Никита Миливојевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Никита Миливојевић
Датум рођења(1961-11-06)6. новембар 1961.(60 год.)
Место рођењаИнђија
СФРЈ
Најважнија дела
Перикле

Никита Миливојевић (Инђија, 6. новембар 1961) је српски позоришни редитељ, универзитетски професор и оснивач Шекспир фестивала.

Биографија[уреди | уреди извор]

Његова породице је пореклом из Далмације.

Завршио је Академији уметности у Новом Саду.[1]

Поред режирања у Србији и региону, режирао је у Шведској, Словенији, Македонији, Турској, Немачкој, Италији, САД и другим.[2]

Редовни је професор на Катедри за глуму/режију на Академији уметности у Новом Саду.[2]

Од 2000. године живео је и радио у Грчкој. Његове представе Иванов (А. П. Чехов) и Злочин и казна (Ф. М. Достојевски) у театру Аморе – проглашенe су позоришним догађаjима у Атини.[2]

Написао је сценарио и режирао играни филм Јелена, Катарина, Марија, по мотивима књиге New York, Beograd Д. Микље.[2]

Он је 2014. са сарадницима основао Шекспир фестивал у Чортановцима.[3][4]

Обављао је функцију директора Београдског интернационалног театарског Фестивала (БИТЕФ) и Театра Битеф.[2]

За РТС је режирао документарну емисију из два дела о култури Срба у Далмацији.[5]

Награде[уреди | уреди извор]

  • Награда Бојан Ступица[2]
  • Више Стеријиних награда за режију[2]
  • Битефове награде, критике позоришног часописа Сцена[2]
  • Годишња награда Југословенског драмског позоришта[2]
  • Годишња награда Градa-театара Будва[2]
  • Годишња награда Народног позоришта Љубиша Јовановић Шабац[2]
  • Више награда на фестивалима у Крагујевцу, Вршцу, Шапцу, Новом Саду, Скопју[2]
  • Представа Три сестре (А. П. Чехов) у театру Катја Дандулаки добија награду за најбољу режију у Атини[2]
  • У заједничкој анкети позоришних критичара Србије представа Бановић Страхиња је проглашена најзначајнијим остварењем деведестих година 20. века у српском театру[2]

Театрографија[уреди | уреди извор]

  • Голубњача, 10.10.1982, Нови Сад, Српско народно позориште[6]
  • Дон Жуан, 30.10.1984, Нови Сад, Српско народно позориште[6]
  • Жак или покорност, 29.04.1989, Београд, Југословенско драмско позориште[6]
  • Спасени, 03.03.1990, Ниш, Народно позориште[6]
  • Живот у позоришту, 20.10.1990, Крушевац, Крушевачко позориште[6]
  • Марио и мађионичар, 11.06.1991, Београд, Југословенско драмско позориште[6]
  • ЕМИГРАНТИ, 30.12.1991, Београд, Београдско драмско позориште[6]
  • Мандрагола, 06.04.1992, Вршац, Народно позориште 'Стерија'[6]
  • СЕДМОРИЦА ПРОТИВ ТЕБЕ, 09.01.1993, Београд, Београдско драмско позориште[6]
  • Јеси л' то ти, Нормане, 22.06.1993, Шабац, Шабачко позориште[6]
  • Маска, 01.11.1993, Београд, Народно позориште[6]
  • Ћелава певачица, 10.03.1994, Шабац, Шабачко позориште[6]
  • Живот је сан, 08.11.1994, Београд, Народно позориште[6]
  • Луткарска Библија, 30.03.1995, Ниш, Позориште лутака[6]
  • Мандрагола, 23.06.1995, Шабац, Шабачко позориште[6]
  • У потпалубљу, 11.04.1996, Београд, Југословенско драмско позориште[6]
  • Розенкранц и Гилденстерн су мртви, 06.02.1997, Шабац, Шабачко позориште[6]
  • Сан летње ноћи, 09.1997, Београд, Народно позориште[6]
  • ОПЕРА ЗА ТРИ ГРОША, 21.12.1998, Београд,Атеље 212[6]
  • Максим Црнојевић, 25.04.2000, Београд, Народно позориште[6]
  • Иванов, 16.08.2001, Београд, Град театар - Тхеатре цитy[6]
  • Повратак, 08.10.2003, Београд, Звездара театар[6]
  • Тесла, 28.05.2005, Београд, Мадленианум[6]
  • Моја домовина - Седам снова, 07.07.2006, Београд, Битеф театар[6]
  • Ненаграђени љубавни труд, 11.07.2007, Београд, Битеф театар[6]
  • Плава птица, 26.11.2008, Београд, Позориште 'Бошко Буха'[6]
  • Зимске баште, 27.02.2009, Београд, Битеф театар[6]
  • Прљаве руке, 13.11.2009, Београд, Атеље 212[6]
  • Догађај у стану број 2, 09.03.2010, Шабац, Шабачко позориште[6]
  • Ђаволијада, 28.01.2012, Шабац, Шабачко позориште[6]
  • Хенри Шести, 11.05.2012, Београд, Народно позориште[6]
  • Хенри VI, 15.06.2012, Београд, Народно позориште[6]
  • Наш град, 30.04.2013, Нови Сад, Позориште младих[6]
  • Пут у Дамаск, 22.11.2014, Београд, Народно позориште[6]
  • Камени цвет, 02.04.2015, Београд, Мало позориште 'Душко Радовић'[6][7]
  • Перикле, 25.06.2015, Шабац, Шабачко позориште[6][8]
  • Кис магyар порногрáфиа, 13.04.2017, Нови Сад, Новосадско позориште - Újvidéki színház[6]
  • Бура, 23.10.2017, Београд, Мало позориште 'Душко Радовић'[6]
  • Име: Вештице из Салема, 09.11.2018, Нови Сад, Српско народно позориште[6]
  • Како вам драго, 02.08.2019, Ниш, Народно позориште[6]
  • Травничка хроника, 12.10.2019, Нови Сад, Српско народно позориште[6]
  • Травничка хроника, 16.10.2019, Сомбор, Народно позориште[6]
  • Зелена чоја Монтеенгра[9]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Трошељ, Славко. „Саво Милошевић дао паре за мој први филм”. Politika Online. Приступљено 2021-11-24. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ „Biografije dramski – Akademija umetnosti Novi Sad” (на језику: српски). Приступљено 2021-11-24. 
  3. ^ „Meni je sada dosta, ja ovde silazim”. Nedeljnik Vreme. Приступљено 2021-11-24. 
  4. ^ „INĐIJA SE PONOSI NJEGOVOM UMETNOŠĆU: Nikita Milivojević "Šekspirovim festivalom" ostavlja publiku bez daha”. www.srbijadanas.com (на језику: српски). Приступљено 2021-11-24. 
  5. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „"Срби у Далмацији", документарна серија Никите Миливојевића”. www.rts.rs. Приступљено 2021-11-24. 
  6. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи ај ак „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2021-11-24. 
  7. ^ „Камени цвет | MPDR”. www.malopozoriste.co.rs. Приступљено 2021-11-24. 
  8. ^ „Produckija Šekspir festivala – Šekspir festival” (на језику: српски). Приступљено 2021-11-24. 
  9. ^ kaže, Zoran. „Nikita Milivojević: Život nam je postao pozornica svakakvog besmisla - Nedelja - Dnevni list Danas” (на језику: српски). Приступљено 2021-11-24. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]