Никодије Стојановић Татко

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
НИКОДИЈЕ СТОЈАНОВИЋ
Nikodije Stojanović Tatko.jpg
Датум рођења 1912
Место рођења Стара Божурна, код Житорађе
 Краљевина Србија
Датум смрти 18. септембар 1942.(1942-09-18) (29/30 год.)
Место смрти Јастребац
Србија Недићева Србија
Професија учитељ
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Служба НОВ и ПО Југославије
Народни херој од 14. децембра 1949.

Никодије Стојановић – Татко (Стара Божурна, 1912Јастребац, 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 1912. године у селу Стара Божурна, данас у општини Житорађа, од оца Стевана и мајке Петрије као најмлађи од три сина.

Као најмлађи син, бива послат на школовање, и завршава учитељску школу у Скопљу.

Као учитељ радио је са пуно љубави, ширећи међу људима на селу напредна схватања, службује у местима у околини Прокупља. Нарочито се залагао за стварање и јачање земљорадничких задруга. Народ га је волео и поштовао. Пред Други светски рат бива неколико пута хапшен. У првим данима окупација Татко у топличким селима организује растурање напредне штампе и прикупљање оружја. Када је Немачка напала на Совјетски Савез, Татко је ухапшен и спроведен у затвор, али је његов брат Војислав потплатио жандарме и Татко је успео да побегне. После затвора ради на припремама народа Топлице за устанак. Јула месеца долази на планину Јастребац и окупља прве борце за Топлички партизански одред. У септембру је постао комесар Топличког одреда. Био је пример борцима по чврстини и храбрости. Истакао се у многим борбама, а нарочито у ослобођењу Прокупља у борбама на Шиљеговцу, Сварчи, Чубури итд. Био је веома вешт говорник. Народ га је радо слушао када објашњава борбу против окупатора. Многи се и данас сећају како је говрио ватрено: „Палите и рушите све оно што може служити окупатору! Прилазите партизанима, вашим осветницима, који ће вам донети ослобођење и нов живот! " У селу Горњој Драгуши питао га је један стари ратник после таквог једног говора: „Одакле си и имаш ли фамилију, синко, кад тако лепо говориш?" Татко се насмеја. - „Имам, стари, имам. Од Триглава па до Ђевђелије, све је то моја фамилија." Два ратника су се чврсто загрлила. Као припадник партизанског покрета, 18. августа 1942, он са десетак сабораца, када њихова земуница на Јастрепцу бива откривена, да не би пали живи непријатељу у руке, извршава самоубиство. У намери да застраше народ Топлице, окупатори наређују излагање њихових унакажених тела у центру Прокупљa. Таткови посмтрни остаци се налазе у спомен костурници у Прокупљу.

Песма топличких партизана о хероју Татку[уреди]

Ој, Топлице, јел` ти жао херој Татко што је пао; херој Татко и остали на Јастрепцу што су пали? Паде Татко усред луга са његових седам друга. А осма је другарица Коде Татка вереница.

Данас се посмртни остаци те партизанске групе налазе у спомен костурници у близини цркве светог Прокопија у Прокупљу.

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 14. децембра 1949. године, проглашен је за народног хероја.

Литература[уреди]