Николај Миљутин

С Википедије, слободне енциклопедије
Николај Миљутин
Портрет Николаја Миљутина
Датум рођења(1818-06-06)6. јун 1818.
Место рођењаМосква
Датум смрти26. јануар 1872.(1872-01-26) (53 год.)
Место смртиМосква

Николај Алексејевич Миљутин (рус. Никола́й Алексе́евич Милю́тин; 6. јун 1818 – 26. јануар 1872) био је руски државник. Он је био главни извршитељ великих либералних реформи предузетих током владавине Александра II, укључујући еманципацију кметова и успостављање земства.[1][2]

Петер Кропоткин, анархиста, описао га је као „душу еманципације кметова у бирократским круговима“.[3]

Младост[уреди | уреди извор]

Николај Миљутин је рођен у Москви 6. јуна 1818. године, потомак утицајне, али осиромашене, аристократске руске породице.[4] Миљутинова браћа били су Владимир Миљутин (1826–55), друштвени филозоф, новинар и економиста, и Дмитриј Миљутин (1816–1912), који је био министар рата под Александром II.[1][5]

Миљутинове године формирања протекле су на имању његовог оца, Титову, у Калушкој области.[6] Кметови су обрађивали земљу у Титову, док је Миљутинов отац највише времена проводио у лову и дружењу са пријатељима.[7] Миљутиновој мајци је препуштено да надгледа већину аспеката живота на њиховом имању.[7] Према Миљутину, у Титову је било толико кметова да би „било немогуће све набројати“.[7] Док је Миљутин из својих објављених мемоара углавном изоставио неугодније аспекте живота у Титову, необјављени нацрт, који детаљно описује његово детињство, говори о бруталности са којом се његов отац понашао према својим кметовима.[7] Једном приликом Миљутин је био сведок како његов отац „немилосрдно” бичевап једног од њихових кметова, како је касније објаснио: „Али такви су били обичаји у то време: добар земљопоседник је сматрао да је [бичевање] неизбежно да своје кметове држи у реду.“[7] Након тога, као што је тада била уобичајена пракса, кмета су натерали да дође и „захвали господару“ што му је одржао „лекцију“. [7] Инцидент је оставио неизбрисив утисак на Миљутинов ум.[7]

Каријера[уреди | уреди извор]

Миљутин је дипломирао на Московском универзитету и придружио се Министарству унутрашњих послова 1835. године. Човек либералних погледа, симпатисао је словенофилке ставове. Миљутин је помогао реформу општинске управе у Санкт Петербургу, Москви и Одеси током 1840-их. [2]

Као помоћник министра унутрашњих послова од 1859. године, успео је да одбрани своју визију амбициозних либералних реформи од напада конзервативаца и узнемиреног племства. Манифест о еманципацији из 1861. у великој мери је сам саставио.[1] До доношења закона, Миљутин је био помоћник министра унутрашњих послова Сергеја Ланског. Међутим, цар није имао поверења у Миљутина као „немирног и бескомпромисног реформатора“.[8] Међутим, након доношења овог акта, разрешен је дужности.

Током Јануарског устанка послат је у Пољску да тамо спроведе реформе. Осмислио је програм који је укључивао еманципацију сељаштва на рачун националистичких земљопоседника и избацивање римокатоличких свештеника из школа.[9] Више од седам стотина хиљада пољских сељака добило је слободну земљу за пољопривреду као резултат Миљутинових реформи.[10] У Варшави је основан руски универзитет и сви часови у средњој школи су морали да се држе на руском, а не на пољском.[10] Коначно, имовина католичке цркве је конфискована и продата.[7] Иако се Миљутин раније противио „директној и отвореној русификације “ Пољске, према једном биографу, историчару В. Брусу Линколну, Миљутинове реформе су ефективно „убрзале долазак строге политике русификације“ у Пољској.[9]

Миљутин је поднео оставку на функцију у децембру 1866, након што је доживео паралитички удар, и провео остатак живота повучено.[11] Умро је 26. јануара 1872. у Москви.[11]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Moon 2001, стр. 127, 178
  2. ^ а б Harcave, Sidney (1968). Years of the Golden Cockerel, p. 174. New York: Macmillan
  3. ^ Peter Kropotkin (1887). „1”. In Russian and French Prisons. Ward and Downey. 
  4. ^ Lincoln 1977, стр. 40
  5. ^ Frank 1979, стр. 253
  6. ^ Roosevelt, Priscilla (1995). Life on the Russian Country Estate, pp. X-XI, 179, 230, 340. New Haven: Yale University Press
  7. ^ а б в г д ђ е ж Roosevelt, Priscilla (1995). Life on the Russian Country Estate, pp. 179, 230, 340. New Haven: Yale University Press
  8. ^ C. A. Fyffe (2017), Europe in the 19th Century, Serapis Classics, ISBN 9783962557577 
  9. ^ а б Lincoln 1977, стр. 90–102
  10. ^ а б Chapman, Timothy (2001). Imperial Russia, 1801–1905, p. 110 New York: Routledge
  11. ^ а б Lincoln 1977, стр. 90, 94, 100

Литература[уреди | уреди извор]

Додатна литература[уреди | уреди извор]

  • Leslie, Robert Frank. Reform and insurrection in Russian Poland, 1856-1865 (Greenwood, 1969).
  • Lincoln, W. Bruce. "Milyutin and the Russian Serfs:" History Today (July 1969), Vol. 19 Issue 7, pp. 495–504; online; covers 1840 to 1859.
  • Lincoln, W. Bruce. "The Makings of a New Polish Policy: N. A. Milyutin and the Polish Question, 1861-1863." Polish Review (1970): 54-66. online
  • Zyzniewski, Stanley J. "The Russo-Polish Crucible of the 1860s: A Review of Some Recent Literature." The Polish Review (1966): 23-46. Online
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Николај_Миљутин&oldid=27699145”