Нецелијачна сензитивност на глутен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Нецелијачна сензитивност на глутен
СинонимСензитивност на глутен
Специјалностигастроентерологија, интерна медицина, неурологија[1]
Симптоминелагодност у трбуху, надимање, метеоризам, пролив, замор, магловит ум, главобоља, бол у зглобовима. [2]
Време појавебило који узраст[3]
Узроцинеподношење брашна пшенице, ражи и јечма
Лечењедијета без глутена
Фреквенција0,5 — 13%

Нецелијачна сензитивност на глутен (скраћено НЦГС) један је од три клиничка ентитета узрокована неподношењем брашна пшенице, ражи и јечма, у које спадају још целијачна болест и алергија.[4] Доминантну улогу у настанку болести (за коју је патофизиологија даље непознаница), има урођени имуни одговор, који са другим факторима као што је интестинална упала са променама у цревној микробиоти и пропусност имају важну улогу.

Болест се клинички манифестује гастроинтестиналним и ектраинтестиналним симптомима који се јављају убрзо након конзумирања глутена и повлаче се након дијете без глутена.

У дијагнози болести недостатак адекватних биомаркера је и даље главни ограничавајући фактор у клиничким студијама, због чега је тешко разликовати НЦГС од других стања узрокованих конзумацијом глутена. Будуће студије би требало да дефинишу смернице и дају одговоре на питања везана за патогенезу, дијагнозу и терапијски приступ синдрому нецелијачне сензитивности на глутен.[5]

Историја[уреди]

Нецелијачна сензитивност на глутен описана је први пут пре пре 40 година, као приказ синдрома од стране Ellis-а и Linaker-а код жене старе 43 године. са симптомима који пролазе после дијете без глутена и поново се јављају са његовим увођењем у исхрану у одсуству целијакије, са нормалном дуоденалном биопсијом на дијети и пре ње.

Опште информације[уреди]

Глутен представља беланчевине из групе проламина присутне у ендосперму пшенице, ражи и јечма. Глутен у пшеничном брашну чине глијадин (45%) и глутенин (45%). Поред тога, у пшеничном брашну се поред глутена налазе и други протеини, као што су албумини, глобулини, бета-амилаза, алфа-амилаза, трипсин инхибитор, липидни трансфер протеин и пуроиндолини.[4][6]

Нецелијачна глутен сензитивност (у наставку текста НЦГС), описује особе са симптомима који пролазе са искључивањем пшенице из исхране, а враћају се са њеним поновним конзумирањем, а без мукозних оштећења на дуоденалној биопсији код којих је дијагноза целијакије или алергије на брашно негативна. Иако се овај назив још увек користи, он је неприкладан, узет због релације са ингестијом глутена, али термин „сензитивност„ је произвољан и неоснован.

Епидемиологија[уреди]

Због недостатка обкјективних дијагностичких параметара за тачну дијагнозу болести, тешко је дефинисати преваленцу НЦГС, која је предмет расправе. Зато је права преваленца ових стања још недовољно позната. Према расположивим (ограниченим) подацима преваленција ове болести је нпр: у Енглеској 13%, Аустралија 7,3%, Сједињеним Америчким Државама 0,6%.[7]

Патофизиологија[уреди]

Патофизиологија овог стања остаје до дана нејасна, мада постоји неколико хипотеза које подразумеају повећану цревну пермабилност узроковану глијадином, стечени имуни одговор са порастом антиглијадинских антитела у поједних пацијената. или активност урођеног имунитета са налазом појачане интестиналне експресије TLR посебно TLR1 и TLR4.[8][9]

Науци је још увек нејасно који је екстракт пшенице одговоран за клиничке симптоме, иако је глутен проглашен за главног кривца не треба искључитии одговорност за појави ове болсти и других протеинских компоненти зрна жита (алфа амилаза трипсин инхибитор) кмогу бити одговорне.[10]

Како није доказана улога имуног одговора у НЦГС много је прикладији назив за ову болест синдром интолеранције пшенице (СИП).

Истраживања спроведена с почета 21. века, скренула су пажњу на ферментабилне олигосахариде, дисахаридне моносахариде и полиолил (ФООДМАП) као на могуће учеснике у изазивању симптома код пацијената самопроглашених као НЦГС. Ова истраживања су показала да дијета сиромашна у ФООДМАП води ка значајној редукцији симптома чак и тамо где глутен није елиминисан из исхране. Како су многе дијете без глутена истовремено сиромашне у ФООДМАП и обрнуто, храна са глутеном богата је у ФООДМАП, ово сазнање може значити

да пацијенти који се препознају као НЦГС, су заправо експресија Синдрома иритабилног црева са симптомима насталим као последица конзумирања ФООДМАП а не глутена.[11]

Клиничка слика[уреди]

Најчешћи симптоми НЦГС су:

  • нелагодност у трбуху,
  • надимање, метеоризам,
  • пролив (дијареја),
  • замор,
  • магловит ум, главобоља,
  • бол у зглобовима.[7]

Дијагноза[уреди]

Дијагностички критеријуми за НЦГС, су отежани због непостојања било којих биомаркера иако је познато да су антитела на глијадин мало чешћа у организму ових пацијената. Међутим у дијагностици се код ових пацијената може и мора искључити целијачна болест и алергија на пшеницу.

У клиничкој пракси многи „самопроглашени” пацијенти глутен нетолеренатни су на ГФД и не желе да је напусте. У том случају се саветује обавезан алгоритам испитивања.[7]

Иако је постигнут велики напредак у препознавању НЦГС, методом конфокалне ласер ендомикроскопија — којом се директно сагледавају промене на цревном епителу после узимања одеређене хране (млеко, пшеница, соја, гљиве), за сада се још увек дијагноза заснива једино на искључујућим критеријумима, елиминацији целијачне болесте и алергија на пшеницу, поред дупло слепе радномизоване плацебо-контролисане пробе, јер иако је ова метода идеалне, она је тешко доступне у свакодневној клиничкој пракси.[12]

Дијагностички критеријуми за нецелијачну сензитивност на глутен (НЦГС), целијакију и алрегију на пшеницу
НЦГС Целијакија Алрегију на пшеницу
Време испољавања симптома
након уноса глутена
Сати — дани Дани — недеље Минути — сати
Патогенеза Урођена имуност Аутоимуност/стечена имуност Алергијски имунски одговор
HLA —DQ2/DQ8 генотип 50% Да Не
Аутоантитела 50% АGA IgG DEA (TTG. EMA, DGP) Не
Ентеропатија Минимална Да Минимална
Симптоми Интестинални и
екстраинтестинални
Интестинални и
екстраинтестинални
Интестинални и
екстраинтестинални

Терапија[уреди]

Код потврђене дијагнозе пацијенту се препоручује дијета без глутена која дозвољава конзу­мирање цереалија (пиринач, кукуруз) и легуминоза (киноа, соја). Након безглутенска дијета брзо долази до губитка симптома код највећег броја пацијената, мада се код једног броја симпто­ми и даље одржавају.

Код једног дела пацијената могуће је поновно увођење глутена у исхрану, и то обично након две године, док код другог дела поновна конзумација глутена доводи до погоршања здравственог стања.[13]

Како није познато да ли је нецелијачна сензитивност на глутен стање које је привремено или трајно, део истраживача препоручује поновно постепено увођење глутена у исхрану након 6 — 12 месеци.[14] Важно је напоменути да пацијенти не би требало да укључују безглутенску дијету самоиницијативно без претходне консултације са лекаром, јер је таква дијета оправдана само у оним случајевима у којима постоји доказана повезаност глутена и патолошког стања. Као разлог наводи се то што неоправдано увођење безглутенске дијете може довести до различитих нутритивних поремећаја, са последичном гојазношћу и другим коморбидитетима.[15]

Највећи проблем у терапији, као и у дијагностици је тај што за сада не постоје смер­нице за праћење пацијената са нецелијачном сензитивности на глутен.

Прогноза[уреди]

Код већине пацијенат симптоми се повлале након безглутенске дијета, зато што су елиминисали глутен, док код других опоравку доприноси избегавање непротеинских компоненти жита, као што су шећери који припадају категорији ферментабилних олигосахарида, дисахарида моносахарида и полиола.

Створена конфузија о добробити безглутенске дијет је за последицу имала њено масовно усвајање као најпопуларнијег режима исхране у САД данас, коју прати мултимилионска индустија безглутенске хране. Иако је искључивање глутена из исхране од есенцијалне важноси за доказану целијачну болест и алергију на пшеницу, чињеница је да сви они заједно предстаљају само мали проценат оних који су тртенутно на безглутенској дијете, а да већина то чини из персоналних, а не медицинских разлога.[16]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Zis P, Hadjivassiliou M (26. 2. 2019). „Treatment of Neurological Manifestations of Gluten Sensitivity and Coeliac Disease.”. Curr Treat Options Neurol (Review). 21 (3): 10.
  2. ^ Catassi C (2015). „Gluten Sensitivity.”. Ann Nutr Metab (Review). 67 Suppl 2 (2): 16—26. PMID 26605537. doi:10.1159/000440990. open access publication - free to read
  3. ^ Watkins RD, Zawahir S (2017). „Celiac Disease and Nonceliac Gluten Sensitivity.”. Pediatr Clin North Am (Review). 64 (3): 563—576. PMID 28502438. doi:10.1016/j.pcl.2017.01.013. 
  4. 4,0 4,1 Meijer CR, Shamir R, Mearin LM. Coeliac disease and noncoeliac gluten sensitivity. J Pediatr Gastroenterol Nutr. 2015; 60:429–32.
  5. ^ Dušanka Marković1, Bojko Bjelaković2,3, Marko Jović2, Dragana Ilić3, Danijela Popović4, Necelijačna glutenska senzitivnost – dijagnostički i terapijski izazov Časopis Udruženja za preventivnu pedijatriju Srbije Godište 4, April 2018, Sveska 1-2
  6. ^ Hill DI, Fasano A, Guandalini S, et al. NASPGHAN clinical report on the diagnosis and treatment of gluten-related disorders. J Pediatr Gastroenterol Nutr. 2016; 63:156–65.
  7. 7,0 7,1 7,2 Jericho H, Assiri A, Guandalini S. Celiac disease and wheat intolerance syndrome: A critical update and reappraisal. J Pediatr Gastroenterol Nutr. 2017; 64:15–21.
  8. ^ Fasano A, Sapone A, Zevallos V, et al. Nonceliac gluten and wheat sensitivity. Gastroenterology. 2015; 148:1195–204
  9. ^ Leonard MM, Sapone A, Catassi C, et al. Celiac disease and nonceliac gluten sensitivity A review. JAMA. 2017; 318(7):647-56.
  10. ^ Reig-Otero Y, Manes J, Manyes L. Amylase–trypsin inhibitors in wheat and other cereals as potential activators of the effects of nonceliac gluten sensitivity. J Med Food. 2018;21(3):207-14.
  11. ^ Catassi C, Elli L, Bonaz B, et al. Diagnosis of non-celiac gluten sensitivity (NCGS): The Salerno Experts’ Criteria. Nutrients 2015; 7:4966–77.
  12. ^ Francavilla R, Cristofori F, Verzillo L, et al. Randomized double-blind placebocontrolled crossover trial for the diagnosis of non-celiac gluten sensitivity in children. Am J Gastroenterol. 2018;113(3):421-30.
  13. ^ Volta U, Caio G, Karunaratne TB, et al Non -coeliac gluten/wheat sensitivity: advances in knowledge and relevant questions, Expert Rev Gastroenterol Hepatol. 2017;11(1):9-18. doi: 10.1080/17474124.2017.1260003 PMID: 27852116
  14. ^ Caio G, Riegler G, Patturelli M, Facchiano A, DE Magistris L, Sapone A. Pathophysiology of non-celiac gluten sensitivity: where are we now? Minerva Gastroenterol Dietol. 2017;63(1):16–21. doi: 10.23736/S1121-421X.16.02346-1. PMID: 27808487
  15. ^ Leccioli V, Oliveri M, Romeo M, et al. A New Proposal for the Pathogenic Mechanism of Non-Coeliac/Non-Allergic Gluten/Wheat Sensitivity: Piecing Together the Puzzle of Recent Scientific Evidence. Nutrients. 2017; 2;9(11). pii: E1203 doi: 10.3390/nu9111203 PMID:29099090
  16. ^ Биљана Вулетић, Глутен-сензитивни синдром, XXI СЕМИНАР ПЕДИЈАТРИЈСКЕ ШКОЛЕ СРБИЈЕ Златибор, 10 – 16. јун 2018. Београд, 2018. стр. 119-124

Литература[уреди]

  • Sapone A, Bai JC, Ciacci C, et al. Spectrum of gluten-related disorders: consensus on new nomenclature and classification. BMC Medicine 2012;10:13. doi:10.1186/1741-7015-10-13 PMID: 22313950
  • Czaja-Bulsa G, Non coeliac gluten sensitivity-a new disease with gluten intolerance. Clin Nutr 2015;34(2):189-94. doi: 10.1016/j.clnu.2014.08.012 PMID: 25245857
  • Nijeboer P, Bontkes HJ, Mulder CJ, et al. Non-celiac gluten sensitivity. Is it in the gluten or the grain? J Gastrointestin Liver Dis 2013; 22(4): 435–40 PMID: 24369326
  • Volta U, Caio G, De Giorgio R, et al. Non-celiac gluten sensitivity: a work-in-progress entity in the spectrum of wheat-related disorders. Best Pract Res Clin Gastroenterol 2015; 29(3): 477–91. doi: 10.1016/j.bpg.2015.04.006 PMID: 26060112
  • Ellis, A.; Linaker, B.D. Non-coeliac gluten sensitivity? Lancet 1978, 1, 1358–1359. PMID:78118
  • Elli L, Branchi F, Tomba C, et al. Diagnosis of gluten related disorders: celiac disease, wheat allergy and non-celiac gluten sensitivity. World Journal of Gastroenterology: WJG 2015;21(23):7110-9. doi: 10.3748/wjg.v21.i23.7110 PMID: 26109797
  • Francavilla R, Cristofori F, Castellaneta S, et al. Clinical, serologic, and histologic features of gluten sensitivity in children.JPediatr 2014;164(3):463-7. doi:10.1016/j.jpeds.2013.10.007 PMID: 24252792
  • Caio G, Riegler G, Patturelli M, Facchiano A, DE Magistris L, Sapone A. Pathophysiology of non-celiac gluten sensitivity: where are we now? Minerva Gastroenterol Dietol. 2017;63(1):16–21. doi: 10.23736/S1121-421X.16.02346-1. PMID: 27808487
  • Kabbani TA, Vanga RR, Leffler DA et al. Celiac Disease or Non-Celiac Gluten Sensitivity? An Approach to Clinical Differential Diagnosis. Am J Gastroenterol 2014; 109:741–6. doi:10.1038/ajg.2014.41 PMID: 24619056
  • Catassi C, Bai JC, Bonaz B, et al. Non-celiac gluten sensitivity: the new frontier of gluten related disorders. Nutrients 2013;5(10):3839-53. doi: 10.3390/nu5103839 PMID: 24077239
  • Volta U, Bardella MT, Calabrò A, et al. An Italian prospective multicenter survey on patients suspected of having non-celiac gluten sensitivity. BMC Medicine 2014;12:85. doi:10.1186/1741-7015-12-85 PMID: 24885375
  • Sapone A, Lammers KM, Casolaro V, et al. Divergence of gut permeability and mucosal immune gene expression in two gluten-associated conditions: celiac disease and gluten sensitivity. BMC Med. 2011;9:23. doi: 10.1186/1741-7015-9-23. PMID: 29378512
  • Volta U, Caio G, Tovoli F, De Giorgio R. Non-celiac gluten sensitivity: questions still to be answered despite increasing awareness. Cell Mol Immunol. 2013;10(5):383-92. doi: 10.1038/cmi.2013.28. PMID: 23934026
  • Volta U, Caio G, Karunaratne TB, et al Non -coeliac gluten/wheat sensitivity: advances in knowledge and relevant questions, Expert Rev Gastroenterol Hepatol. 2017;11(1):9-18. doi: 10.1080/17474124.2017.1260003 PMID: 27852116
  • Volta U, De Giorgio R. New understanding of gluten sensitivity. Nat Rev Gastroenterol Hepatol. 2012 Feb 28;9(5):295-9. doi: 10.1038/nrgastro.2012.15 PMID: 22371218
  • Sapone A, Lammers KM, Mazzarella G, et al. Differential mucosal IL-17 expression in two gliadin-induced disorders: gluten sensitivity and the autoimmune enteropathy celiac disease. Int Arch Allergy Immunol. 2010;152(1):75-80. doi: 10.1159/000260087 PMID: 19940509
  • Catassi C, Elli L, Bonaz B, et al.Diagnosis of Non-Celiac Gluten Sensitivity (NCGS): The Salerno Experts’ Criteria. Nutrients 2015;7(6):4966-77. doi: 10.3390/nu7064966 PMID:26096570
  • Biesiekierski JR, Iven J. Non-coeliac gluten sensitivity: piecing the puzzle together. United European Gastroenterology J. 2015;3(2):160-5. doi: 10.1177/2050640615578388 PMID: 25922675
  • Mišak Z. Gluten u prehrani: uzrok celijakije ili nešto više. Paediatr Croat 2014;58 (1): 175-9.
  • Bruni O, Dosi C, Luchetti A, et al. An unusual case of drug-resistant epilepsy in a child with non-celiac gluten sensitivity. Seizure. 2014;23(8):674-6 doi:10.1016/j.seizure.2014.04.005 PMID: 24813861
  • Lionetti E, Leonardi S, Franzonello C, et al. Gluten psychosis: confirmation of a new clinical entity. Nutrients. 2015;8;7(7):5532-9. doi: 10.3390/nu7075235 PMID: 26184290
  • Leccioli V, Oliveri M, Romeo M, et al. A New Proposal for the Pathogenic Mechanism of Non-Coeliac/Non-Allergic Gluten/Wheat Sensitivity: Piecing Together the Puzzle of Recent Scientific Evidence. Nutrients. 2017; 2;9(11). pii: E1203 doi: 10.3390/nu9111203 PMID:29099090
  • Tanpowpong P, Broder-Fingert S, Katz AJ, et al. Predictors of gluten avoidance and implementation of a gluten-free diet in children and adolescents without confirmed celiac disease. J Pediatr 2012;161(3):471-5. doi: 10.1016/j.jpeds.2012.02.049 PMID: 22484356

Спољашње везе[уреди]

Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).