Несврта (Лесковац)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Несврта.
Несврта
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Јабланички
Град Лесковац
Становништво
Становништво
 — (2011) 128
Положај
Координате 42°52′02″ СГШ; 22°02′22″ ИГД / 42.867166° СГШ; 22.0395° ИГД / 42.867166; 22.0395Координате: 42°52′02″ СГШ; 22°02′22″ ИГД / 42.867166° СГШ; 22.0395° ИГД / 42.867166; 22.0395
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 577 m
Несврта на мапи Србије
Несврта
Несврта
Несврта на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 016
Регистарска ознака LE

Несврта је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2002. било је 128 становника (према попису из 1991. било је 177 становника). Куће овог малог села леже у изворишном делу једног потока, притоке Ораовичке Реке. Околна насеља су Ораовица, Падеж и Слатина.

Земље и шуме[уреди]

Поједини крајеве атара овог села носе ове називе: Лозјиште, Лаз, Водице, Марков Дол, Купусиште, Габарје, Капавац, Просиште, Ограња, Бачевиште, Коричка Орница, Куси Рид и Селиште.

Тип села[уреди]

Несврта се састоји из два дела. У главнијем делу села налазе се Горња и Савинска Махала. Долином једног потока одвојена је Шопска Махала. Село је 1961. године имало 33 куће.

Старине у селу[уреди]

По народном веровању, на земљишту данашње Несврте некада је постојало друго село. То село је, због нечега, касније пропало. Иза тога настала је данашња Несврта. Трагова од старог насеља има и два километра јужно од Несврте на потесу Селиште. Данашњи становници су тамо, у ливадама, налазили гробове „исте као наши“. По причању то село су „погорели“ Турци.

Постанак села[уреди]

Данашња Несврта вероватно је основана у првој половини XIX века. Оснивачи су били преци данашњих Станојевића и Савића. Средином XIX века село је имало свега 5 кућа. Сеоска слава у Несврти је Св. ТројицаДухови. Крст је у средини села. Сеоско гробље је изнад села.[1]

Демографија[уреди]

У насељу Несврта живи 105 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,0 година (40,4 код мушкараца и 46,4 код жена). У насељу има 34 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,76.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 204
1953. 236
1961. 251
1971. 241
1981. 218
1991. 177 177
2002. 128 128
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
128 100,0 %
непознато
  
0 0,0 %


Референце[уреди]

  1. Др. Ј. Ф. Трифуновски, Грделичка Клисура, Лесковац, 1964, 91-92 страна
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]