Несврта (Лесковац)
Несврта | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Јабланички |
Град | Лесковац |
Становништво | |
— 2022. | 20 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 52′ 02″ С; 22° 02′ 22″ И / 42.867166° С; 22.0395° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 577 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 016 |
Регистарска ознака | LE |
Несврта је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 20 становника. Куће овог малог села леже у изворишном делу једног потока, притоке Ораовичке реке. Околна насеља су Ораовица, Падеж и Слатина.
Земље и шуме
[уреди | уреди извор]Поједини крајеве атара овог села носе ове називе: Лозјиште, Лаз, Водице, Марков Дол, Купусиште, Габарје, Капавац, Просиште, Ограња, Бачевиште, Коричка Орница, Куси Рид и Селиште.
Тип села
[уреди | уреди извор]Несврта се састоји из два дела. У главнијем делу села налазе се Горња и Савинска Махала. Долином једног потока одвојена је Шопска Махала. Село је 1961. године имало 33 куће.
Старине у селу
[уреди | уреди извор]По народном веровању, на земљишту данашње Несврте некада је постојало друго село. То село је, због нечега, касније пропало. Иза тога настала је данашња Несврта. Трагова од старог насеља има и два километра јужно од Несврте на потесу Селиште. Данашњи становници су тамо, у ливадама, налазили гробове „исте као наши“. По причању то село су „погорели“ Турци.
Постанак села
[уреди | уреди извор]Данашња Несврта вероватно је основана у првој половини XIX века. Оснивачи су били преци данашњих Станојевића и Савића. Средином XIX века село је имало свега 5 кућа. Сеоска слава у Несврти је Св. Тројица – Духови. Крст је у средини села. Сеоско гробље је изнад села.[1]
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Несврта живи 105 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,0 година (40,4 код мушкараца и 46,4 код жена). У насељу има 34 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,76.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 0 | 0 | ||
80+ | 0 | 0 | ||
75—79 | 1 | 3 | ||
70—74 | 5 | 5 | ||
65—69 | 6 | 11 | ||
60—64 | 6 | 2 | ||
55—59 | 5 | 3 | ||
50—54 | 3 | 2 | ||
45—49 | 5 | 6 | ||
40—44 | 7 | 5 | ||
35—39 | 3 | 1 | ||
30—34 | 5 | 4 | ||
25—29 | 3 | 3 | ||
20—24 | 7 | 1 | ||
15—19 | 6 | 2 | ||
10—14 | 3 | 4 | ||
5—9 | 4 | 2 | ||
0—4 | 3 | 2 | ||
Просек : | 40,4 | 46,4 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 62 | 17 | 41 | 2 | 2 | 0 |
Женски | 48 | 2 | 41 | 5 | 0 | 0 |
УКУПНО | 110 | 19 | 82 | 7 | 2 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 26 | 11 | 0 | 0 | 13 |
Женски | 7 | 7 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 33 | 18 | 0 | 0 | 13 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 1 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 1 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Др. Ј. Ф. Трифуновски, Грделичка Клисура, Лесковац, 1964, 91-92 страна
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.