Непарнопрсти копитари

Непарнопрсти копитари; Временски распон: горњи палеоцен — данас 56–0 Ma PreЄ Є O S D C P T J K Pg N
	Копитари
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Mammalia
Кладус:	Ungulata
Ред:	Perissodactyla; Owen, 1848
Породице
	Equidae; Tapiridae; Rhinocerotidae; †Amynodontidae; †Brontotheriidae; †Chalicotheriidae; †Deperetellidae; †Helaletidae; †Hyrachyidae; †Hyracodontidae; †Isectolophidae; †Lambdotheriidae; †Lophialetidae; †Lophiodontidae; †Pachynolophidae; †Palaeotheriidae; †Rhodopagidae;

Непарнопрсти копитари (Perissodactyla) су ред биљоједих унгулатних сисара који се карактеришу непарним бројем прстију. Иако се хране слично преживарима (папкарима), имају једноставно грађен желудац и целулозу варе у цревима. Међу непарнопрстим копитарима има и доместификованих врста — магарац и коњ.

Еволуциона историја[уреди | уреди извор]

Најранији поуздани фосилни остаци непарнопрсти копитара потичу из еоцена, али се претпоставља да је ова група сисара настала током горњег плеистоцена на територији Азије^[1]. Већ током еоцена, непарнопрсти копитари насељавају неколико континената где доживљавају и адаптивну радијацију. Развијају се џиновски организми попут бронтотера (Brontotheriidae) и великих носорога (Paraceratherium), као и ситне групе (нпр. примитивни коњи). Од отприлике 15 еоценских фамилија, до данас су преживеле 3 — коњи, тапири и носорози. Коњи и тапири су настали на северноамеричком континенту, а носорози вероватно у Азији па су накнадно колонизовали Северну Америку^[2].

Непарнопрсти копитари су бројношћу и диверзитетом доминирали до миоцена, када се десило нагло распростирање трава по континентима. Ово распростирање је донело предност преживарима, чији је систем органа за варење прилагођенији на исхрану травама. Веома брзо, доминацију травнатим биомима од непарнопрсти копитара преузимају папкари-преживари.

Систематика савременик представника[уреди | уреди извор]

Унутрашњи односи постојећих Perissodactyla^[3]^[4]^[5]

‑{Perissodactyla}‑

Equidae

Equus ferus

Equus asinus

	Equus kiang

	Equus hemionus

Equus zebra

	Equus quagga

	Equus grevyi

Tapiridae

Tapirus indicus

Tapirus bairdii

Tapirus kabomani

	Tapirus pinchaque

	Tapirus terrestris

Rhinocerotidae

	Rhinoceros unicornis

	Rhinoceros sondaicus

Dicerorhinus sumatrensis

	Ceratotherium simum

	Diceros bicornis

У савременом добу, ред непарнопрсти копитари обухвата три фамилије сврстане у два подреда:

подред Hippomorpha

фамилија Equidae: коњи, 1 род са 9 савремених врста

домаћи коњ, Equus caballus

дивљи коњ, Equus ferus

коњ Пржевалског, Equus przewalskii

афрички магарац Equus asinus

онагер или азијски магарац, Equus hemionus

кјанг или тибетски магарац, Equus kiang

обична зебра, Equus quagga

капска планинска зебра, Equus zebra

Хартманова планинска зебра, Equus hartmannae

Гревијева зебра, Equus grevyi

подред Ceratomorpha

фамилија Tapiridae: тапири, 1 род са 4 врсте

Беердов тапир, Tapirus bairdii

малајски тапир, Tapirus indicus

планински тапир, Tapirus pinchaque

бразилски тапир, Tapirus terrestris

фамилија Rhinocerotidae: носорози, 4 рода са 5 врста

бели носорог, Ceratotherium simum

суматрански носорог, Dicerorhinus sumatrensis

црни носорог, Diceros bicornis

јавански носорог, Rhinoceros sondaicus

индијски носорог, Rhinoceros unicornis

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б Hooker, J.J. (2005). „Perissodactyla”. Ур.: K. D. Rose; J. D. Archibald. The Rise of Placental Mammals, Origins and Relationships of the Major Extant Clades. Baltimore, USA: The Johns Hopkins University Press. стр. 199—214. ISBN 978-0-8018-8022-3.
^ Savage, RJG; Long, MR (1986). Mammal Evolution: an illustrated guide. New York: Facts on File. ISBN 978-0-8160-1194-0. OCLC 12949777.
^ Christelle Tougard; Thomas Delefosse; Catherine Hänni; Claudine Montgelard (2001). „Phylogenetic Relationships of the Five Extant Rhinoceros species (Rhinocerotidae, Perissodactyla) Based on Mitochondrial Cytochrome b and 12S rRNA gene”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 19 (1): 34—44. PMID 11286489. doi:10.1006/mpev.2000.0903.
^ Cynthia C. Steiner; Oliver A. Ryder (2011). „Molecular phylogeny and evolution of the Perissodactyla”. Zoological Journal of the Linnean Society. 163 (4): 1289—1303. doi:10.1111/j.1096-3642.2011.00752.x.
^ Mario A. Cozzuol; Camila L. Clozato; Elizete C. Holanda; Flávio HG Rodrigues; Samuel Nienow; Benoit de Thoisy; Rodrigo Redondo; AF Fabrício R. Santos (2013). „A new species of tapir from the Amazon”. Journal of Mammalogy. 94 (6): 1331 to 1345. doi:10.1644/12-MAMM-A-169.1.

Литература[уреди | уреди извор]

Savage, RJG; Long, MR (1986). Mammal Evolution: an illustrated guide. New York: Facts on File. ISBN 978-0-8160-1194-0. OCLC 12949777.
Martin S. Fischer: Mesaxonia (Perissodactyla) Perissodactyla. In: Wilfried Westheide, Reinhard Rieger (eds.): Systematic Zoology. Part 2: Vortex or craniotes. Spektrum Akademischer Verlag, Heidelberg and Berlin 2004, pp 646–655, ISBN 3-8274-0307-3.
Ronald M. Nowak: Walker's Mammals of the World. 6th edition. Johns Hopkins University Press, Baltimore 1999, ISBN 0-8018-5789-9.
Thomas S. Kemp:. The Origin & Evolution of Mammals Oxford University Press, Oxford, 2005. ISBN 0-19-850761-5.
AH Müller: Textbook of Paleozoology, Volume III: vertebrates, Part 3: Mammalia. 2nd edition. Gustav Fischer Verlag, Jena and Stuttgart 1989. ISBN 3-334-00223-3.
Don E. Wilson, DeeAnn M. Reeder (eds.): Mammal Species of the World. 3rd edition. The Johns Hopkins University Press, Baltimore 2005 ISBN 0-8018-8221-4.
Ronald M. Nowak (1999), Walker's Mammals of the World (на језику: енглески) (6th изд.), Baltimore: Johns Hopkins University Press, ISBN 978-0-8018-5789-8, LCCN 98023686

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[Hooker-1] а ^б Hooker, J.J. (2005). „Perissodactyla”. Ур.: K. D. Rose; J. D. Archibald. The Rise of Placental Mammals, Origins and Relationships of the Major Extant Clades. Baltimore, USA: The Johns Hopkins University Press. стр. 199—214. ISBN 978-0-8018-8022-3.

[MamEv-2] Savage, RJG; Long, MR (1986). Mammal Evolution: an illustrated guide. New York: Facts on File. ISBN 978-0-8160-1194-0. OCLC 12949777.

[3] Christelle Tougard; Thomas Delefosse; Catherine Hänni; Claudine Montgelard (2001). „Phylogenetic Relationships of the Five Extant Rhinoceros species (Rhinocerotidae, Perissodactyla) Based on Mitochondrial Cytochrome b and 12S rRNA gene”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 19 (1): 34—44. PMID 11286489. doi:10.1006/mpev.2000.0903.

[4] Cynthia C. Steiner; Oliver A. Ryder (2011). „Molecular phylogeny and evolution of the Perissodactyla”. Zoological Journal of the Linnean Society. 163 (4): 1289—1303. doi:10.1111/j.1096-3642.2011.00752.x.

[5] Mario A. Cozzuol; Camila L. Clozato; Elizete C. Holanda; Flávio HG Rodrigues; Samuel Nienow; Benoit de Thoisy; Rodrigo Redondo; AF Fabrício R. Santos (2013). „A new species of tapir from the Amazon”. Journal of Mammalogy. 94 (6): 1331 to 1345. doi:10.1644/12-MAMM-A-169.1.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]