Пређи на садржај

Несврта (Лесковац)

Координате: 42° 52′ 02″ С; 22° 02′ 22″ И / 42.867166° С; 22.0395° И / 42.867166; 22.0395
С Википедије, слободне енциклопедије
Несврта
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ГрадЛесковац
Становништво
 — 2022.20
Географске карактеристике
Координате42° 52′ 02″ С; 22° 02′ 22″ И / 42.867166° С; 22.0395° И / 42.867166; 22.0395
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина577 m
Несврта на карти Србије
Несврта
Несврта
Несврта на карти Србије
Остали подаци
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

Несврта је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 20 становника. Куће овог малог села леже у изворишном делу једног потока, притоке Ораовичке реке. Околна насеља су Ораовица, Падеж и Слатина.

Земље и шуме

[уреди | уреди извор]

Поједини крајеве атара овог села носе ове називе: Лозјиште, Лаз, Водице, Марков Дол, Купусиште, Габарје, Капавац, Просиште, Ограња, Бачевиште, Коричка Орница, Куси Рид и Селиште.

Несврта се састоји из два дела. У главнијем делу села налазе се Горња и Савинска Махала. Долином једног потока одвојена је Шопска Махала. Село је 1961. године имало 33 куће.

Старине у селу

[уреди | уреди извор]

По народном веровању, на земљишту данашње Несврте некада је постојало друго село. То село је, због нечега, касније пропало. Иза тога настала је данашња Несврта. Трагова од старог насеља има и два километра јужно од Несврте на потесу Селиште. Данашњи становници су тамо, у ливадама, налазили гробове „исте као наши“. По причању то село су „погорели“ Турци.

Постанак села

[уреди | уреди извор]

Данашња Несврта вероватно је основана у првој половини XIX века. Оснивачи су били преци данашњих Станојевића и Савића. Средином XIX века село је имало свега 5 кућа. Сеоска слава у Несврти је Св. ТројицаДухови. Крст је у средини села. Сеоско гробље је изнад села.[1]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Несврта живи 105 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,0 година (40,4 код мушкараца и 46,4 код жена). У насељу има 34 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,76.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 204
1953. 236
1961. 251
1971. 241
1981. 218
1991. 177 177
2002. 128 128
2011. 48
2022. 20
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
128 100,0%
непознато
  
0 0,0%
Становништво према полу и старости[4]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 32 32 36 41 47 41 34


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 3 8 7 2 4 10 0 0 0 0 3,76
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 62 17 41 2 2 0
Женски 48 2 41 5 0 0
УКУПНО 110 19 82 7 2 0
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 26 11 0 0 13
Женски 7 7 0 0 0
Укупно 33 18 0 0 13
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 0 0 0 0 0
Женски 0 0 0 0 0
Укупно 0 0 0 0 0
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 0 1 0
Женски 0 0 0 0 0
Укупно 0 0 0 1 0
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 1
Женски 0 0 0 0
Укупно 0 0 0 1

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Др. Ј. Ф. Трифуновски, Грделичка Клисура, Лесковац, 1964, 91-92 страна
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]