Неутрализација (хемија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search

Неутрализација је хемијска реакција, у општем случају, између киселине и базе у којој се формирају со и вода. Реакција је јонског типа, егзотермна је и једна од најважнијих реакција у неорганској хемији.

Неутрализација се углавном одвија у раствору супстанци где су оне дисосоване на јоне. У најопштијем случају реакција се своди на следеће:

киселина + база → со + вода
H2SO4(aq) + 2NaOH(aq) → Na2SO4(aq) + 2H2O(l)

Реакција је могућа, и до ње долази, зато што се као производ реакције ствара слабо дисосујућа супстанца (слаб електролит) - вода.

Другачије приказано, јасно је да се реакција своди на комбиновање катјона водоника и хидроксидних анјона до воде.

2H+ + SO42- + 2Na+ + 2OH- → 2Na+ + SO42- + 2H2O

Уколико се скрате исти јони са обе стране реакције остаје:

2H+ + 2OH- → 2H2O
ΔrH = -111,8 kJ/mol

Као што се примећује, реакција је јако егзотермна.

Осим општег случаја, реакције неутрализације се одвијају и између следећих комбинација једињења:

анхидрид киселине + база → со + вода
анхидрид базе + киселина → со + вода

Неутрализација не мора бити потпуна, већ и делимична, при чему настају киселе/базне соли:

H2SO4(aq) + NaOH(aq) → NaHSO4(aq) + H2O(l)
HCl(aq) + Mg(OH)2(aq) → Mg(OH)Cl(aq) + H2O(l)

Реакција неутрализације битна је и у аналитичкој хемији где је посебно место нашла у кисело-базној титрацији која се користи за одређивање квантитативних особина раствора познате киселине/базе. У раствор који се испитује додаје се индикатор киселости, који у зависности од pH средине мења боју. Затим се приступа титрисању до неутрализације раствора (утврђује се према боји која потиче од индикатора), мерењу утрошка титранта а резултат се добија једноставним стехиометријским пропорцијама.

Реакције неутрализације одвијају се и у организму. Пример су антациди који неутралишу желудачну киселину код особа са појачаним лучењем исте.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Metcalf & Eddy. Wastewater Engineering, Treatment and Reuse. 4th ed. New York: McGraw-Hill, 2003. 526-532.
  • Рајковић, М. Б.; et al. (1993). Аналитичка хемија. Београд: Савремена администрација.