Ненад Шапоња

С Википедије, слободне енциклопедије
Ненад Шапоња
Ненад Шапоња.jpg
Пуно имеНенад Шапоња
Датум рођења(1964-04-13)13. април 1964.(58 год.)
Место рођењаНови Сад, СФР Југославија
Образовањемагистар медицинских наука
УниверзитетУниверзитет у Београду
СупружникДрагослава Живков Шапоња
ДецаСтефан Шапоња и Филип Шапоња
РодитељиМарко Шапоња
Јелена Шапоња (рођ. Ратковић)
Језик стварањасрпски
Књижевни жанрпоезија, књижевна критика, есеј, путопис

Ненад Шапоња (Нови Сад, 13. април 1964) српски је песник, есејиста, књижевни критичар и путописац. Промотер је постмодерне поетике на нашим просторима, као и особеног интерпретативног приступа делу који подразумева „живљење“ књижевности. Откад објављује савремену српску прозу као уредник, не пише о њој, јер сматра да се ради о неспојивим позицијама уредник/критичар.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Дипломирао је на Медицинском факултету у Новом Саду (1991), а на Медицинском факултету у Београду је магистрирао из области Социјалне психијатрије (1994). Психијатрију је специјализовао 1993–96, а филозофију студирао на Филозофском факултету у Новом Саду.[2]

Радио је као лекар опште праксе у Медицинском центру Зрењанин (1991–1992) и као специјализант на Клиници за психијатрију Медицинског факултета у Новом Саду (1993–1996). Од 1997. бавио се књижевношћу као самостални уметник. Био је стални књижевни критичар београдске Политике (1997–2005). Као телевизијски критичар и сарадник Радио-телевизије Војводине уредио је више од 20 сати телевизијског програма из области књижевности. Био је секретар Друштва књижевника Војводине (2000–2003) и један је од оснивача и заменик главног уредника часописа Златна греда.[2]

Године 2002. основао је Издавачку кућу „Агора“ са седиштем у Зрењанину и редакцијом у Новом Саду, у којој је као уредник и издавач потписао више од 500 наслова. Бројне књиге које је објавила „Агора“ награђене су најпрестижнијим литерарним признањима. Више од 50 књига у „Агорином“ издању добиле су најзначајније домаће и светске књижевне награде. Учестовао је и посетио бројне књижевне сајмове у земљи и свету (Франкфурт, Гетеборг, Болоња, Париз, Буенос Ајрес, Истанбул, Јерусалим, Шарџа, Пекинг, Каиро).[3]

Директор је и главни уредник Издавачке куће „Агора“ (од 2002). Директор је Културног центра Војводине „Милош Црњански“ (од 2021)[4]. Председник је Друштва новосадских књижевника (од 2019), потпредседник Удружења издавача и књижара Србије (од 2012) и председник Управног одбора Градске библиотеке у Новом Саду (од 2019). Члан је уредништва Летописа Матице српске. Члан је Српског књижевног друштва и Друштва књижевника Војводине.

Говори енглески језик и служи се немачким језиком.

Живи у Новом Саду. Ожењен је др Драгославом Живков Шапоња, која ради као кардиолог на ИКВБВ у Сремској Каменици.[5] Имају два сина, Стефана (1991) и Филипа (1999).[1]

Књижевни рад[уреди | уреди извор]

Пише поезију, есеје и прозу. Његови стихови препознатљиви су у савременој српској поезији због стилске савршености, херметичности и метафизичког увида.

Периодика и зборници[уреди | уреди извор]

Поезијом, критиком, есејом, интервјуом и путописом заступљен је у часописима, листовима и новинама: Поља (1982–1983, 1986–1992, 1997–1999, 2008, 2017, 2020), Quorum (1990), Књижевност (1990, 1997, 2003, 2012), Улазница (1991, 1997, 1999–2000), Дневник (1991–1992, 1994–2001, 2010, 2016–2019), Градина (1991, 1998, 2010), Књижевна реч (1991–1993, 1998), Писац (1991), Браничево (1991), Летопис Матице српске (1993–2002, 2007, 2020), Књижевна клима (1994), Свитак (1995), Реч (1995, 1998), Свеске (1996–1997, 1999), Међај (1996, 2001, 2004), Политика (1997–2005, 2007), Недељни дневник (1998–1999), Књижевне новине (2000), Руковет (2001), Златна греда (2001, 2004–2005), Кораци (2002, 2007), Повеља (2012, 2017), Ковине (2013–2015), Нова Зора (2013), Наш траг (2016), Novi magazin (2018).[6]

Поезијом и кратком причом заступљен је у зборницима и антологијама: Пелуд света: од Ђорђа Сладоја до Иване Васић, Београд 1997; Речи и сенке: избор из транссимболистичког песништва деведесетих, Београд 1997; Spiritus medicorum: antologija poezije lekara, Нови Сад 1998; Nordul sârbesc, Timişoara, 1998; Сто година сто песника, Војводина XX век, Нови Сад 2001; Српска љубавна поезија, Нови Сад 2002; Озарења, 255 српских песника, Београд 2004; Lekari u savremenoj umetnosti Srbije, Нови Сад 2005; Антологија новије српске поезије, Београд 2005; Nebolomstvo, panorama srpskog pesništva kraja XX veka, Загреб 2006; Orfeu îndrǎgostit, Timişoara 2006; На скривеном трагу, Београд 2008; Pričaj mi… Kikinda Short, version 3.0, Кикинда 2009; Антологија Бранкове награде, 1954–2010, Нови Сад 2010; Писанија, Врање 2013; Песници Новог Сада: панорама, Нови Сад 2019; Нови Сад – песничка престоница: aнтологија српских песника од XVIII до XXI века, Нови Сад 2021.[6]

Дела[уреди | уреди извор]

Поезија[уреди | уреди извор]

Изгледам, дакле нисам. Ненад Шапоња (2017)

Есеј и књижевна критика[уреди | уреди извор]

Путопис[уреди | уреди извор]

A Brisel se da prehodati lako. Nenad Šaponja (2018)

Преводи[уреди | уреди извор]

Поезија му је превођена на енглески, шпански, италијански, македонски, румунски, словачки, азербејџански, бугарски, албански и пољски језик. У целости су преведене следеће књиге:

  • Постоји ли допир на твојата душа? (Постоји ли додир ваше душе?), „Македоника литера“, Скопље 2018 – превод на македонски Нове Цветановски; COBISS.SR-ID - 108454922
  • O moarte dulce (Слатка смрт), „Brumar“, Темишвар 2019 – превод на румунски Robert Serban и Славомир Гвозденовић; EMAG
  • Vyzerám, teda nie som (Изгледам, дакле нисам), „Vydavateľstvo Spolku slovenských spisovateľov“, Братислава 2020 – превод на словачки Зденка Валент Белић; Spolok slovenských spisovateľov
  • Görünürəm, demeli yoxam (Изгледам, дакле нисам), „Alatoran“, Баку 2020 – превод на азербејџански Zuar Settarh; LITERAZ
  • Dulce muerte (Слатка смрт), „Esquina Tomada Ediciones“, Баранкиља (Колумбија) 2021 – превод на шпански Драгана Бајић; Esquina Tomada
  • But Brussels can easily be covered on foot (A Brisel se dâ prehodati lako), „Агора“ 2021 – превод на енглески Вук Тошић. COBISS.SR-ID - 44384521

Научна студија[уреди | уреди извор]

Превео[уреди | уреди извор]

  • Robert B. Parker, Hladan kao kamen, roman, Agora, 2004. Превод са енглеског на српски. COBISS.SR-ID - 516992149

Ауторске антологије и избори[уреди | уреди извор]

Нова прича Новог Сада. Ненад Шапоња (2019)

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Литература – избор[уреди | уреди извор]

  1. Zoran Đerić, Poetsko kao simptom ili simulacija, „Književna reč“, 401, 25. septembar 1992, Beograd.
  2. Saša Radojčić i Saša Jelenković, Tajanstveni odjek stvari – Pesništvo na kraju veka: Nenad Šaponja, „Književna reč“, 419, 25. jun 1992, 11.
  3. Михајло Пантић, „Песнички гласови (врљивост двојности)“, Нови прилози за савремену српску поезију, Приштина 1994.
  4. Zoran Đerić, „Postmoderna obeležja“, Vatreno krštenje, Subotica – Sremski Karlovci 1995, 53–54.
  5. Bojana Stojanović-Pantović, Umnožavanje tišine, „Reč“, 26, III, Beograd 1996, 110-111.
  6. Ненад Грујичић, „Онирички ковитлац“, Плес у негвама, Београд 1998, 229–233.
  7. Saša Radojčić, Novi vodič kroz poznate predele, „Reč“, 41, januar 1998, 180–181.
  8. Радивој Шајтинац, Свети оче, видности – неизмерно море, „Улазница“, 33, 165/167, 1999, 147–150.
  9. Draško Ređep, Bdeti i posmatrati – Reč na dodeli Nagrade „Milan Bogdanović“, „Književnost“, XLIX, 5, maj 1999, 755–756.
  10. Nataša Pejčić, Kritika kao kreativan čin – razgovor s povodom: Nenad Šaponja, „Dnevnik“, 18731, 24. mart 1999, 16.
  11. Olivera Đurđević, Prepoznati duh vremena, „Nedeljni dnevnik“, 135, 10. septembar 1999, 30–31.
  12. Zoran Đerić, Eseji o čitaocu, „Književne novine“, LIII, 1017-1018, 1 i 15 septembar 2000, 13.
  13. Душица Потић, „Ненад Шапоња, Одрази варке или огледало у две душе, Прометеј, Нови Сад, 1993“, Тетоважа, Ниш 2000, 330–334.
  14. Zoran Radisavljević, Trag o književnom vremenu, „Ulaznica“, 171, jul 2000, 3–5.
  15. Тања Крагујевић, „Лавиринт бдења“, поговор у: Ненад Шапоња, Четири поеме, Београд 2000, 101–121.
  16. Михајло Пантић, „Ненад Шапоња: језик остаје сам“, Свет иза света: огледи и критике о српској поезији XX века, Краљево 2002, 207–213.
  17. Саша Радојчић, „Ненад Шапоња: Море...“, Поезија време будуће, Нови Сад 2003, 50–53.
  18. Teofil Pančić, „Zabranjeni grad: Antologija savremene novosadske priče, priredio Nenad Šaponja...“, Na hartijskom zadatku, Novi Sad 2006, 48–50.
  19. Енциклопедија Новог Сада, књ. 30, Фог-Шуш, Нови Сад 2009, стр. 427–429.
  20. Ksenija Katanić, „Vademekum književno-kritičkih promišljanja: Nenad Šaponja: Iskustvo pisanja...“, Prikazi 2, Novi Sad 2012, 65–67.
  21. Саша Радојчић, Путопис душе, „Поља“, 58, 480, 2013, 188–191.
  22. Александар Лаковић, „Унутар привида: Ненад Шапоња: Слатка смрт...“, Дневник стихова, Крагујевац 2014, 223–225.
  23. Tijana Stanojev Kosanović, Intimni beskraj uporne iluzije, „Nova misao“, 28, 2014, 76.
  24. Илија Бакић, (Не)постојања паралелне стварности, „Наш траг“, 1/2, 2016, 23–25.
  25. Часлав Ђорђевић, Поетички светови. Девет савремених песника, Зрењанин – Нови Сад 2018.
  26. Иванка Косанић, Додир душе читаоца и писца, Ниш 2019.
  27. Часлав Ђорђевић, „Књиге, градови и кратка феноменологија путовања: Ненад Шапоња“, Поетички светови. 2, Ескапизам у савременој српској прози, Зрењанин – Нови Сад 2019, 192–204.
  28. Зоран Ђерић, „Поеме и песме Ненада Шапоње: Ненад Шапоња: Силазим у тишину тега бачене коцке...“, Поезија као сеизмограф, Зрењанин – Нови Сад 2019, 172–177.
  29. Саша Радојчић, „Историја душе“, поговор у: Ненад Шапоња, Силазим у тишину тега бачене коцке, Нови Сад 2019, 225–231.
  30. Влаховић Гордана, Ова се књига даде са уживањем преходати, „Кораци“, 53, 1/3, 2019, 177–180.
  31. Љиљана Лукић, Поезија као метафора душе, „Нова Зора“, 65/66, 2020, 215–217.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Друштво новосадских књижевника
  2. ^ а б Енциклопедија Новог Сада, књ. 30, Фог-Шуш, Нови Сад 2009, стр. 427–429.
  3. ^ Ненад Шапоња, Радна биографија
  4. ^ „Ненад Шапоња нови директор Културног центра Војводине “Милош Црњански. zkv.rs. Културни центар Војводине "Милош Црњански". Приступљено 24. 1. 2022. 
  5. ^ Драгослава Живков Шапоња
  6. ^ а б SR.COBISS

Спољне везе[уреди | уреди извор]

Опште[уреди | уреди извор]

Интервјуи[уреди | уреди извор]

Препеви[уреди | уреди извор]

Критика[уреди | уреди извор]

Есеј[уреди | уреди извор]

Вести[уреди | уреди извор]

Снимци[уреди | уреди извор]