Пређи на садржај

Неонатологија

С Википедије, слободне енциклопедије
Лекар који обавља физички преглед новорођенчета после царског реза.

Неонатологија је субспецијалност педијатрије која обухвата медицинску негу новорођенчади, посебно оне која су болесна или превремено рођена, до 28 дана старости.[1] Ова грана медицине је болничког типа и обично се примењује у јединицама интензивне неге новорођенчади (NICU). Главни пацијенти неонатолога су новорођенчад која су болесна или захтевају посебну медицинску негу због превременог рођења, ниске порођајне тежине, интраутерине заосталости у расту, урођених малформација (конгениталних аномалија), сепсе, плућне хипоплазије или перинаталне асфиксије.

Историјски развој

[уреди | уреди извор]

Иако су високе стопе морталитета новорођенчади биле препознате у медицинској заједници још у 1860-им годинама, напредак у модерној неонаталној интензивној нези довео је до значајног смањења смртности новорођенчади у савременом добу.[2] Овај напредак постигнут је кроз комбинацију технолошких иновација, бољег разумевања физиологије новорођенчади, побољшања хигијенских услова и развоја специјализованих јединица за неонаталну интензивну негу.[2][3]

Средином 19. века, нега новорођенчади била је у зачетку и углавном су је водили акушери.[4] Међутим, почетком 20. века педијатри су почели да преузимају директнију улогу у збрињавању новорођенчади.[2] Термин неонатологија увео је др Александар Шафер 1960. године,[5] а Амерички одбор за педијатрију званично је установио сертификат за ову субспецијалност 1975. године.

Године 1835, руски лекар Георг фон Рил развио је примитивни инкубатор направљен од два метална суда постављена један у други, са слојем топле воде између њих.[6] До средине 1850-их, ови „грејни судови” били су у редовној употреби у Московској болници за напуштену децу ради збрињавања превремено рођене новорођенчади.[6]

Године 1857, Жан-Луј-Пол Денис је први објавио опис сопственог, сличног дизајна инкубатора и први је у медицинској литератури истакао његову корист у збрињавању превремено рођених беба.[6]

Године 1898, др Џозеф Дејли је успоставио прву инкубаторску станицу за одојчад у Чикагу, Илиноис. Први амерички уџбеник о неонатологији је објављен 1922. године.[7]

До 1931. године, др А. Роберт Бауер је додао софистициранија унапређења, укључујући контролу влажности и допремање кисеоника, поред могућности загревања, што је додатно побољшало стопу преживљавања новорођенчади.[8]

1950-их година дошло је до брзог развоја неонаталних услуга захваљујући увођењу механичке вентилације за новорођенчад, што је омогућило опстанак беба са све мањом порођајном тежином.[3]

Године 1952, анестезиолог др Вирџинија Апгар развила је Апгар тест, стандардизовани систем за процену стања новорођенчета одмах након рођења, који усмерава даље кораке у реанимацији ако је потребно.[9]

Прва специјализована јединица интензивне неге за новорођенчад (NICU) основана је 1965. године у болници Јејл, Њу Хејвен у Конектикату.[10] Пре тога, превремено рођене и критично болесне бебе биле су смештене у обичним новорођенчким собама без специјализоване опреме за реанимацију.[10]

Године 1968, др Џеролд Луси је показао да се хипербилирубинемија код превремено рођене деце (неонатална жутица) може успешно лечити излагањем вештачком плавом светлу.[11] Ово откриће довело је до шире примене фототерапије, која је данас стандардни третман неонаталне жутице.[12]

Током 1980-их, развој терапије замене плућног сурфактанта значајно је побољшао стопу преживљавања екстремно превремено рођене деце и смањио учесталост хроничних плућних болести, једне од компликација механичке вентилације код мање превремено рођених новорођенчади.[3]

Савремено доба

[уреди | уреди извор]

У модерној неонаталној јединици, бебе тешке 1000 грама и рођене после 27 недеља гестације имају приближно 90% шансе да преживе, а већина има нормалан развој. Деца која захтевају интензивну негу лече се у специјализованим јединицама интензивне неге, где такве пацијенте лече педијатријски анестезиолози, реаниматолози и неонатолози.

Од 2011. године 17. новембар се обележава као Светски дан превремено рођених беба, осмишљен да скрене пажњу на проблеме превремено рођених беба и њихових породица. Уобичајене процедуре у инструменталној дијагностици за недоношчад и новорођенчад данас су:

  1. Ултразвук , укључујући Доплер ултрасонографију,
  2. рендгенски прегледи,
  3. технике попречног пресека ( компјутеризована томографија и магнетна резонанца),
  4. електроенцефалографија и полисомнографија.

Академска обука

[уреди | уреди извор]

У Сједињеним Америчким Државама, лекар прво завршава специјализацију из педијатрије, а затим додатну трогодишњу субспецијализацију из неонатологије.[13] Већина, али не сви неонатолози у САД-у, поседују сертификат из педијатрије од стране American Board of Pediatrics или American Osteopathic Board of Pediatrics, као и сертификат из субспецијализације Neonatal-Perinatal Medicine од истих институција.[14]

Већина земаља сада има сличне програме постдипломске обуке у неонатологији, као грани педијатрије.

У Уједињеном Краљевству, након дипломирања на медицинском факултету и завршетка двогодишњег foundation програма, лекар који жели да постане неонатолог уписује осмогодишњу специјализацију из педијатрије.[15] Последње две до три године овог програма посвећене су субспецијалистичкој обуци из неонатологије.

Неонатална нега је такође специјализација у оквиру сестринства, у којој медицинске сестре и техничари стичу специјализована знања и вештине за бригу о новорођенчади.[16]

Медицинска специјалност педијатар-неонатолог званично се појавила у Совјетском Савезу 1987. године.

У Немачкој, специјализација за неонатологију може се стећи након завршене специјалистичке педијатријске обуке и одговарајућег даљег усавршавања у неонатолошкој установи. Након успешно завршеног периода обуке од 24 месеца уз накнадни преглед, надлежно државно лекарско удружење додељује стручно звање неонатолог.

Спектар неге

[уреди | уреди извор]
Беба старо 30 минута у Ирану. Медицинска сестра пружа неопходну негу након рођења.

Неонатолози се не фокусирају на одређени органски систем, већ на бригу о новорођенчадима која захтевају хоспитализацију у јединицама интензивне неонаталне неге. Они такође могу деловати као општи педијатри, пружајући здравствену процену и негу новорођенчади у болници у којој раде. Неки неонатолози, посебно они који раде у академским установама и баве се клиничким и основним научним истраживањима, могу пратити новорођенчад месецима или чак годинама након отпуста из болнице како би боље проценили дугорочне исходе.

Новорођенче пролази кроз бројне адаптације на живот изван утробе, а његови физиолошки системи, као што је имунолошки систем, далеко су од потпуно развијених.

Главне болести новорођенчади

[уреди | уреди извор]

Болести које изазивају забринутост током неонаталног периода укључују:[17][18]

Компензација

[уреди | уреди извор]

Прерано рођење је један од најчешћих разлога за хоспитализацију. Просечни трошкови болничког лечења од 2003. до 2011. године за мајчинске и неонаталне хируршке услуге били су најнижи трошкови болница у Сједињеним Државама.[19] У 2012. години, мајке или новорођенчад чинили су највећи проценат хоспитализација међу новорођенчадима, одраслима старости од 18 до 44 године и особама које су биле покривене Medicaid-ом.[20]

Између 2000. и 2012. године, број неонаталних боравка у Сједињеним Америчким Државама осцилирао је око 4,0 милиона, достигавши врхунац од 4,3 милиона у 2006. години.[21] Мајчински и неонатални боравци чинили су 27 процената свих хоспитализација у САД-у 2012. године. Међутим, просечни трошкови болничког лечења остали су најнижи од три типа болничких боравка (медицински, хируршки, мајчински/неонатални). Просечни трошкови болничког боравка за мајчински/неонатални боравак износили су $4,300 у 2012. години (за разлику од $8,500 за медицинске боравке и $21,200 за хируршке боравке у 2012. години).[22]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Neonatologia”. Hospital Moinhos de Vento (на језику: португалски). Приступљено 2025-02-25. 
  2. ^ а б в Lussky, Richard C.; Cifuentes, Raul F.; Siddappa, Ashajyothi M. (април 2005). „A history of neonatal medicine-past accomplishments, lessons learned, and future challenges. Part 1-the first century”. The Journal of Pediatric Pharmacology and Therapeutics. 10 (2): 76—89. ISSN 1551-6776. PMC 3468063 Слободан приступ. PMID 23118629. doi:10.5863/1551-6776-10.2.76. 
  3. ^ а б в Avery, M. E. (јун 1992). „A 50-year overview of perinatal medicine”. Early Human Development. 29 (1–3): 43—50. ISSN 0378-3782. PMID 1396277. doi:10.1016/0378-3782(92)90056-m. Архивирано из оригинала 2021-09-20. г. Приступљено 2021-09-20. 
  4. ^ Philip, Alistair G. S. (октобар 2005). „The Evolution of Neonatology”. Pediatric Research (на језику: енглески). 58 (4): 799—815. ISSN 1530-0447. PMID 15718376. doi:10.1203/01.PDR.0000151693.46655.66 Слободан приступ. 
  5. ^ Vulliamy, David (1972-09-01). „Diseases of the Newborn, ed. 3, by Alexander J. Schaffer, M.D., and Mary Ellen Avery, M.D. Philadelphia/London/Toronto: W. B. Saunders, 1971, 919 pp., $22.00”. Pediatrics (на језику: енглески). 50 (3): 508—509. ISSN 0031-4005. doi:10.1542/peds.50.3.508. Архивирано из оригинала 2021-09-20. г. Приступљено 2021-09-20. 
  6. ^ а б в Cone, Thomas E. (1981-07-01). „The First Published Report of an Incubator for Use in the Care of the Premature Infant (1857)”. Archives of Pediatrics & Adolescent Medicine (на језику: енглески). 135 (7): 658—660. ISSN 1072-4710. PMID 7018217. doi:10.1001/archpedi.1981.02130310062020. 
  7. ^ Pediatrics 2001-06: Vol 107 Iss 6 (на језику: енглески). Internet Archive. American Academy of Pediatrics. 
  8. ^ Bauer, A. Robert (1937-05-29). „A Combination Resuscitator and Incubator for New-Born Infants”. Journal of the American Medical Association. 108 (22): 1874. ISSN 0002-9955. doi:10.1001/jama.1937.92780220002008a. 
  9. ^ Calmes, Selma H. (мај 2015). „Dr. Virginia Apgar and the Apgar Score: How the Apgar Score Came to Be”. Anesthesia & Analgesia (на језику: енглески). 120 (5): 1060—1064. ISSN 0003-2999. PMID 25899273. S2CID 41296774. doi:10.1213/ANE.0000000000000659 Слободан приступ. 
  10. ^ а б „Neonatal Intensive Care: A History of Excellence” (PDF). National Institutes of Health. октобар 1992 [October 7, 1985]. Архивирано (PDF) из оригинала 25. 10. 2021. г. Приступљено 20. 9. 2021. 
  11. ^ Lucey, Jerold; Ferreiro, Mario; Hewitt, Jean (1968-06-01). „Prevention of hyperbilirubinemia of prematurity by phototherapy”. Pediatrics (на језику: енглески). 41 (6): 1047—1054. ISSN 0031-4005. PMID 5652916. S2CID 41816888. doi:10.1542/peds.41.6.1047. Архивирано из оригинала 2021-09-20. г. Приступљено 2021-09-20. 
  12. ^ American Academy of Pediatrics Subcommittee on Hyperbilirubinemia (јул 2004). „Management of hyperbilirubinemia in the newborn infant 35 or more weeks of gestation”. Pediatrics. 114 (1): 297—316. ISSN 1098-4275. PMID 15231951. doi:10.1542/peds.114.1.297 Слободан приступ. 
  13. ^ „What is a Neonatologist?”. HealthyChildren.org. 21. 11. 2015. Архивирано из оригинала 2021-09-26. г. Приступљено 2021-09-13. 
  14. ^ „Specialties & Subspecialties”. American Osteopathic Association. Архивирано из оригинала 13. 8. 2015. г. Приступљено 23. 9. 2012. 
  15. ^ „Training and development (paediatrics)”. Health Careers (на језику: енглески). 2015-04-21. Архивирано из оригинала 2021-09-13. г. Приступљено 2021-09-13. 
  16. ^ „What is Neonatal Nursing”. NANN (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2021-09-20. г. Приступљено 2021-09-20. 
  17. ^ „Overview of General Problems in Newborns - Children's Health Issues”. MSD Manual Consumer Version (на језику: енглески). Приступљено 2025-02-25. 
  18. ^ „conditions”. Dayton Children's Hospital (на језику: енглески). 2017-03-06. Приступљено 2025-02-25. 
  19. ^ Weiss AJ; Barrett ML; Steiner CA (јул 2014). „Trends and Projections in Inpatient Hospital Costs and Utilization, 2003–2013”. HCUP Statistical Brief. Rockville, MD: Agency for Healthcare Research and Quality (175). PMID 25165806. Архивирано из оригинала 2014-08-03. г. Приступљено 2014-08-01. 
  20. ^ Wiess, AJ; Elixhauser A (октобар 2014). „Overview of Hospital Utilization, 2012”. HCUP Statistical Brief. Rockville, MD: Agency for Healthcare Research and Quality (180). Архивирано из оригинала 2014-12-24. г. Приступљено 2014-10-20.  Непознати параметар |name-list-style= игнорисан (помоћ)
  21. ^ Witt WP, Wiess AJ, Elixhauser A (децембар 2014). „Overview of Hospital Stays for Children in the United States, 2012”. HCUP Statistical Brief. Rockville, MD: Agency for Healthcare Research and Quality (186). PMID 25695124. Архивирано из оригинала 2018-09-24. г. Приступљено 2015-04-06. 
  22. ^ Moore B; Levit K; Elixhauser A (октобар 2014). „Costs for Hospital Stays in the United States, 2012”. HCUP Statistical Brief. Rockville, MD: Agency for Healthcare Research and Quality (181). PMID 25521003. Архивирано из оригинала 2014-11-29. г. Приступљено 2014-11-26.  Непознати параметар |name-list-style= игнорисан (помоћ)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Неонатологија&oldid=30510528”