Никандар Городноезерски
| Никандар Городноезерски | |
|---|---|
 Гроб светог Никандара | |
| Лични подаци | |
| Датум смрти | 15. март 1603. |
| Световни подаци | |
| Празник | 15. март и 4. новембар |
Никандар Городнозерски († 1603) је монах Руске православне цркве; оснивач скита Никандра Городноезерскаја.[1]
О његовом животу није сачувано много података. Познато је да је Никандер рођен у 16. веку. Основао је мушку Никандровску испосницу (село Никандрово, Љубитински округ, Новгородска област[2]), 47 верста северозападно од Боровича, на обала језера Городно, по чијем имену се назива Городнозерски.[3]
Не зна се тачно када је Никандер основао скит. У инвентару из 1581. године стоји: „У порти Никољског у Шероховићима, Цареву и Вел. књига манастир је стајао у црној шуми, Никандровски скит, а у њему црква Васкрсења Христовог, и мала црква Дмитрија Вологдског чуда, игуманова келија, и 10 келија, и у њима 3 старца, и 7 ћелије су празне”.[4] Заједно са својим малобројним пратиоцима, Никандар је живео у манастиру који је основао до своје смрти.[5]
Умро је 15. марта 1603. године.[6] Његове мошти су тајно сахрањене у манастиру који је он основао у гају иза црквене порте.[7]
Након смрти оснивача, скит Городноезерскаја Никандра је почео да опада, а број монаха се нагло смањио. Да би подржао своје постојање, испосница је додељена Крутецком манастиру, а 1764. године је укинута и преименована у Никандровску порту са црквом у част Васкрсења Христовог са капелом у част монаха Никандара. Након Октобарске револуције, манастир су опљачкали и затворили бољшевици, а тек после распада СССР-а почела је његова обнова, сада је тамо манастир.[8]
Његов спомен се помесно празније 15. марта и 4. новембра у Сабору новгородских светих.[9]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Нижник Н.С. Полиция Российской империи в контексте современных историко-правовых исследований”. Полицейская деятельность. 6 (6): 35—78. 2017-06-01. ISSN 2454-0692. doi:10.7256/2454-0692.2017.6.23833.
- ^ „Преподобный Никандр Городноезерский - Новгородская епархия. Русская Православная Церковь Московского Патриархата”. vn-eparhia.ru. Приступљено 2024-10-31.
- ^ Polosa, S.V. (2022), English-Russian thematic dictionary, OOO «GEOTAR-Media» Publishing Group, стр. 1—144, Приступљено 2024-10-31
- ^ Голубинский, Евгений Евсигнеевич (2020-02-12). „ЕВГЕНИЙ ЕВСИГНЕЕВИЧ ГОЛУБИНСКИЙ История русской церкви. Монашество”. Fontes Slaviae Orthodoxae. 2 (2): 167—248. ISSN 2544-6584. doi:10.31648/fso.5100.
- ^ „НИКАНДР ГОРОДНОЕЗЕРСКИЙ - Древо”. drevo-info.ru (на језику: руски). Приступљено 2024-10-31.
- ^ Членский состав совета безопасности в 2019 году, United Nations, 2022-05-16, стр. xi—xi, ISBN 978-92-1-403083-6, Приступљено 2024-10-31
- ^ Лабынцев, Юрий Андреевич; Щавинская, Лариса Леонидовна (2020-12-30). „РЕЦЕНЗИЯ НА МНОГОТОМНОЕ СПРАВОЧНОЕ ИЗДАНИЕ: БИОГРАФИЧЕСКИЙ СЛОВАРЬ ВЫПУСКНИКОВ КИЕВСКОЙ ДУХОВНОЙ АКАДЕМИИ: 1819–1920-е гг.: МАТЕРИАЛЫ ИЗ СОБРАНИЯ ПРОФ. ПРОТОИЕРЕЯ Ф. И. ТИТОВА И АРХИВА КДА в 4 т. / [сост. В. И. Ульяновский]. Т. 1: А–Й. Киев: Издательский отдел Украинской Православной Церкви, 2014 – 576 с., илл.; Т. 2: К–П. Киев: Издательский отдел Украинской Православной Церкви, 2015. – 624 с., илл.; Т. 3: Р–Я. Киев: Издательский отдел Украинской Православной Церкви, 2019. – 640 с., илл.”. Традиции и современность (25): 151—156. ISSN 2687-119X. doi:10.33876/2687-119x/2020-25/151-156.
- ^ „История монастыря | Свято-Троице Никандров женский монастырь” (на језику: руски). 2015-03-10. Приступљено 2024-10-31.
- ^ Vorontsova, Evgeniya A. (2019). „“RUSSIAN ARCHIVAL ENCYCLOPEDIA”. FROM AN IDEA TO OF THE CONCEPT IMPLEMENTATION”. History and Archives (2): 63—84. ISSN 2658-6541. doi:10.28995/2658-6541-2019-2-63-84.
