Неједнакост

Графика решења система линераних неједнакости.

У математици, неједнакост је исказ о релативној величини или реду два предмета, или о томе да ли они исти или нису (Такође погледајте: једнакост)

Ознака a < b значи да је a мање од b.
Ознака a > b значи да је a веће од b.
Ознака a ≠ b значи да је a није једнако са b, али не говори да је једно веће од другог, или чак да се могу поредити по величини.

У свим овим случајевима, a није једнако са b, па постоји „неједнакост“.

Ове релације се познате као строге неједнакости

Ознака a ≤ b значи да је a мање или једнако са b (или, еквивалентно, не веће од b);
Ознака a ≥ b значи да је a веће или једнако са b (или, еквивалентно, не мање од b);

Постоје и ознаке којим се говори да је једна величина много већа од друге, најчешће за неколико редова величине.

Ознака a ≪ b значи да је a много мање од b.
Ознака a ≫ b значи да је a много веће од b.

Ако је смисао неједности исти за све вредности променљивих за које су чланови неједнакости дефинисани, тада се неједнакост назива „апсолутном“ или „безусловном“ неједнакошћу. Ако смисао неједнакости важи само са одређене вредности променљивих, али је супротна или се поништава за друге вредности тих променљивих, тада се то назива „условна неједнакост“.

Особине[уреди | уреди извор]

Неједнакостима се манипулише следећи особине. Ваља имати у виду да је за особине транзитивности, преокрета, сабирања, одузимања, множења и дељења, особина, такође, важи и када се знаци строге неједнакости (< и >) замене њиховим одговарајућим нестрогим знаковима неједнакости (≤ и ≥).

Трихотомија[уреди | уреди извор]

Особина трихотомије каже да је:

За све реалне бројеве, a и b, тачно једно, од следећег, је тачно:

- a < b
- a = b ** a > b

Транзитивност[уреди | уреди извор]

Транзитивност неједнакости каже да је:

За све реалне бројеве, a, b, c:

- Ако је a > b и b > c; тада је a > c
- Ако је a < b и b < c; тада је a < c

Сабирање и одузимање[уреди | уреди извор]

Особине везане за сабирање и одузимање кажу да је:

За све реалне бројеве, a, b, c:
- Ако је a < b, тада је a + c < b + c i a − c < b − c
- Ако је a > b, тада је a + c > b + c и a − c > b − c

то јест, реални бројеви су уређена група.

Множење и дељење[уреди | уреди извор]

Особине везане за множење и дељење кажу да је:

За све реалне бројеве, a, b и c различит од нуле:

- Ако је c позитиван и a < b, тада је ac < bc и a/c < b/c
- Ако је c негативан и a < b, тада је ac > bc и a/c > b/c

Општије, ово важи за уређено поље.

Адитивни инверз[уреди | уреди извор]

Особине за адитивни инверз кажу да је:

За све реалне бројеве a и b

- Ако је a < b, тада је −a > −b
- Ако је a > b, тада је −a < −b

Мултипликативни инверз[уреди | уреди извор]

Особине за мултипликативни инверз кажу да је:

За све реалне бројеве a и b, који су или оба позитивни или оба негативни
- Ако је a < b, тада је 1/a > 1/b
- Ако је a > b, тада је 1/a < 1/b

ако су или a или b негативни (али не оба), и b је различито од нуле, онда:
- Ако је a < b, тада је 1/a < 1/b
- Ако је a > b, тада је 1/a > 1/b

Неједнакости између средњих вредности[уреди | уреди извор]

Постоји много неједнакости између средњих вредности. На пример, за било које позитивне бројеве a₁, a₂, …, a_n, важи да је x ≤ G ≤ a ≤ Q, где је

$H={\frac {n}{1/a_{1}+1/a_{2}+\cdots +1/a_{n}}}$	(хармонијска средина),
$G={\sqrt[{n}]{a_{1}\cdot a_{2}\cdots a_{n}}}$	(геометријска средина),
$A={\frac {a_{1}+a_{2}+\cdots +a_{n}}{n}}$	(аритметичка средина),
$Q={\sqrt {\frac {a_{1}^{2}+a_{2}^{2}+\cdots +a_{n}^{2}}{n}}}$	(квадратна средина).

Неједнакости између геометријске и хармонијске средине[уреди | уреди извор]

Нека је a било која n-торка позитивних реалних бројева. Тада је

$G_{n}(a)\geq H_{n}(a)$

Доказ

${\sqrt[{n}]{a_{1}a_{2}...a_{n}}}\geq {\frac {n}{{\frac {1}{a_{1}}}+{\frac {1}{a_{2}}}+...+{\frac {1}{a_{n}}}}}$

Применом аритметичко геометријске неједнакости на бројеве ${\frac {1}{a_{1}}}$ , ${\frac {1}{a_{2}}}$ ... ${\frac {1}{a_{n}}}$ добија се

${\sqrt[{n}]{{\frac {1}{a_{1}}}{\frac {1}{a_{2}}}...{\frac {1}{a_{n}}}}}\leq {\frac {{\frac {1}{a_{1}}}+{\frac {1}{a_{2}}}+...+{\frac {1}{a_{n}}}}{n}}$

${\sqrt[{n}]{(a_{1}a_{2}...a_{n})^{-1}}}\leq {\frac {{\frac {1}{a_{1}}}+{\frac {1}{a_{2}}}+...+{\frac {1}{a_{n}}}}{n}}$

${\sqrt[{n}]{(a_{1}a_{2}...a_{n})^{-1}}}\leq ({\frac {n}{{\frac {1}{a_{1}}}+{\frac {1}{a_{2}}}+...+{\frac {1}{a_{n}}}}})^{-1}$

$(a_{1}a_{2}...a_{n})^{1/n}\geq {\frac {n}{{\frac {1}{a_{1}}}+{\frac {1}{a_{2}}}+...+{\frac {1}{a_{n}}}}}$

Једнакост вреди ако и само ако је ${\frac {1}{a_{1}}}=...={\frac {1}{a_{n}}}$

Неједнакост између аритметичке и квадратне средине[уреди | уреди извор]

Нека је a било која n-торка позитивних реалних бројева. Тада је

$A_{n}(a)\leq K_{n}(a)$

Доказ

$(a_{1}+a_{2}+...+a_{n})^{2}=a_{1}^{2}+a_{2}^{2}+..+a_{n}^{2}+2a-1a-2+2a_{2}a_{3}+...+a_{n-1}a_{n}$

зна се да је

$a_{1}^{2}+a_{2}^{2}\geq 2a_{1}a_{2}$ за $\forall a_{1},a_{2}\in R$

$(a_{1}+a_{2}+...+a_{n})^{2}\leq (a_{1}^{2}+a_{2}^{2}+..+a_{n}^{2})+(a_{1}^{2}+a_{2}^{2})+..+(a_{n-1}^{2}+a_{n}^{2})\leq n(a_{1}^{2}+a_{2}^{2}+..+a_{n}^{2})$

Изрази на обе стране су позитивни, добијена неједнакост се може кореновати чиме се долази до

$a_{1}+a_{2}+...+a_{n}\leq {\sqrt {n(a_{1}^{2}+a_{2}^{2}+..+a_{n}^{2})}}$

${\frac {a_{1}+a_{2}+...+a_{n}}{n}}\leq {\sqrt {\frac {a_{1}^{2}+a_{2}^{2}+..+a_{n}^{2})}{n}}}$

Једнакост вреди ако и само ако је $a_{1}=a_{2}=...=a_{n}$

Неједнакости степена[уреди | уреди извор]

Понекад са ознаком „степена неједнакост“ подразумевају једнакости које садрже израз типа a^b, где су a и b реални позитивни бројеви или изрази неких променљивих.

Примери[уреди | уреди извор]

Ако је x > 0, тада је

x^{x}\geq \left({\frac {1}{e}}\right)^{1/e}.\,

Ако је x > 0, тада је

x^{x^{x}}\geq x.\,

Ако је x, y, z > 0, тада је

(x+y)^{z}+(x+z)^{y}+(y+z)^{x}>2.\,

За било која два различита број a и b,

{\frac {e^{b}-e^{a}}{b-a}}>e^{(a+b)/2}.

Ако је x, y > 0 и 0 < p < 1, tada je

(x+y)^{p}<x^{p}+y^{p}.\,

Ако је x, y, z > 0, тада је

x^{x}y^{y}z^{z}\geq (xyz)^{(x+y+z)/3}.\,

Ако је a, b>0, тада је

a^{b}+b^{a}>1.\,

Овај резултат уопштио је Р. Озолс 2002. године, када је доказато да ако је a₁, ..., a_n > 0, тада је

a_{1}^{a_{2}}+a_{2}^{a_{3}}+\cdots +a_{n}^{a_{1}}>1

(резултат је објевљен у летонском научном часопису звездано небо; погледајте референце).

Комплексни бројеви и нејаднакости[уреди | уреди извор]

Скуп комплексних бројеваs $\mathbb {C}$ са својим операцијама сабирања и множења је поље, али није могуће дефинисати ниједну релацију ≤ тако да $(\mathbb {C} ,+,\times ,\leq )$ постане уређено поље. Да би $(\mathbb {C} ,+,\times ,\leq )$ постало уређено поље, оно мора да задовољи следећа два услова:

ако је a ≤ b тада је a + c ≤ b + c
ако је 0 ≤ a и 0 ≤ b тада је 0 ≤ a b

Пошто је ≤ тотално уређење, за свако a, или је 0 ≤ a или је a ≤ 0 (у том случају прва особина имплицира да је 0 ≤ $-a$ ). У оба случаја је 0 ≤ a²; ово значи да је $i^{2}>0$ и $1^{2}>0$ ; па је $-1>0$ и $1>0$ , што значи да је $(-1+1)>0$ , што је контрадикција.

Међутим, оператор ≤ се може дефинисати тако да задовољава први услов („ако је a ≤ b тада је a + c ≤ b + c“). Понекад се користи лексикографски поредак:

a ≤ b ако је $Re(a)$ < $Re(b)$ или ( $Re(a)=Re(b)$ и $Im(a)$ ≤ $Im(b)$ )

Може се лако доказати да за ову дефиницију a ≤ b имплицира a + c ≤ b + c.

Векторске неједнакости[уреди | уреди извор]

Релације нејаднакости сличне оним дефинисаним горе се могу такође дефинисати за вектор колону. Ако се узму вектори $x,y\in \mathbb {R} ^{n}$ (што значи да је $x=\left(x_{1},x_{2},\ldots ,x_{n}\right)^{T}$ и $y=\left(y_{1},y_{2},\ldots ,y_{n}\right)^{T}$ где су $x_{i}$ и $y_{i}$ реални бројеви за $i=1,\ldots ,n$ ), могу се дефинисати следеће релације:

$x=y\$ ако је $x_{i}=y_{i}\$ за $i=1,\ldots ,n$
$x<y\$ ако је $x_{i}<y_{i}\$ за $i=1,\ldots ,n$
$x\leq y$ ако је $x_{i}\leq y_{i}$ за $i=1,\ldots ,n$ and $x\neq y$
$x\leqq y$ ако је $x_{i}\leq y_{i}$ за $i=1,\ldots ,n$

Слично томе, могу се дефинисати релације за $x>y$ , $x\geq y$ , и $x\geqq y$ .

Може се уочити да је особина трихотомије није валидна за векторске релације. Ако се размотри случај где је $x=\left[2,5\right]^{T}$ и $y=\left[3,4\right]^{T}$ , види се да не постоји велидан однос неједнакости између ова два вектора. Такође неопходно је да се дефинише мултипликативни инверз пре него што се овај услов размотри. Међутим, за остатак горе поменутих особина, постоји паралелна особина за векторске неједнакости.

Добро познате неједнакости[уреди | уреди извор]

Математичари често користе неједнакости да ограниче величине за које се тачне формуле не могу израчунати лако. Неке неједнакости се користе тако често, да чак имају своје називе:

Види још[уреди | уреди извор]

Бинарна релација
Заграда за употребу знакова < и > као заграда
Фурије-Моцкинова елиминација
Неједначина
Интервал (математика)
Делимично уређен скуп
Оператор релације, користи се у програмским језицима како би се означила неједнакост

Литература[уреди | уреди извор]

Hardy, G; Littlewood J.E.; Polya, G. (1999). Inequalities. Cambridge Mathematical Library, Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-05206-1.
Beckenbach, E. F.; Bellman, R. (1975). An Introduction to Inequalities. Random House Inc. ISBN 978-0-394-01559-0.
Drachman, Byron C., Cloud, Michael J. (1998). Inequalities: With Applications to Engineering. Springer-Verlag. ISBN 978-0-387-98404-9.
Klamkin, Murray S. „"Quickie" inequalities” (PDF). Math Strategies. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 28. 1. 2004.
„3rd USAMO”. Архивирано из оригинала на датум 03. 02. 2008. Приступљено 02. 07. 2011.
Ehrgott, Matthias (2005). Multicriteria Optimization. Springer-Berlin. ISBN 978-3-540-21398-7.
Grinshpan, A. Z. (2005), „General inequalities, consequences, and applications”, Advances in Applied Mathematics, 34 (1): 71—100, doi:10.1016/j.aam.2004.05.001
Lohwater, Arthur (1982). „Introduction to Inequalities”. Online e-book in PDF format.
Shapiro, Harold (2005). „Mathematical Problem Solving”. The Old Problem Seminar. Kungliga Tekniska högskolan.
Pachpatte, B. G. (2005). Mathematical Inequalities. North-Holland Mathematical Library. 67 (first изд.). Amsterdam, The Netherlands: Elsevier. ISBN 978-0-444-51795-1. ISSN 0924-6509. MR 2147066. Zbl 1091.26008.
Steele, J. Michael (2004). The Cauchy-Schwarz Master Class: An Introduction to the Art of Mathematical Inequalities. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-54677-5.