Неџарићи

Координате: 43° 50′ 15″ С; 18° 20′ 13″ И / 43.8375538° С; 18.3369815° И / 43.8375538; 18.3369815
С Википедије, слободне енциклопедије
Неџарићи
Неђарићи са десне стране Улице Змаја од Босне (раније Војводе Радомира Путника)
Административни подаци
ГрадСарајево
ОпштинаНови Град
Географске карактеристике
Координате43° 50′ 15″ С; 18° 20′ 13″ И / 43.8375538° С; 18.3369815° И / 43.8375538; 18.3369815
Неџарићи на карти Сарајева
Неџарићи
Неџарићи
Неџарићи на карти Сарајева

Неџарићи су једно од сарајевских насеља. Налазе се у општини Нови Град.

Географија[уреди | уреди извор]

Насеље Неџарићи је лоцирано у западном дијелу Сарајева, испод брда Мојмило, на путу ка Илиџи. Окружено је насељима Алипашино поље, Сарај поље (до рата Војничко поље), Добриња и аеродромом Сарајево.

Историја[уреди | уреди извор]

Бивша зграда листа Ослобођење бомбардована у рату

Насељено мјесто Неџарићи је укинуто 1962. године и припојено насељу Сарајево.[1]

За вријеме рата у БиХ, дуж Неџариће је пролазила линија фронта. Послије потписивања Дејтонског споразума, цијело насеље је припало Федерацији БиХ. Срби који су живјели у дијелу Неџарића који је до Дејтонског споразума припадао Српском Сарајеву, у фебруару и марту 1996. иселили су се из насеља.[2]

Архитектура[уреди | уреди извор]

Радон плаза, реновирана зграда некадашњег листа Ослобођење у Неђарићима

Неџарићи су препознатљиви по 2 студентска дома који су изграђени током 1970их и 1980их. Поред студентских домова, овде се налазила зграда новинско-издавачке куће Ослобођење. Данас је она власништво издавачке куће Аваз, у оквиру које се налази хотел Радон плаза. У насељу се налази Основна школа „Алекса Шантић“ и Дом за заштиту старих особа.

Становништво[уреди | уреди извор]

Неџарићи[3]
година пописа 1961.
Срби 685
Хрвати 215
Југословени 101
Муслимани 72
Албанци 8
Црногорци 5
Словенци 1
остали и непознато 7
укупно 1.094
Демографија[3]
Година Становника
1961. 1.094

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Промене у саставу и називима насеља за период 1948-1990, Републички завод за статистику, Београд (2002)
  2. ^ „Печат: Егзодус поново (од 30,36 до 38,50)”. Радио-телевизија Републике Српске. 9. 3. 2012. Приступљено 13. 3. 2012. [мртва веза]
  3. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]