Непал

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Савезна Демократска Република Непал
संघीय लोकतान्त्रिक गणतन्त्र नेपाल (непалски)
Крилатица: Мајка и домовина су важније од небеса
(неп. जननी जन्मभूमिश्च स्वर्गादपि गरीयसी)
Химна: Ми смо стотине цвећа
(неп. सयौं थुँगा फूलका)
Положај Непала
Главни градКатманду
Службени језикнепалски
Владавина
Облик државеСавезна република
 — ПредседникБидија Деви Бандари
 — ПотпредседникНанда Кишор Пун
 — Председник ВладеКадга Прасад Оли
 — Председник Народне скупштинеГанеш Прасад Тимилсина
 — Председник Представничког домаКришна Бахадур Махара
 — Председник Уставног судаЧолендра Шумшер
Историја
Независност21. децембар 1882.
Географија
Површина‍
 — укупно147.181 km2 (93)
 — вода (%)1,8
Становништво‍
 — 2012.[1]26.494.504 (45)
 — густина180,01 ст./km2
Економија
ВалутаНепалска рупија
 — стоти део валуте‍NPR‍
Остале информације
Временска зонаUTC +5:45
Интернет домен‍.np‍
Позивни број++997

Непал (неп. नेपाल), званично Савезна Демократска Република Непал (неп. संघीय लोकतान्त्रिक गणतन्त्र नेपाल), планинска је континентална држава у Хималајима на северу јужне Азије.[2] Граничи се на југу, истоку и западу са Индијом и на северу са Кином (Аутономним регионом Тибет).

Површина Непала је 147.181 km², где је 2005. живело 27.133.000 становника. Политичка и верска престоница земље је његов убедљиво највећи град Катманду. По уређењу Непал је савезна демократска република.

Историја

Главни чланак: Историја Непала
Непалски владари 1920. године

Кроз већи део своје историје Непал је био монархија. Њиме је од 1768. владала династија Шах која је ујединила мала краљевства. У време британске колонијалне власти у Индији Непал је остао независан, али изолован од спољног света, плативши цену кроз привредну неразвијеност и феудалну заосталост. Привредне реформе и делимично отварање према суседној Индији последњих деценија довеле су до промена набоље. Сметња развоју је било избијање грађанског рата 1996. у којем се марксистичка герила борила против централних власти. Године 2006. окончан је грађански рат договором о одржавању избора за уставотворну скупштину.

Непалски парламент је 28. маја 2008. године изгласао укидање монархије и успостављање Савезне Демократске Републике Непал.[3]

Географија

Главни чланак: Географија Непала

Положај

Државе са којима се Непал граничи су Кина и Индија. Површина државе износи 147.181 km². Непал је држава трапезоидног облика на јужним падинама Хималаја, дуга око 800 и широка око 200 km.

Геологија и рељеф

Топографска мапа Непала

Иако мала држава, Непал поседује велику разноврсност предела, од тропско влажне климе на југу, до највиших врхова света на северу. Обично се дели у три физичко-географске регије: планине, брда и регион Тераи (влажна регија). Ове еколошке зоне се простиру у правцу исток-запад, а вертикално их пресецају речни системи. Са повећањем надморске висине долази до смањивања температуре.

Осам од десет највиших светских врхова је у Непалу, од којих се највиши врх на Земљи Монт Еверест (8.848 m, непалски: Сагармата) налази на граници са Кином.

Воде

Флора и фауна

Клима

Привреда

Куће у руралним деловима Непала су грађене од глине и камена

Главна привредна делатност и даље је пољопривреда, али расте удео услужних делатности (туризам). Држава велику помоћ прима од страних донатора: Немачке, Кине, Јапана и САД. Пољопривредне културе су: кукуруз, пшеница, пиринач, памук, дуван, кромпир, чај као и ароматично биље. Сточарство је развијено; оваца (2,4 мил) говеда (7 мил) свиња, коза. Индустрија је у зачетку: текстилна, прехрамбена, дуванска, коже, обућа. Руде: злато, бакар, гвожђе, манган и никл.

Становништво

Главни чланак: Демографија Непала
Познати Шива хинду храм

У Непалу живи више од 60 различитих етничких заједница и каста. Најбројније четири групе су: кшатрије (око 16%), брамани (око 13%), Магар (7%) и Тару (6,75%). Етнички Шерпе, познати као водичи алпинистичких експедиција, чине свега 0,68% становништва. Хиндуизам је најбројнија религија (80%), следи будизам (11%). Оснивач будизма Сидарта Гаутама (Буда) је рођен у Непалу. Непалским говори око половине становника, а служи и као lingua franca за говорнике других језика.

Око половина становништва живи испод границе сиромаштва (1,25 $ дневно).[4]

Непалска застава једина је државна застава која нема правоугаони облик.

Административна подела

Референце

  1. ^ Национална агенција за статистику, Попис 2012 [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јул 2013)
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. ^ Nepal raises national flag in palace | Reuters, Приступљено 15. 4. 2013.
  4. ^ Human Development Indices, Table 3: Human and income poverty. стр. 34. Приступљено 1 June 2009

Спољашње везе

Влада
Опште
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Непал&oldid=21841165”