Никл(II)-хлорид
Изглед
Називи | |
---|---|
IUPAC назив
Никл(II)-хлорид
| |
Други називи
Никло-хлорид
| |
Идентификација | |
ECHA InfoCard | 100.028.858 |
EC број | 231-743-0 |
MeSH | Nickel+chloride |
RTECS | QR6480000 |
Својства | |
NiCl2 | |
Густина | 3,55 g/cm3, снхидрован |
Тачка топљења | 1001 °C хидрат губи воду |
254 g/100 mL (20 °C) | |
Растворљивост у етанолу | раствара се (хексахидрат) |
Структура | |
Кристална решетка/структура | моноклинична |
Геометрија молекула | октаедар |
Термохемија | |
Стандардна моларна
ентропија (S |
98.11 J.K−1.mol−1 за хексахидрат? |
Стандардна енталпија
стварања (ΔfH |
-304.93 kJ/mol (анхидрован) |
Опасности | |
NFPA 704 | |
Сродна једињења | |
Други анјони
|
Никл(II)-бромид Никл(II)-јодид |
Други катјони
|
Кадмијум(II)-хлорид Паладијум(II)-хлорид Платина(II) хлорид |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
Референце инфокутије | |
Никл(II)-хлорид (никло-хлорид) је неорганско хемијско једињење опште формуле NiCl2.
Добијање
[уреди | уреди извор]Добија се у раствору дејством разблажене хлороводоничне киселине на никло-оксид или никло-карбонат. Из тако добијеног раствора кристалише као хексахидрат зелене боје.[1]
Својства
[уреди | уреди извор]Овај хексахидрат је на ваздуху слабо ефлоресцентан. Приликом загревања се може добити анхидрована со (чврста жута супстанца) која се једини са амонијаком. Међутим, није довољно само загревати, већ је потребно то урадити уз присуство SOCl2[1]:
- NiCl2·6H2O + 6 SOCl2 → NiCl2 + 6 SO2 + 12 HCl
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.