Пређи на садржај

Николас Мадуро

С Википедије, слободне енциклопедије
Николас Мадуро
Николас Мадуро Морос 2023.
Лични подаци
Име при рођењуНиколас Мадуро Морос
Датум рођења(1962-11-23)23. новембар 1962. (63 год.)
Место рођењаКаракас, Венецуела
ПрофесијаПолитичар
СупружникСилија Флорес
ДецаНиколас Мадуро-Гуера
Политичка каријера
Странка Уједињена социјалистичка партија Венецуеле (од 2007)
Чин
главнокомандујући, као председник Венецуеле
Председник Венецуеле
5. март 2013 — 3. јануар 2026
19. април 2013 — данас[I].
ПретходникУго Чавез
НаследникДелси Родригез (в.д.)
Генерални секретар Покрета несврстаних
17. септембар 2016 — 25 октобар 2019.
ПретходникХасан Рохани
НаследникИлхам Алијев
Потпредседник Венецуеле
13. октобар 2012 — 5. март 2013.
ПредседникУго Чавез
ПретходникЕлијас Ауа
НаследникХорхе Ареаза
Потпис

Николас Мадуро Морос (шп. Nicolás Maduro Moros; Каракас, 23. новембар 1962) венецуелански је политичар. Био је на дужности председника Венецуеле од 2013. до 2026. када су га Сједињене Државе заробиле, а претходно је био на функцији потпредседника државе.

У периоду од августа 2006. године до јануара 2013. године био је министар иностраних послова. Завршио је средњу школу и био возач аутобуса пре него што је почео да се бави политиком. Члан је Уједињене социјалистичке партије Венецуеле од њеног оснивања 2007. године.

Од његовог доласка на власт, животни стандард и социјално стање у Венецуели су се драстично погоршали, а земља се суочила са недостатком основних животних намирница и лекова.[1][2] Због тога су против њега током 2014. године отпочеле масовне и насилне демонстрације које и данас трају. Суочен са губитком популарности, Мадуро је 2017. године организовао изборе за уставотворну скупштину али опозиција тврди да они нису валидни јер је излазност била свега 12%.[3][4]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 1962. године у Каракасу, као син синдикалиста.[5] Након завршетка средње школе, наредних година је радио као возач аутобуса. Ушао је у политику током 1980-их, када је као незванични синдикалист представљао возаче аутобуса Метроа Каракас.

Током 1990-их био је једна од кључних личности у оснивању Покрета за Пету републику (МВП), који је подржао Уга Чавеза на председничким изборима 1998. године.[5]

Мадуро је 1998. био изабран за посланика МВП у Дому посланика, затим у Националној уставотворној скупштини 1999. и напослетку у Народној скупштини Венецуеле 2000. године. Увек је био посланик дистрикта Главни град. Од 2005. године до 2006. године био је гласноговорник Скупштине, а од 8. августа 2006. године до 15. јануара 2013. године министар спољних послова Венецуеле.

У обраћању нацији 8. децембра 2012. године, председник Уго Чавез позвао је становништво да у случају његове смрти изабере Мадура за новог председника.[6][7]

Председник

[уреди | уреди извор]

Након Чавезове смрти 5. марта 2013. године, Мадуро је био вршилац дужности председника до 14. априла. Тада је на превременим председничким изборима изабран за новог председника Венецуеле, победивши противкандидата Енрикеа Каприлеса са 1,5% разлике у освојеним гласовима.[8]

Сједињене Америчке Државе су током 2017. године увеле санкције против Мадура и забраниле му улазак на територију САД због диктатуре, непоштовања народне воље и репресије политичких неистомишљеника.[9]

Свргавање и хапшење

[уреди | уреди извор]
Мадуро на USS Iwo Jima пошто је ухваћен од стране САД, 3. јануар 2026.

У предзорњим сатима 3. јануара 2026. године, Сједињене Државе су покренуле војну операцију у Венецуели. Наводно је извршен напад великих размера, а Доналд Трамп, председник Сједињених Држава, објавио је око 04:20 EST (05:20 VET) да су Мадуро и његова супруга заробљени и да су авионом избачени из земље; државни секретар Марко Рубио рекао је да ће Мадуру бити суђено по кривичним оптужбама у Сједињеним Државама. Сенатор Мајк Ли изјавио је да Рубио „не очекује даље акције у Венецуели сада када је Мадуро у притвору САД“. Хапшење је извршила Делта снага америчке војске. Потпредседница Венецуеле Делси Родригез рекла је да не зна где се Мадуро налази и захтевала је „доказ да је жив“.

Пар је првобитно пребачен на амерички брод Иво Џима, а потом је авионом пребачен у Сједињене Државе, где су истог дана стигли у ваздухопловну базу Националне гарде Стјуарт у северном делу државе Њујорк. Мадуро се налази у притворском центру Метрополитан у Бруклину.

Мадуро је приведен у федерални притвор како би се суочио са оптужбама за наркотероризам из 2020. године у Јужном округу Њујорка, а прво појављивање пред судом заказано је за следећу недељу. Америчка државна тужитељка Пем Бонди [en] потврдила је да ће се и Мадуро и његова супруга суочити са оптужбама које укључују заверу за наркотероризам и заверу за увоз кокаина у новој оптужници.

Дана 5. јануара 2026. године, Мадуро и његова супруга су изведени пред суд, а обоје су се изјаснили да нису криви по бројним оптужбама за трговину дрогом. Током саслушања, амерички окружни судија Алвин Хелерштајн [en] наредио је да Мадуро остане у притвору најмање до саслушања 17. марта.

Види још

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Osmary Hernandez, Mariano Castillo and Deborah Bloom (21. 2. 2017). „Venezuelan food crisis reflected in skipped meals and weight loss”. CNN. Приступљено 28. 5. 2017. 
  2. ^ Aslund, Anders (2. 5. 2017). „Venezuela Is Heading for a Soviet-Style Collapse”. Foreign Policy. Приступљено 28. 5. 2017. 
  3. ^ „La lista de los 40 países democráticos que hasta el momento desconocieron la Asamblea Constituyente de Venezuela”. Infobae (на језику: шпански). 31. 7. 2017. Приступљено 1. 8. 2017. 
  4. ^ „Fear spreads in Venezuela ahead of planned protest of controversial election”. The Washington Post. 28. 7. 2017. Приступљено 29. 7. 2017. 
  5. ^ а б Lopez, Virginia (13. 12. 2012). „Nicolás Maduro: Hugo Chávez's incendiary heir | World news”. The Guardian. Приступљено 16. 4. 2013. 
  6. ^ James, Ian (8. 12. 2012). „Venezuela's Chavez Says Cancer Back, Plans Surgery”. USA Today. Приступљено 16. 4. 2013. 
  7. ^ Crooks, Nathan (8. 12. 2012). „Venezuela's Chavez Says New Cancer Cells Detected in Cuba Exams”. Bloomberg. Приступљено 16. 4. 2013. 
  8. ^ Shoichet, Catherine (15. 4. 2013). „Chavez's Political Heir Declared Winner; Opponent Demands Recount”. CNN. Приступљено 16. 4. 2013. 
  9. ^ „Treasury Sanctions the President of Venezuela”. United States Department of the Treasury. 31. 7. 2017. Приступљено 1. 8. 2017. 


Грешка код цитирања: Постоје ознаке <ref> за групу с именом „upper-roman“, али нема одговарајуће ознаке <references group="upper-roman"/>

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Николас_Мадуро&oldid=30762488”