Нивхи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Нивхи
Nivkh men.jpg
Нивхи у традиционалној одећи
Региони са значајном популацијом
 Русија 4.652[1]
Језици
нившки, руски, јапански
Религија
шаманизам, руско православно хришћанство

Нивхи или Гиљаци (рус. Нивхи, енгл. Nivkh) су домородачки народ Руског далеког истока који живи на ушћу реке Амур и на оближњем острву Сахалин.

Име[уреди]

Име Нивх је ендоним и значи човек.[2] У прошлости су били познати и под именом Гиљаци. То је егзоним и потиче из манџурског језика. У СССР-у су 1930-их званично названи Нивх, што је било у складу са политиком именовања народа по њиховим сопственим називима за себе саме.[3]

Територија[уреди]

Нивхи насељавају доњи ток реке Амур, област око њеног ушћа у Охотско море, обалу Охотског мора и острво Сахалин. Административно њихова територија припада Хабаровском крају и Сахалинској области Руске Федерације. Територија коју Нивхи насељавају није компактна и они живе окружени Русима и Негидалцима.[3]

Популација[уреди]

Према резултатима пописа становништва Руске Федерације, Нивха је 2010. било 4.652.[1]

Промена броја Нивха од краја 19. до краја 20. века:[3]

Година Број Удео Нивха
који говоре нившким
1897 4.549 -
1926 4.076 99,6 %
1959 3.717 76,3 %
1970 4.420 49,5 %
1979 4.397 48,1 %
1989 4.673 23,3 %

Историја[уреди]

Нивхи су вековима били вазали Манџурског царства, а од Мировног споразума у Нерчинску 1689. године служили као посредници између Манџураца, Русије и Јапана.

Нивхи су доста претрпели од козака и од царске Русије која је њихову домовину на Сахалину претворила у кажњеничку колонију. Након руско-јапанског рата, део Нивха на Сахалину је 1905. године потпао под јапанску власт и тамо остао до 1945. године.

Дио Нивха који је остао под Русијом је касније, у совјетско доба, добио властиту Гиљачку Аутономну област. Совјети су Нивхе често наводили као народ који је под њиховом влашћу направио највећи напредак, односно прешао „директно из каменог доба у социјализам”.

Након распада СССР-а, Нивхи, који углавном живе на Сахалину, се боре против планова за експлоатацију нафте која би пореметила еколошку равнотежу и њихов традиционални начин живота.

Језик[уреди]

Нившки језик је језички изолат. Према неким класификацијама сврстан је у групу палеосибирских (палеоазијских) језика, групу која укључује несродне језике староседелаца Северне Азије, као што су чукотско-камчатски језици, јенисејски језици, аински језик, јукагирски језици и ескимско-алеутски језици.

У нившком језику постоје три дијалекта:

  • Амурски дијалекат
  • Источносахалински дијалекат
  • Северносахалински дијалекат

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Резултати пописа становништва Русије 2010. Национални састав становништва” (PDF). 2010. 
  2. Таксами, Ч. М. (1983). „Словарь нивхско-русский и русско-нивхский”. стр. 69, 211 и 276.
  3. 3,0 3,1 3,2 „Нивхи”. „Црвена књига народа Руске Империје”. 

Литература[уреди]

  • Чехов, Антон. Остров Саxалин. 
  • Grant, Bruce (1995). In the Soviet House of Culture. Princeton. 
  • Shternberg, Lev (1999). The Social Organization of the Gilyak. Seattle. 
  • Таксами, Ч. М. (1983). Словарь нивхско-русский и русско-нивхский. Ленинград: Просвещение. стр. 69, 211, 276. 

Спољашње везе[уреди]