Нец
Нец | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Пећки |
| Општина | Ђаковица |
| Становништво | |
| — 2011. | 253[1] |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 24′ 07″ С; 20° 19′ 25″ И / 42.4019° С; 20.3236° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 413 m |
.svg)  Нец Нец на карти Србије | |
Нец (алб. Nec) је насељено место у општини Ђаковица, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 253 становника.
Историја
[уреди | уреди извор]Први становници Неца су црногорски досељеници после Балканских ратова. Године 1920. житељи Срби и Црногорци су саградили лепу сеоску цркву. Априла 1941. године сви становници овог, као и околних села бивају протерани од стране албанских банди и одлазе у избеглиштво, углавном у Црну Гору. Када су се после рата вратили на своја имања, затекли су попаљене куће и срушену цркву,[2] која никада више није обновљена. Сазидане су им нове, тзв. насељеничке куће, од две собе и кухиње са огњиштем на средини. Под је био од набијене земље, а покућство више него оскудно. Наставили су свој тежак сељачки живот, а са отварањем првих фабрика млађи су се запошљавали у Ђаковици, удаљеној више од седам километара. До села није било струје ни пута, па тако почињу и прва исељавања. Власт њихова имања откупљује и поклања албанским емигрантима.
Седамдесетих година ово село престаје да буде црногорско, и постаје албанско. У селу је до рата 2008. живела само једна црногорска породица, Вуксановићи, али су их комшије протерале и опљачкале њихову кућу, а имање узурпирали. Гробље је оскрнављено и на њему се чува њихова стока. Остали су само темељи цркве да сведоче да је ту некада живео српски народ који је два пута у једном веку доживео да буде протеран из својих кућа и опљачкан.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према попису из 2011. године, Нец има следећи етнички састав становништва:
| Националност[1] | 2011.[а] |
| Албанци | 253 (100,0%) |
| Укупно | 253 |
| Демографија[1][3] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 167 | |
| 1953. | 222 | |
| 1961. | 218 | |
| 1971. | 222 | |
| 1981. | 277 | |
| 1991. | 281 | |
| 2011. | 253 | |
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Попис из 2011. на овом подручју спровели су органи једнострано проглашене и делимично признате Републике Косово. Будући да га је поприличан број косовских Срба бојкотовао, стварни удео Срба већи је од исказаног у званичним резултатима пописа.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
- ^ Самарџић, Рената; Нешић, Данијела; Симеуновић, Драган; Зиројевић, Мина (2022). Уништавање и присвајање културног наслеђа: Од Лувра до Косова и Палмире. Београд: Службени гласник. стр. 57. ISBN 978-86-519-2761-7.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Гугл сателитска мапа (Maplandia) (језик: енглески)
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain) (језик: енглески)
- Дигитална платформа за НИГП (geoSrbija) Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (5. фебруар 2021) (језик: српски)
