Николај Дмитријевич Дабич
| Николај Дабич | |
|---|---|
 Крстарица "Громобој". Лево је командант капетан 1. ранга Н.Д.Дабич. 1903. године | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Николај Дмитријевич Дабич |
| Датум рођења | 23. април 1857. |
| Место рођења | Херсон, Руска Империја |
| Датум смрти | 1908. |
| Место смрти | Херсон, Руска Империја |
| Војна каријера | |
| Служба |
|
| Војска | Морнарица |
| Чин | Вицеадмирал |
| Командант | Оклопњача „Адмирал Спиридов” Крстарица „Громобој” |
| Учешће у ратовима | |
| Одликовања | Орден Светог Георгија 4. степен Орден Светог Владимира 4. степен Орден Светог Владимира 3. степен Орден Свете Ане 3. степен Орден Свете Ане 2. степен Орден Светог Станислава 3. степена Орден Светог Станислава 2. степена Орден Црвеног орла 3. степен |
Николај Дмитријевич Дабич (рус. Николай Дмитриевич Дабич[а]) био је руски вицеадмирал, високо остварен командант царске руске морнарице, више пута одликован за храброст у руско-јапанском рату. Био је српског порекла.[1]
Морнаричка каријера
[уреди | уреди извор]Породица Дабић је имала неколико официра у руској војсци, међу којима је најистакнутији вицеадмирал Николај Дмитријевич Дабић. Николајев прадеда био је водник Захарије Дабић, који се у фебруару 1754. помиње да је живео у новооснованој руској губернији Славеносрбији, под командантима Рајком Депрерадовићем и Јованом Шевичем. Вицеадмирал Николај Димитријевич Дабич је рођен у Херсону 23. априла 1857. Његов брат је био Александар Димитријевич Дабич (1855 - 1880), који је био морнарички поручник.
Дабич је са 12 година ступио у руску царску ратну морнарицу. Школовао се на престижној Поморској академији Н. Г. Кузњецова у Санкт Петербургу, а 1877. је унапређен у мичмена. Старији поручник постао је 17. јануара 1882. У јануару 1891. командовао је Зорком. Унапређен је у капетана 2. класе 28. марта 1893. Командовао је руским монитором „Адмирал Спиридов”, од 6. децембра 1895. и надаље, крстарицама „Африка”, од 6. децембра 1898. и даље, крстарицом „Јарослав” 2 (бивша „Европа”), од 13. септембра 1900. и даље, и крстарицом „Громобоја”, од 1902. до 1906. на Далеком истоку.[2] Унапређен је у капетана 1. класе 17. априла 1901. године.[3] Учествовао је у Руско-јапанском рату као командант оклопне руске крстарице Громобој (Громовник). У борби са Јапанцима 1. августа 1904. тешко је рањен и добио је награду за храброст. Због храбрости коју су сви на броду исказали у борби, највећа похвала од свих припадала је капетану крстарице Громобој, Дабићу[4] [5] што је дао пример док је рањен под жестоким гранатирањем надмоћних јапанских снага,[6] поново је одликован медаљом за храброст. Дабић је унапређен у чин контраадмирала 5. марта 1907. У чин вицеадмирала унапређен је следеће године (20. октобра 1908.). На лични захтев стављен је на списак за пензију, због рана задобијених у руско-јапанском рату.
Умро је 1908. године.
Белешке
[уреди | уреди извор]- Преведено и адаптирано са Дабичеве биографије на руском сајту[7]
- Фотографија Николаја Дмитријевича Дабича [8]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Russian nobility : SERBIAN ORIGIN during the reign of the Romanov dynasty” (PDF). Freepages.rootsweb.com. Приступљено 4. 8. 2019.
- ^ „Прича о једној руској оклопној крстарици”. English Russia. 30. 4. 2013.
- ^ Studies, Royal United Services Institute for Defence (4. 8. 1901). „Журнал Уједињеног краљевског сервиса, Институт за студије одбране”. W. Mitchell and Son — преко Google Books.
- ^ „Каселова историја руско-јапанског рата”. London; New York : Cassell. 4. 8. 1904 — преко Internet Archive.
- ^ „Именик и хроника за Кину, Јапан, Кореју, Индо-Кину, насеља Страитс, Малајске државе, Сиан, Холандију, Индију, Борнео, Филипине, итд: са којима су укључени „Кинески именик“ и „Листа Хонг Конга за Далеки исток"...”. Hongkong daily Press office. 4. 8. 1904 — преко Google Books.
- ^ Halstead, Murat (16. 5. 2019). „The war between Russia and Japan, containing thrilling accounts of fierce battles by sea and land ..”. [n.p — преко Internet Archive.
- ^ „Биографија Николаја Дабича”. Peoples.ru. Приступљено 4. 8. 2019.
- ^ „Списак знаменитости о Дабићу”. Peoples.ru. 23. 4. 1857. Приступљено 4. 8. 2019.
Литература
[уреди | уреди извор]- Общий морской список. Часть XIV. Царствование Александра II. Д-И. — Санкт Петерсбург, 2003. — С. 5—8.
