Нефректомија

С Википедије, слободне енциклопедије
Нефректомија
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностурологија
МКБ-9-CM55.5
MeSHD009392

Нефректомија један је од хируршких захвата у урологији којим се врши парцијално или тотално вађење оболелог бубрега са околним масним ткивом и припадајућим овојницама, са одстрањењем надбубрежне жлезде и околних захваћених структура, или без њега.[1] Радикална нефректомија је третман избора код малигних болести бубрега.

Историја[уреди | уреди извор]

Густав Симон, извео је прву нефректомију 1869.
  • 2. августа 1869. — Густав Симон (Gustav Simon, 1824-1876), немачки хирург, извео је прву успешну нефректомију у Хајделбергу.[2] Пре прве хумане нефректомије Симон је оперативни захват изводио на експерименталним животињама. Након бројних истраживања на животињама он је доказао да преостали здрав бубрег може бити довољан за излачување мокраће и нормалан живот нефректомисаног болесника.
  • 1878. — Кохер је обавио предњу трансперитонеалну нефректомију преко реза на средњој трбушној линији.
  • 1881. — Морис је обавио прву нефролитотомију. Он је касније и дефинисао нефролитијазу, нефролитотомију, нефректомију, и нефротомију.
  • 1884. — Велс је да би отстранио периренални фибролипом обавио прву парцијалну нефректомију.[3]
  • 1913. — Берг је први применио попречни трбушни рез у нефректомији због ниже учесталости перитонитиса и других абдоминалних компликација повезаних са предњим приступом.
  • 1950. — Развој сигурних трбушне техника довео је до све чешће примене предњег приступа.
  • 1963. — Робсон је описао значај радикалне нефректомије за успешно преживљавање болесника са карцинома бубрега.[4]
  • 1990. — Климан је на Универзитету у Вашингтону обавио прву лапароскопску нефректомију.

Индикације[уреди | уреди извор]

Нефректомија је индикована код болесник са неповратним оштећењем бубрега због:[5]

  • Симптоматских хроничних инфекција,
  • Опструктивних промена у бубрегу
  • Камена у бубрегу
  • Тешке трауматске повреде бубрега.
  • Реноваскуларне хипертензија изазвана болестима бубрежних артерија.
  • Тешког унилатералног оштећење паренхима бубрега изазваног нефросклерозом, пијелонефритисом, рефлуксном или урођеним дисплазијом бубрега.
  • Локализованог карцинома бубрега,других тумора или узнапредовалих метастаза у бубрегу. Радикална нефректомија је третман избора код малигних болести.

Када је дијагноза карцинома бубрега постављена у раној фази болести, лечење болесника може бити успешно конзервативном хируршком техником која омогућава уклањање туморских промена (са периферије до здравог ткива) и очување нормалне функције.

Контраиндикације[уреди | уреди извор]

  • Ако нефректомијом може бити повређен било који орган у близини оперативног поља.
  • Повреде бубрега које се збрињавају за време нефректомије, ако могу продужити опоравак и изазвати компликације.
  • Лапароскопска делимична нефректомија је нови модалитет који се све више користи, јер нуди брже опоравка од отворене делимичне нефректомије. Међутим, она је повезана са већом стопом великих интраоперативних и других уролошких компликација. Лапароскопска делимична нефректомија треба да буде резервисана само за пацијенте са малим ектопичним туморима и треба да је обављају искључиво добро обучени лапароскопски уролози.[6]

Врсте нефректомије према методи извођења[уреди | уреди извор]

Положај болесника и локализација приступа бубрегу кроз отвор начињен на трбушном зиду испод ребарног лука захваћене стране (или зависно о величини и локализацији процеса, између доња 2 ребра (ребра су означена сивом бојом)

Класична нефректомија на отвореном трбуху[уреди | уреди извор]

Интервенција се проводи се под општом анестезијом болесника. Сама интервенција почиње након што се приступи бубрегу кроз отвор начињен на трбушном зиду испод ребарног лука захваћене стране (или зависно о величини и локализацији процеса, између доња 2 ребра).

Након приступа бубрегу врши се прво подвезивање свих крвних судова који крвљу снабдевају бубрег. Потом се ткиво које га окружује пашњиво одваја од бубрег и осталог ткива, без повређивања овојнице бубрега.

Следећи акт је подвезивање и одстрањивање уретера (цеви која одводи мокраћу из бубрега у мокраћну бешику).

На крају се бубрег заједно са припадајућим крвним судовима и масном овојницом, у комаду одстранује из трбушне дупље и шаље на детаљну патохистолошку анализу.

Свако крварење се зауставља а рана на трбуху се затвара (ушива).

Лапароскопска нефректомија[уреди | уреди извор]

Лапароскопска нефректомија је оперативни захват на бубрегу који се изводи уз помоћ специјалног инсструмента, лапароскопа, који се кроз мале отворе на трбуху уводи у трбушну дупљу. Таква интервенција носи мању смртност од класичне, отворене операције, и може бити - проста нефректомија, нефроуретеректомија, радикална нефректомија, парцијална нефректомија.[7][8][9][10][11]

Проста нефректомија[уреди | уреди извор]

Изводи се код бенигних обољења бубрега, као што су терминални пијелонефритис, туберкулоза бубрега, афункција бубрега различитог порекла.[12][13][14]

Шематизовани приказ анатомских структура пре и након парцијалне (лево) и радикалне нефректомије (десно)

Радикална нефректомија[уреди | уреди извор]

Ова нефректомија је комплексна процедура у којој се бубрег вади са околним структурама (масно ткиво, лимфне жлезде, надбубрежна жлезда ...). Изводи се код бубрежних тумора.[15]

Након прављења простора коришћењем угљен-диоксида, кроз мале отворе на кожи убацуј се камера и инструменти. На главне крвне судове бубрега се стављају специјални пластични клипсеви са бравом, и након тога пресецају. Бубрег са тумором се извлачи напоље у специјалној кеси, кроз отвор на кожи промера неколико сантиметара, настао спајањем два већ направљена мала отвора.

Операције просечно траје 120-150 мин. Пацијент излази из болнице након 3-4 дана.

Парцијална нефректомија[уреди | уреди извор]

Изводи се кад је тумор бубрега малих димензија (мањи од 4 сантиметра). Лапароскопском операцијом уклања се само тумор, а преостали део бубрега је сачуван. На успешан исход операције поред величине тумора утиче и његова локализација. Проток крви кроз бубрег се привремено прекида на 20-30 минута. Могућа су оперативна оштећења функције преосталог дела бубрега. Губитак крви је већи него код радикалне лапароскопске нефректомије. Просечно трајање операције 150-180 мин. Пацијент иде кући 4-5 дана након операције.[16][17] [18][19][20]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Hom, David; Eiley, David; Lumerman, Jeffrey H.; Siegel, David N.; Goldfischer, Evan R.; Smith, Arthur D. (1999). Complete Renal Embolization As an Alternative to Nephrectomy. The Journal of Urology 161 (1): 24–7.
  2. ^ Gustav Simon, Chirurgie der Nieren (Surgery of the kidneys); (2 volumes), Stuttgart.
  3. ^ Czerny HE (cited by Herczel E): Ueber nierenextirpation bietr. Klin Khirurg 1890;6:485.
  4. ^ Robson CJ. Radical nephrectomy for renal cell carcinoma. J Urol. 1963 Jan. 89:37-42.
  5. ^ Cookson MS. Radical Nephrectomy. Graham Jr SD, Glenn JF, eds. Glenn's Urologic Surgery. 5th ed. Philadelphia, Pa: Lippincott-Raven; 1998. 61-72.
  6. ^ Novick AC, Stewart BH, Straffon RA, Banowsky LH. Partial nephrectomy in the treatment of renal adenocarcinoma. J Urol. 1977 Dec. 118(6):932-6.
  7. ^ Clayman RV, Kavoussi LR, Soper NJ, Dierks SM, Merety KS, Darcy MD, et al. Laparoscopic nephrectomy. N Engl J Med 1991; 324(19): 1370–1.
  8. ^ Kerbl K, Figenshau RS, Clayman RV, Chandhoke PS, Kavoussi LR, Albala DM, et al. Retroperitoneal laparoscopic nephrectomy: laboratory and clinical experience. J Endourol 1993; 7(1): 23–6.
  9. ^ Gaur DD. Laparoscopic operative retroperitoneoscopy: use of a new device. J Urol 1992; 148: 1137–9.
  10. ^ Liapis D, de la Taille A, Ploussard G, Robert G, Bastien L, Hoznek A, et al. Analysis of complications from 600 retroperitoneoscopic procedures of the upper urinary tract during the last 10 years. World J Urol 2008; 26(6): 523–30.
  11. ^ Gupta NP, Gautam G. Laparoscopic nephrectomy for benign non functioning kidneys. J Minim Access Surg 2005; 1(4):149–54
  12. ^ Traxer O, Pearle MS. Laparoscopic nephrectomy for benign disease. Semin Laparosc Surg 2000; 7(3): 176–84.
  13. ^ Rassweiler J, Seemann O, Frede T, Henkel TO, Alken P. Retroperitoneoscopy: experience with 200 cases. J Urol 1998; 160(4):1265–9.
  14. ^ Rassweiler J, Fornara P, Weber M, Janetschek G, Fahlenkamp D, Henkel TO, et al. Laparoscopic nephrectomy: the experience of the laparoscopy working group of the German Urologic Association. J Urol 1998; 160(1): 18–21.
  15. ^ Rassweiler J, Frede T, Henkel TO, Stock C, Alken P. Nephrectomy: A comparative study between the transperitoneal and retroperitoneal laparoscopic versus the open approach. Eur Urol 1998; 33(5): 489–96.
  16. ^ Garg M, Singh V, Sinha RJ, Sharma P. Prospective randomized comparison of transperitoneal vs retroperitoneal laparoscopic simplenephrectomy. Urology 2014; 84(2): 335–9.
  17. ^ Quintela RS, Cotta LR, Neves MF, Abelha DL Jr, Tavora JE. Retroperitoneoscopic nephrectomy in benign pathology. Int Braz J Urol 2006; 32(5): 521–8.
  18. ^ Gaur DD. Simple nephrectomy: retroperitoneal approach. J Endourol J Endourol 2000; 14(10): 787–90; discussion 791.
  19. ^ Hemal AK, Talwar M, Wadhwa SN, Gupta NP. Retroperitoneoscopic nephrectomy for benign diseases of the kidney: prospective nonrandomized comparison with open surgical nephrectomy. J Endourol 1999; 13(6): 425–31.
  20. ^ Gill IS. Retroperitoneal laparoscopic nephrectomy. Urol Clin North Am 1998; 25(2): 343–60.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Sorbellini M, Kattan MW, Snyder ME, et al. A postoperative prognostic nomogram predicting recurrence for patients with conventional clear cell renal cell carcinoma. J Urol. 2005 Jan. 173(1):48-51. [Medline].
  • Steinberg AP, Finelli A, Desai MM, et al. Laparoscopic radical nephrectomy for large (greater than 7 cm, T2) renal tumors. J Urol. 2004 Dec. 172(6 Pt 1):2172-6. [Medline].
  • Tosaka A, Ohya K, Yamada K, et al. Incidence and properties of renal masses and asymptomatic renal cell carcinoma detected by abdominal ultrasonography. J Urol. 1990 Nov. 144(5):1097-9. [Medline].
  • Tsui KH, Shvarts O, Smith RB, Figlin R, de Kernion JB, Belldegrun A. Renal cell carcinoma: prognostic significance of incidentally detected tumors. J Urol. 2000 Feb. 163(2):426-30. [Medline].
  • Varkarakis IM, Bhayani SB, Allaf ME, Inagaki T, Gonzalgo ML, Jarrett TW. Laparoscopic-assisted nephrectomy with inferior vena cava tumor thrombectomy: preliminary results. Urology. 2004 Nov. 64(5):925-9. [Medline].
  • Wagner JR, Walther MM, Linehan WM, White DE, Rosenberg SA, Yang JC. Interleukin-2 based immunotherapy for metastatic renal cell carcinoma with the kidney in place. J Urol. 1999 Jul. 162(1):43-5. [Medline].
  • Zeman RK, Cronan JJ, Rosenfield AT, Lynch JH, Jaffe MH, Clark LR. Renal cell carcinoma: dynamic thin-section CT assessment of vascular invasion and tumor vascularity. Radiology. 1988 May. 167(2):393-6. [Medline].

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нефректомија&oldid=27441594”