Пређи на садржај

Ненад Шапоња

С Википедије, слободне енциклопедије
Ненад Шапоња
Лични подаци
Пуно имеНенад Шапоња
Датум рођења(1964-04-13)13. април 1964. (61 год.)
Место рођењаНови Сад, СФР Југославија
Образовањемагистар медицинских наука
УниверзитетУниверзитет у Београду
Породица
СупружникДрагослава Живков Шапоња
ДецаСтефан Шапоња и Филип Шапоња
РодитељиМарко Шапоња
Јелена Шапоња (рођ. Ратковић)
Књижевни рад
Језик стварањасрпски
Жанрпоезија, књижевна критика, есеј, путопис

Ненад Шапоња (Нови Сад, 13. април 1964) српски је књижевник, књижевни критичар и путописац.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Дипломирао је на Медицинском факултету у Новом Саду (1991), а на Медицинском факултету у Београду је магистрирао из области Социјалне психијатрије (1994). Психијатрију је специјализовао 1993–96, а филозофију студирао на Филозофском факултету у Новом Саду.[1]

Радио је као лекар опште праксе у Медицинском центру Зрењанин (1991–1992) и као специјализант на Клиници за психијатрију Медицинског факултета у Новом Саду (1993–1996). Од 1997. бавио се књижевношћу као самостални уметник. Био је стални књижевни критичар београдске Политике (1997–2005). Као телевизијски критичар и сарадник Радио-телевизије Војводине уредио је више од 20 сати телевизијског програма из области књижевности. Био је секретар Друштва књижевника Војводине (2000–2003) и један је од оснивача и заменик главног уредника часописа Златна греда.[1]


Године 2002. основао је Издавачку кућу „Агора” са седиштем у Зрењанину и редакцијом у Новом Саду, у којој је као уредник и издавач потписао више од 500 наслова. Бројне књиге које је објавила „Агора” награђене су најпрестижнијим литерарним признањима. Више од 50 књига у Агорином издању добиле су најзначајније домаће и светске књижевне награде. Учестовао је и посетио бројне књижевне сајмове у земљи и свету (Франкфурт, Гетеборг, Болоња, Париз, Буенос Ајрес, Истанбул, Јерусалим, Шарџа, Пекинг, Каиро).[2]


Оснивач је и главни уредник Издавачке куће „Агора” (од 2002). Директор је Културног центра Војводине „Милош Црњански” (од 2021)[3]. Оснивач је и председник је Друштва новосадских књижевника (од 2019) и потпредседник Удружења издавача и књижара Србије (од 2012), Био је председник Управног одбора Градске библиотеке у Новом Саду (од 2019–2022). Члан је уредништва Летописа Матице српске (од 2021) и главни и одговорни уредник часописа Нова мисао (од 2021). Члан је Српског књижевног друштва. Члан је Балканске академије уметности (Academia Balkanica Europeana).

Промотер је постмодерне поетике на нашим просторима, као и особеног интерпретативног приступа делу који подразумева „живљење” књижевности. Откад објављује савремену српску прозу као уредник, не пише о њој, јер сматра да се ради о неспојивим позицијама уредник/критичар.[4]

Говори енглески језик и служи се немачким језиком.

Живи у Новом Саду. Ожењен је др Драгославом Живков Шапоња, која ради као кардиолог на ИКВБВ у Сремској Каменици.[5] Имају два сина, Стефана (1991) и Филипа (1999).[4]

Награде и признања

[уреди | уреди извор]

Књижевни рад

[уреди | уреди извор]

Пише поезију, есеје и прозу. Његови стихови препознатљиви су у савременој српској поезији због стилске савршености, херметичности и метафизичког увида.


Периодика и зборници

[уреди | уреди извор]

Поезијом, критиком, есејом, интервјуом и путописом заступљен је у часописима, листовима и новинама: Поља (1982–1983, 1986–1992, 1997–1999, 2008, 2017, 2020), Quorum (1990), Књижевност (1990, 1997, 2003, 2012), Улазница (1991, 1997, 1999–2000), Дневник (1991–1992, 1994–2001, 2010, 2016–2019), Градина (1991, 1998, 2010), Књижевна реч (1991–1993, 1998), Писац (1991), Браничево (1991), Летопис Матице српске (1993–2002, 2007, 2020), Књижевна клима (1994), Свитак (1995), Реч (1995, 1998), Свеске (1996–1997, 1999), Међај (1996, 2001, 2004), Политика (1997–2005, 2007), Недељни дневник (1998–1999), Књижевне новине (2000), Руковет (2001), Златна греда (2001, 2004–2005), Кораци (2002, 2007), Повеља (2012, 2017), Ковине (2013–2015), Нова Зора (2013), Наш траг (2016), Novi magazin (2018).[16]


Поезијом и кратком причом заступљен је у зборницима и антологијама: Пелуд света: од Ђорђа Сладоја до Иване Васић, Београд 1997; Речи и сенке: избор из транссимболистичког песништва деведесетих, Београд 1997; Spiritus medicorum: antologija poezije lekara, Нови Сад 1998; Nordul sârbesc, Timişoara, 1998; Сто година сто песника, Војводина XX век, Нови Сад 2001; Српска љубавна поезија, Нови Сад 2002; Озарења, 255 српских песника, Београд 2004; Lekari u savremenoj umetnosti Srbije, Нови Сад 2005; Антологија новије српске поезије, Београд 2005; Nebolomstvo, panorama srpskog pesništva kraja XX veka, Загреб 2006; Orfeu îndrǎgostit, Timişoara 2006; На скривеном трагу, Београд 2008; Pričaj mi… Kikinda Short, version 3.0, Кикинда 2009; Антологија Бранкове награде, 1954–2010, Нови Сад 2010; Писанија, Врање 2013; Песници Новог Сада: панорама, Нови Сад 2019; Нови Сад – песничка престоница: aнтологија српских песника од XVIII до XXI века, Нови Сад 2021.[16]


Учешће на књижевним фестивалима

[уреди | уреди извор]

Дела

[уреди | уреди извор]
Изгледам, дакле нисам. Ненад Шапоња (2017)

Поезија

[уреди | уреди извор]

Есеј и књижевна критика

[уреди | уреди извор]
  • Бедекер сумње, Просвета, 1997.
  • Аутобиографија читања, Просвета, 1999.
  • Iskustvo pisanja, Narodna knjiga, 2002.

Путопис

[уреди | уреди извор]
  • A Brisel se dâ prehodati lako, Sajnos, 2018.
A Brisel se da prehodati lako. Nenad Šaponja (2018)

Преводи

[уреди | уреди извор]

Поезија му је превођена на енглески, шпански, италијански, македонски, румунски, словачки, азербејџански, бугарски, руски, словеначки, француски, албански и пољски језик. У целости су преведене следеће књиге:

  • Постоји ли допир на твојата душа? (Постоји ли додир ваше душе?), „Македоника литера”, Скопље 2018 – превод на македонски Нове Цветановски.
  • O moarte dulce (Слатка смрт), „Brumar”, Темишвар 2019 – превод на румунски Robert Serban и Славомир Гвозденовић; EMAG
  • Vyzerám, teda nie som (Изгледам, дакле нисам), „Vydavateľstvo Spolku slovenských spisovateľov”, Братислава 2020 – превод на словачки Зденка Валент Белић; Spolok slovenských spisovateľov
  • Görünürəm, demeli yoxam (Изгледам, дакле нисам), „Alatoran”, Баку 2020 – превод на азербејџански Zuar Settarh; LITERAZ
  • Dulce muerte (Слатка смрт), „Esquina Tomada Ediciones”, Баранкиља (Колумбија) 2021 – превод на шпански Драгана Бајић; Esquina Tomada
  • But Brussels can easily be covered on foot (A Brisel se dâ prehodati lako), „Агора”, 2021 – превод на енглески Вук Тошић.
  • [Izdavačeva putovanja po svetu] (A Brisel se dâ prehodati lako), „Al Arabi”, Каиро 2022 – превод на арапском.
  • Parezco, pero no soy (Изгледам, дакле нисам), „Esquina Tomada Ediciones”, Баранкиља (Колумбија) 2022 – превод на шпански Драгана Бајић.[17]
  • А Брисел се да преходати лако, Bata press, Скопље, 2023 – превод на македонски Ненад Баткоски
  • Psychologia grawitacji (Psihologija gravitaciji ili U tišini tega bačene kocke), Wydawnictwo Ruthenus, Rafał Barski, Кросно, 2024 – превод на пољски Олга Лалић-Кровицка ISBN 978-83-8395-001-3
  • Psychológia gravitácie alebo V tichu závažia hodenej kocky (Psihologija gravitaciji ili U tišini tega bačene kocke), Slovenské vydavateľské centrum, Бачки Петровац, Vydavateľstvo Spolku slovenských spisovateľov”, Братислава, 2024 – превод на словачки Зденка Валент Белић

Научна студија

[уреди | уреди извор]
  • Epidemiologija alkoholizma, Medicinski fakultet Novi Sad, 1995.

Превео

[уреди | уреди извор]
  • Robert B. Parker, Hladan kao kamen, roman, Agora, 2004. Превод са енглеског на српски.
Нова прича Новог Сада. Ненад Шапоња (2019)

Ауторске антологије и избори

[уреди | уреди извор]
  • Antologija savremene novosadske priče, Stylos, 2000.
  • Najlepše pripovetke Pavla Ugrinova, Prosveta, 2002.
  • Антологија старе новосадске приче, Stylos, 2003.
  • Prosvetina knjiga krimi priče, Prosveta, 2003.
  • Стаклена трава Тање Крагујевић, Агора, 2009.
  • Павле Угринов, Десет векова српске књижевности, ИЦ Матице српске, Нови Сад, 2013.
  • Нова прича Новог Сада, ДНК, Нови Сад, 2019.
  • The new story of Novi Sad: a prose panorama, The Novi Sad Writers’ Association, 2022.

Литература – избор

[уреди | уреди извор]
  1. Zoran Đerić, Poetsko kao simptom ili simulacija, „Književna reč”, 401, 25. septembar 1992, Beograd.
  2. Saša Radojčić i Saša Jelenković, Tajanstveni odjek stvari – Pesništvo na kraju veka: Nenad Šaponja, „Književna reč”, 419, 25. jun 1992, 11.
  3. Михајло Пантић, „Песнички гласови (врљивост двојности)”, Нови прилози за савремену српску поезију, Приштина 1994.
  4. Zoran Đerić, „Postmoderna obeležja”, Vatreno krštenje, Subotica – Sremski Karlovci 1995, 53–54.
  5. Bojana Stojanović-Pantović, Umnožavanje tišine, „Reč”, 26, III, Beograd 1996, 110-111.
  6. Ненад Грујичић, „Онирички ковитлац”, Плес у негвама, Београд 1998, 229–233.
  7. Saša Radojčić, Novi vodič kroz poznate predele, „Reč”, 41, januar 1998, 180–181.
  8. Радивој Шајтинац, Свети оче, видности – неизмерно море, „Улазница”, 33, 165/167, 1999, 147–150.
  9. Draško Ređep, Bdeti i posmatrati – Reč na dodeli Nagrade „Milan Bogdanović”, „Književnost”, XLIX, 5, maj 1999, 755–756.
  10. Nataša Pejčić, Kritika kao kreativan čin – razgovor s povodom: Nenad Šaponja, „Dnevnik”, 18731, 24. mart 1999, 16.
  11. Olivera Đurđević, Prepoznati duh vremena, „Nedeljni dnevnik”, 135, 10. septembar 1999, 30–31.
  12. Zoran Đerić, Eseji o čitaocu, „Književne novine”, LIII, 1017-1018, 1 i 15 septembar 2000, 13.
  13. Душица Потић, „Ненад Шапоња, Одрази варке или огледало у две душе, Прометеј, Нови Сад, 1993”, Тетоважа, Ниш 2000, 330–334.
  14. Zoran Radisavljević, Trag o književnom vremenu, „Ulaznica”, 171, jul 2000, 3–5.
  15. Тања Крагујевић, „Лавиринт бдења”, поговор у: Ненад Шапоња, Четири поеме, Београд 2000, 101–121.
  16. Михајло Пантић, „Ненад Шапоња: језик остаје сам”, Свет иза света: огледи и критике о српској поезији XX века, Краљево 2002, 207–213.
  17. Саша Радојчић, „Ненад Шапоња: Море...”, Поезија време будуће, Нови Сад 2003, 50–53.
  18. Teofil Pančić, „Zabranjeni grad: Antologija savremene novosadske priče, priredio Nenad Šaponja...”, Na hartijskom zadatku, Novi Sad 2006, 48–50.
  19. Енциклопедија Новог Сада, књ. 30, Фог-Шуш, Нови Сад 2009, стр. 427–429.
  20. Ksenija Katanić, „Vademekum književno-kritičkih promišljanja: Nenad Šaponja: Iskustvo pisanja...”, Prikazi 2, Novi Sad 2012, 65–67.
  21. Саша Радојчић, Путопис душе, „Поља”, 58, 480, 2013, 188–191.
  22. Александар Лаковић, „Унутар привида: Ненад Шапоња: Слатка смрт...”, Дневник стихова, Крагујевац 2014, 223–225.
  23. Tijana Stanojev Kosanović, Intimni beskraj uporne iluzije, „Nova misao”, 28, 2014, 76.
  24. Илија Бакић, (Не)постојања паралелне стварности, „Наш траг”, 1/2, 2016, 23–25.
  25. Часлав Ђорђевић, Поетички светови. Девет савремених песника, Зрењанин – Нови Сад 2018.
  26. Иванка Косанић, Додир душе читаоца и писца, Ниш 2019.
  27. Часлав Ђорђевић, „Књиге, градови и кратка феноменологија путовања: Ненад Шапоња”, Поетички светови. 2, Ескапизам у савременој српској прози, Зрењанин – Нови Сад 2019, 192–204.
  28. Зоран Ђерић, „Поеме и песме Ненада Шапоње: Ненад Шапоња: Силазим у тишину тега бачене коцке...”, Поезија као сеизмограф, Зрењанин – Нови Сад 2019, 172–177.
  29. Саша Радојчић, „Историја душе”, поговор у: Ненад Шапоња, Силазим у тишину тега бачене коцке, Нови Сад 2019, 225–231.
  30. Гордана Влаховић, Ова се књига даде са уживањем преходати, „Кораци”, 53, 1/3, 2019, 177–180.
  31. Љиљана Лукић, Поезија као метафора душе, „Нова Зора”, 65/66, 2020, 215–217.
  32. Слађана Илић, Дубоко у свету, „Вечерње новости”, 29. 8. 2023.
  33. Никола Вуколић, Метафора човекове свеслободе умећа, „Политика”, 7. 10. 2023.
  34. Ксенија Катанић, Плес интелекта речима, „Савременик”, Београд, 330-331-332, 2023.
  35. Сања Перић, Поезија очима детета, „Дневник”, Нови Сад, 31. 12. 2023.
  36. Предраг Јашовић, Лиричност поетичког обрасца, „Багдала”, 539-540, јануар-јун 2024.
  37. Саша Радојчић, Поезија као психонаутика, РТС, „Вавилон”, март 2024.
  38. Гордана Влаховић, Трагање за равнотежом у себи детета, „Свеске”, 151, с.124-127, Панчево, 2024.
  39. Небојша Лапчевић, Поезија отпорна на гравитацију, „Домети”, 2024.
  40. Милутин Ж. Павлов, Поетика џепног психогена илити фасцинантна промисао трагалачког умећа, „Поља”, 547, мај –јун 2024.
  41. Владислава Гордић Петковић, Лутајућа срца: шта читати ове недеље (Срећна вода, Прометеј, Нови Сад, 2024), „Нова”, Београд, 27. 8. 2024.
  42. Слађана Илић, Вода и ватра (Ненад Шапоња: Срећна вода, Прометеј, Нови Сад, 2024), „Вечерње новости”, 10. 9. 2024.
  43. Мила Милосављевић, Срећна вода (Ненад Шапоња: Срећна вода, Прометеј, Нови Сад, 2024), „Печат”, 6. 9. 2024.
  44. Надежда Радовић, У лову на снове (Ненад Шапоња: Срећна вода, Прометеј, Нови Сад, 2024), „Данас”, 14/15. 9. 2024.
  45. Драгана В. Тодоресков, Огледање у себи и другоме (Ненад Шапоња: Срећна вода, Прометеј, Нови Сад, 2024), „Дневник”, 22. 9. 2024.
  46. Славица Перовић, Метафизика воде и ветра (Ненад Шапоња: Срећна вода, Прометеј, Нови Сад, 2024), „Политика”, 26. 10. 2024.
  47. Милутин Ж. Павлов, Лирска геометрија јасно затегнутих тетива српске модерне (Ненад Шапоња: Срећна вода, Прометеј, Нови Сад, 2024), „Поља”, јануар-фебруар 2025.
  48. Ксенија Катанић, Сновите праслике (Ненад Шапоња: Срећна вода, Прометеј, Нови Сад, 2024), Кораци, 10-12/2024.[18]
  49. Вујица Огњеновић, Откривање стварности језичким искорацима (Ненад Шапоња: Срећна вода, Прометеј, Нови Сад, 2024), Вијести, 8. 2. 2025.[19]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Енциклопедија Новог Сада, књ. 30, Фог-Шуш, Нови Сад 2009, стр. 427–429.
  2. ^ Ненад Шапоња, Радна биографија
  3. ^ „Ненад Шапоња нови директор Културног центра Војводине “Милош Црњански””. zkv.rs. Културни центар Војводине "Милош Црњански". Приступљено 24. 1. 2022. 
  4. ^ а б Друштво новосадских књижевника
  5. ^ Драгослава Живков Шапоња
  6. ^ „Nagrada „Miroslav Antić“ uručena Nenadu Šaponji - Kulturni centar Novog Sada - Културни центар Новог Сада”. www.kcns.org.rs (на језику: српски). 16. 3. 2018. Приступљено 2. 10. 2023. 
  7. ^ „Ненаду Шапоњи књижевна награда "Мома Димић"”. Дневник (на језику: српски). Приступљено 2. 10. 2023. 
  8. ^ „Наградата „Гоцева мисла“ за Ристо Лазаров, Ненад Шапоња и Родољуб Ќориќ | Вечер ...1963 | Vecer MK”. Вечер (на језику: македонски). 6. 2. 2023. Архивирано из оригинала 09. 02. 2023. г. Приступљено 2. 10. 2023. 
  9. ^ „Награда „Кочићево перо” у руке Ненада Шапоње”. Прометеј (на језику: српски). Приступљено 2. 10. 2023. 
  10. ^ „Ненад Шапоња добитник награде "Теодор Павловић"”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Приступљено 2. 10. 2023. 
  11. ^ „Познати добитници Октобарске награде и Новембарске повеље Новог Сада (АУДИО)”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Приступљено 17. 10. 2023. 
  12. ^ „НАГРАДА "СТЕВАН ПЕШИЋ" НЕНАДУ ШАПОЊИ: "Психологија гравитације" најбоља”. Дневник (на језику: српски). Приступљено 20. 12. 2023. 
  13. ^ „Песнику Ненаду Шапоњи Награда "Лаза Костић" (АУДИО)”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине (на језику: српски). Приступљено 10. 4. 2024. 
  14. ^ „Pesniku Nenadu Šaponji uručen “Lenkin prsten””. vojvodinauzivo.rs (на језику: српски). 18. 11. 2024. Приступљено 19. 11. 2024. 
  15. ^ „Два лауреата за награду Душан Васиљев”. РТС (на језику: српски). Приступљено 7. 4. 2025. 
  16. ^ а б SR.COBISS
  17. ^ Tomada, Esquina (2023-01-11). „Parezco, pero no soy”. Esquina Tomada Ediciones (на језику: шпански). Приступљено 2023-02-17. 
  18. ^ „Ксенија КатанићСНОВИТЕ ПРАСЛИКЕ – Кораци” (на језику: енглески). Приступљено 2025-04-07. 
  19. ^ „Otkrivanje stvarnosti jezičkim iskoracima”. vijesti.me (на језику: српски). Приступљено 2025-04-07. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Опште

[уреди | уреди извор]

Интервјуи

[уреди | уреди извор]

Препеви

[уреди | уреди извор]

Критика

[уреди | уреди извор]

Есеј

[уреди | уреди извор]

Вести

[уреди | уреди извор]

Снимци

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ненад_Шапоња&oldid=29159535”