Пређи на садржај

Никл(II)-хлорид

С Википедије, слободне енциклопедије
Никл(II) хлорид
Никл(II)-хлорид хексахидрат
Називи
IUPAC назив
Никл(II)-хлорид
Други називи
Никло-хлорид
Идентификација
ECHA InfoCard 100.028.858
EC број 231-743-0
MeSH Nickel+chloride
RTECS QR6480000
Својства
NiCl2
Густина 3,55 g/cm3, снхидрован
Тачка топљења 1001 °C
хидрат губи воду
254 g/100 mL (20 °C)
Растворљивост у етанолу раствара се (хексахидрат)
Структура
Кристална решетка/структура моноклинична
Геометрија молекула октаедар
Термохемија
98.11 J.K−1.mol−1
за хексахидрат?
-304.93 kJ/mol
(анхидрован)
Опасности
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability (red): no hazard codeHealth code 3: Short exposure could cause serious temporary or residual injury. E.g., chlorine gasReactivity (yellow): no hazard codeSpecial hazards (white): no code
3
Сродна једињења
Други анјони
Никл(II)-бромид
Никл(II)-јодид
Други катјони
Кадмијум(II)-хлорид
Паладијум(II)-хлорид
Платина(II) хлорид
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Никл(II)-хлорид (никло-хлорид) је неорганско хемијско једињење опште формуле NiCl2.

Добијање

[уреди | уреди извор]

Добија се у раствору дејством разблажене хлороводоничне киселине на никло-оксид или никло-карбонат. Из тако добијеног раствора кристалише као хексахидрат зелене боје.[1]

Својства

[уреди | уреди извор]

Овај хексахидрат је на ваздуху слабо ефлоресцентан. Приликом загревања се може добити анхидрована со (чврста жута супстанца) која се једини са амонијаком. Међутим, није довољно само загревати, већ је потребно то урадити уз присуство SOCl2[1]:

NiCl2·6H2O + 6 SOCl2 → NiCl2 + 6 SO2 + 12 HCl

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]