Ненада Чанка

Порекло породице Чанак води из Зрмања тј. из Лике. Прадеда Ненада Чанка у Војводину је дошао након 1918. године.[2][3] Док је отац, Милан професор универзитета (биолог) био је градоначелник Новог Сада и члан Председништва САП Војводине, а мајка Босиљка професор Универзитета у Новом Саду.

Гимназију „Јован Јовановић Змај“ и Средњу музичку школу завршио је у Новом Саду, а Економски факултет у Суботици.

Почео је као професионални музичар – флаутиста, свирајући по кафанама.[4] Касније се запослио у Нафтагас промету, у области спољне трговине, 80-их година 20. века. Поред редовних послова радног места, Чанак је био и члан Комисије за решавање стамбених питања у ОУР-у Спољне трговине. После тога, током деведесетих, радио је у YUTEL-у. Специјализовао је на кратком курсу у Крању 1989. године микрорачунарске мреже и глобални маркетинг.

Политичка и јавна каријера

[уреди | уреди извор]

Чанак је 1990. године основао Лигу социјалдемократа Војводине. Током рата у Хрватској, Чанак је био мобилисан у ЈНА и учествовао је у бици за Вуковар.[5]

На парламентарним изборима 1997. године био је изабран за посланика у Народној скупштини Републике Србије на листи Коалиције Војводина. Доживео је тешку саобраћајну несрећу 13. маја 2000. године када је пао са мотора и задобио повреде кука и прелом бутне кости.

Током 1999. залагао се и промовисао је програм Република Војводина.[6]

У периоду од 2000. до 2004. године био је председник Скупштине АП Војводине. Пре тога је био посланик у Већу република Скупштине Савезне Републике Југославије и Државне заједнице Србије и Црне Горе. Незадовољан чињеницом да је Управни одбор Радио-телевизије Србије именовао кандидата ког нису предложиле војвођанске партије, Чанак је упао у регионално представништво РТС-а у Новом Саду и разбио таблу са њеним ознакама.[7]

Током 2005. основао је покрет „5. октобар“ са Весном Пешић, Владаном Батићем и Дејаном Булатовићем, а блиско сарађује и са Чедомиром Јовановићем са којим дели став да је Косово и Метохија фактички независно од Србије и да ће врло брзо доћи до осамостаљења Косова и Метохије. Са овим политичарима је водио кампању против усвајања новог устава Србије током октобра 2006.

На парламентарним изборима у Србији 2007., Лига социјалдемократа Војводине је била у коалицији са Либерално-демократском партијом и добила је 4 мандата, а Чанак је изабран за народног посланика.

Чанак и Јовановић су учествовали на маршу антифашиста 7. октобра 2007. у Новом Саду, који је био одговор на забрањени скуп неонацистичке организације Национални строј.

Учествовао у ријалити серијалу Велики Брат VIP All Stars 2009, који се емитовао на Телевизији Пинк.

Често у својим изјавама говори о неопходној денацификацији Србије, као и да је Србија клерикализована и фашизована.[8]

Године 2015. додељен му је Орден црногорске заставе првог реда.[9]

Године 2020. и 2021. јавно је подржао Демократску партију социјалиста Мила Ђукановића пред свеопште изборе у Црној Гори и локалне изборе у Никшићу. Он је такође потписао Апел 88 против наводнога мешања српских власти у црногорске изборе.[10]

Контроверзе

[уреди | уреди извор]
Немачки уметник Хуберт Ланцингер је 1938. године симболично приказао Адолфа Хитлера као коњаника у оклопу. Овај портрет је копиран са ликом Ненада Чанка који се налазио у канцеларији Ненада Чанка у седишту ЛСВ-а у Новом Саду.

Критичари Чанку замерају сарадњу са Ненадом Опачићем, приликом организовања вишемесечних антирежимских демонстрација у Новом Саду 1999. године.[11][12] који је осуђен као главни организатор продаје дроге у Новом Саду, повезан са Земунским кланом.[11][13][14] Чанак је те наводе демантовао, тврдећи да је Опачића познавао само у својству организатора обезбеђења опозиционих митинга 1999.[15]

Чанак је 4. децембра 2002. године присуствовао концерту контроверзног назива "Сријем Хрватској" у дворани Ватрослав Лисински у Загребу, а Мато Јурић, председник „Удруге протјераних Хрвата из Сријема, Бачке и Баната”, затражио је од присутних да поздраве Ненада Чанка, јер је Чанак: "У оним тешким временима прогона Хрвата штитио хрватски народ у Војводини“.[16] Назив ове манифестације је изазвао реакцију код одређених група људи, а Српска радикална странка је искористила овај догађај у предизборној кампањи за председника Србије 2008.[17]

Марија Васић, бивша супруга га је оптужила да јој је путем својих веза у органима власти отео сина.[18][19]

Оптужен је 2012. године за наношење тешких телесних повреда Павлу Лешановићу у Новом Саду испред кафане „Тако је суђено“. На самом суђењу правио је инциденте, претио суду и реметио нормални ток суђења. На крају уз своје мафијашко-политичке везе бива ослобођен оптужби.[20][21][22][23]

Српска православна црква је повремено мета напада Ненада Чанка, па ју је оптужио за нарушавање војвођанске културе, градњом цркава с куполама, иако су Срби у Војводини у време владавине Аустроугарске морали градити цркве у барокном стилу, да би их се лакше касније поунијатило. Сматра да је СПЦ у Црној Гори 1918. отела храмове Црногорској цркви и да их треба вратити држави Црној Гори.[24] Током 2020. године у јеку пандемије корона вируса оптужио је СПЦ да чини акт биотероризма и подрива стабилност његове земље. Црква му је одговорила да су то два парадокса: бити антитеиста заинтересован за деловање Цркве и бити сецесиониста, забринут за стабилност своје земље.[25]

Књиге

[уреди | уреди извор]
  • „Ратови тек долазе“ (1993)
  • „Пет година самоће“ (1995)
  • „Године расплета“ (1996)
  • „Луна“ (1998)
  • „Као и сва равница“ (2002)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Radio 021 Čanak:Izjasnio sam se kao Srbin”. Архивирано из оригинала 12. 02. 2015. г. Приступљено 11. 02. 2015.  Непознати параметар |arhiviranjeURL= игнорисан [|arhiviranjeurl= се препоручује] (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |arhiviranjeURL= и |archive-url= (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |arhiviranjedatum= и |archive-date= (помоћ)
  2. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 19. 09. 2020. г. Приступљено 19. 02. 2020.  Непознати параметар |arhiviranjeURL= игнорисан [|arhiviranjeurl= се препоручује] (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |arhiviranjeURL= и |archive-url= (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |arhiviranjedatum= и |archive-date= (помоћ)
  3. ^ https://www.biografija.org/politika/nenad-canak/
  4. ^ „Lik i delo”. Vreme.com. Архивирано из оригинала 06. 06. 2011. г. Приступљено 10. 11. 2010.  Непознати параметар |arhiviranjeURL= игнорисан [|arhiviranjeurl= се препоручује] (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |arhiviranjeURL= и |archive-url= (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |arhiviranjedatum= и |archive-date= (помоћ)
  5. ^ Harden, Blaine (27. 11. 1991). „Serbian Toughs Harass Republic's Antiwar Activists” (на језику: енглески). Вашингтон пост. Приступљено 23. 3. 2023. 
  6. ^ Програм Војводина Република http://lsv.rs/o-nama/dokumenti/vojvodina-republika-put-mira-razvoja-i-stabilnosti-107/
  7. ^ „Serbia: Vojvodina Backlash - IWPR Institute for War & Peace Reporting”. Iwpr.net. Архивирано из оригинала 10. 07. 2020. г. Приступљено 10. 11. 2010.  Непознати параметар |arhiviranjeURL= игнорисан [|arhiviranjeurl= се препоручује] (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |arhiviranjeURL= и |archive-url= (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |arhiviranjedatum= и |archive-date= (помоћ)
  8. ^ Прича још није завршена („Данас“, 26-27. август 2006)
  9. ^ „Orden za DPS laskavca”. vijesti.me (на језику: српски). Приступљено 2021-09-10. 
  10. ^ „Helsinški odbor za ljudska prava: Srbija strateg nemira u Crnoj Gori”. N1 (на језику: српски). 2019-12-30. Приступљено 2021-03-14. 
  11. ^ а б „Опачић хвалио Спасојевића и Легију као хероје промена”. Архивирано из оригинала 6. 5. 2008. г. Приступљено 6. 5. 2008. 
  12. ^ „Коштуница се 57 пута тајно састајао са Марковићем”. Архивирано из оригинала 6. 5. 2008. г. Приступљено 6. 5. 2008. 
  13. ^ „Опачић је био наш саборац”. Архивирано из оригинала 13. 5. 2008. г. Приступљено 13. 5. 2008. 
  14. ^ Прљави капитал
  15. ^ Pisma Luciliju, Приступљено 5. 4. 2013.
  16. ^ “” (4. 12. 2002). „Ненад Чанак на концерту ''"Сријем Хрватској"''”. Youtube.com. Приступљено 10. 11. 2010. 
  17. ^ Радикално на културу (Радио 021, 30. јануар 2008)
  18. ^ Press Online :: Marija Vasić, bivša supruga lidera LSV-a: Čanak mi oteo dete! Архивирано на сајту Wayback Machine (3. август 2021), Приступљено 5. 4. 2013.
  19. ^ Press Online :: Nenad Čanak: Novinaru Pressa, sklonite se odmah od mene! Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2021), Приступљено 5. 4. 2013.
  20. ^ Извор: Интернет новине "Еспресо", Изјава Павла Лешановића
  21. ^ Извор: Дневне новине "021", Чанак признао да је тукао Лешановића
  22. ^ Извор: Дневне новине "Блиц", Инцидент у судници, Чанак викао и ударао штапом, ускочила и судска стража
  23. ^ Извор: Дневне новине "Дневник", Чанак ослобођен оптужби за тучу
  24. ^ Čanak o crkvama SPC: Crnoj Gori vratiti sve oteto 1918. 
  25. ^ Илић, Живко (2020). Подривање државне стабилности није у природи Цркве. Београд: СПЦ. стр. 15. Архивирано из оригинала 23. 06. 2020. г. Приступљено 20. 06. 2020.  Непознати параметар |arhiviranjeURL= игнорисан [|arhiviranjeurl= се препоручује] (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |arhiviranjeURL= и |archive-url= (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |arhiviranjedatum= и |archive-date= (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |pristupdatum= и |access-date= (помоћ)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ненад_Чанак&oldid=28423243”