Неправедни споразуми

С Википедије, слободне енциклопедије
Француска карикатура из 1898. године. Кина је фигуратино представљена као пита коју редом деле краљица Викторија (УК), Вилхелм II (Немачка), Николај II (Русија) и Муцухито (Јапан). С десне стране налази се и Маријана која представља Француску која само посматра и не учествује у сечи пите. У позадини је кинески цар Ли Хунчжан који беспомоћно покушава да заустави цепкање пите.

Неправедни споразуми, назив у кинеској историографији за низ договора склопљених између владара династије Ћинг и Западних сила, Русије и Јапана током средине 19. и почетком 20. века. Споразуми су садржавали једностране услове који су од Кине тражили уступање територија, плаћање одштете, давање повластица страним држављанима и др. Кинески историчари сматрају да су уговори били неповољни за кинеску државу као и да су јој наметани због економске и војне супериорности страних сила.[1][2]

Израз се први пут спомиње током порасти кинеског национализма и антиимперијализма током 1920-их, а редовно су га користиле и присталице Куоминтанга и Комунистичке партије.

Овај термин се такође користи у Јапану и Кореји како би се описали споразуми сличне природе између њих и других Западних земаља и САД.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Fravel, M. Taylor (2005-10-01). „Regime Insecurity and International Cooperation: Explaining China's Compromises in Territorial Disputes”. International Security. 30 (2): 46—83. ISSN 0162-2889. doi:10.1162/016228805775124534. 
  2. ^ Fravel, M. Taylor (2008-08-25). Strong Borders, Secure Nation: Cooperation and Conflict in China's Territorial Disputes (на језику: енглески). Princeton University Press. ISBN 978-1-4008-2887-6. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]