Несторијанство

Из Википедије, слободне енциклопедије
Несторијански свештеници на служби (око 683770).

Несторијанство је христолошко учење према којем у Исусу постоје две личности (ипостас), човек Исус и божански Син Божји или Логос. Оно се, мање или више основано[1], приписује Несторију (око 380 - око 440), цариградском патријарху. Питање да ли је Несторије заиста био Несторијанац, и дан данас је предмет спорења.

Несторије се, наиме, супротстављао увођењу назива „Богородица“, за Марију, Исусову мајку, и уместо тога је предлагао назив „Христородица“. Због овога су га његови противници оптужили да подразумева две личности у Христу, човечију и Божју. Његов главни противник у то време, Кирил Александријски, га је побијао формулацијом: „Јединствена природа оваплоћеног Логоса“, којом објашњава природу Христа. Несторијево становиште је проглашено за јерес на Трећем Васељенском Сабору у Ефесу, а он је је лишен свештеничког чина, проглашен јеретиком и, убрзо затим, прогнан у манастир до краја живота. Овај сукоб је одвео одвајању Асиријске цркве Истока од Саборне цркве.

Кирилова формулација о „Јединствена природа оваплоћеног Логоса“ је касније одбачена (на Халкидонском Сабору 451.) као неправоверна. Монофизити су наставили да прихватају ову тврдњу у смислу да Исус има само једну природу, и то Божју, што је водило њиховом непризнавању одлука Халкедонског сабора.

Несторијанце је након муслиманских освајања штитио Абасидски халифат (750-1258), а несторијански вођа „католикос“ се настанио у Багдаду 762. године. После монголског освајања 1258. патријаршијски престо је померен на север Ирака.[2] Несторијанске мисије на Далеком истоку су престале после тог датума. Касније, док је несторијанска црква Ирака била под сталним нападима Курда и отоманских Турака, многи несторијанци на Кипру и Индији су прихватили католицизам.[2]

Напомене[уреди]

  1. Сам Несторије, у књизи Bazaar of Heracleides коју је написао пред смрт, пориче да заступа овакво становиште.
  2. 2,0 2,1 Водич кроз светске религије, Мирча Елијаде

Види још[уреди]