Никола Ђурђић

С Википедије, слободне енциклопедије
Никола Ђурђић
Лични подаци
Пуно име Никола Ђурђић
Датум рођења (1986-04-01)1. април 1986.(38 год.)
Место рођења Пирот, СР Србија, СФРЈ
Висина 1,85 m
Позиција нападач
Јуниорска каријера
Раднички Пирот
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2004—2006 Раднички Пирот 28 (10)
2006—2008 Вождовац 63 (15)
2009—2012 Хаугесунд 97 (46)
2012 Хелсинборг 11 (10)
2013—2014 Гројтер Фирт 30 (9)
2014—2016 Аугзбург 16 (1)
2015 Малме 12 (5)
2016 Фортуна Диселдорф 12 (2)
2016 Партизан 13 (1)
2017—2018 Рандерс 26 (3)
2018—2019 Хамарби 54 (26)
2020 Ченгду 14 (2)
2021 Џеђанг 8 (0)
2021— Дегерфорс 1 (0)
Репрезентативна каријера**
2007 Србија до 21 5 (1)
2013 Србија 1 (0)
* Датум актуелизовања: 5. септембар 2021.
** Датум актуелизовања: 5. фебруар 2020.

Никола Ђурђић (Пирот, 1. април 1986) је српски фудбалер. Игра на позицији нападача.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Каријеру је почео у тадашњем трећелигашу Радничком из Пирота, где је добрим партијама привукао пажњу суперлигаша Вождовца са којим је потписао уговор 2006. године. У својој првој сезони у клубу био је пети стрелац домаћег шампионата са 10 голова. Ипак, клуб је у тој сезони испао из Суперлиге па је Ђурђић наредних годину и по дана са Вождовцем провео играјући у другом рангу, Првој лиги Србије. Током зимског прелазног рока 2009. је потписао трогодишњи уговор са норвешким Хаугесундом.[1] У својој првој сезони у другој лиги Норвешке освојио је прво место са својом екипом, чиме и промоцију у елитни ранг, уз десет постигнутих голова.

Након неколико сезона у норвешком Хаугеусунду, у августу 2012. одлази на позајмицу у шведски Хелсинборг,[2] где је за нешто више од три месеца постигао чак 14 голова (4 у УЕФА Лиги Европе). У јануару 2013. преселио се у Немачку, пошто је потписао уговор са бундеслигашом Гројтер Фиртом. Две стране обавезале су се на сарадњу до лета 2016. године, а немачки тим је норвешком Хаугеусунду на име обештећења уплатио преко милион евра.[3] Дебитовао је 26. јануара 2013. против Мајнца, када је ушао на терен на полувремену,[4] а већ у наредном колу је први пут провео свих 90. минута на терену и одмах је постигао гол и забележио асистенцију за победу над Шалкеом у Гелзенкирхену.[5] Ипак иако је пружао добре партије (15 утакмица,5 голова), то није било довољно да његов тим избори опстанак у Бундеслиги.[6] У августу 2013. је доживео тешку повреду колена,[7] због које је паузирао седам месеци. У марту 2014. се вратио на терен,[8] међутим, Гројтер у наставку сезоне није успео да се кроз бараж врати у елиту, па се Ђурђић у јулу 2014. године преселио 150 km јужније у редове бундеслигаша Аугзбурга.[9] Као члан Аугзбурга ишао је и на позајмице у шведски Малме али и у редове немачког друголигаша Фортуну Диселдорф.[10]

У јуну 2016. године се вратио у српски фудбал и потписао двогодишњи уговор са Партизаном.[11][12] За црно-беле је наступио на укупно 17 утакмица, током којих је постигао само један гол. Забележио је и две асистенције од чега је једна била Бразилцу Леонарду за победоносни гол у 152. вечитом дербију.[13] У завршници јесење полусезоне је изгубио место у тиму па се није налазио ни на клупи за резервне играче.[14] У јануару 2017. тренер Николић је одлучио да га не води на припреме,[15] па је Ђурђић крајем овог месеца напустио Партизан и прешао у дански Рандерс.[16][17] Након играња за Рандерс, Ђурђић се у марту 2018. вратио у Шведску и потписао уговор са Хамарбијем.[18] У овом клубу је поново постао ефикасан, па је у новембру 2019. добио признање за најбољег нападача првенства Шведске.[19] У јануару 2020. је потписао за кинеског друголигаша Ченгду,[20] а у априлу наредне године је променио клуб, али не и земљу, и прешао у Џеђанг.[21]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Пре наступа за А репрезентацију, Никола је наступао за младу репрезентацију Србије.

Дебијем на пријатељској утакмици против Кипра, коју је Србија победила са три према један, у фебруару 2013. Никола Ђурђић је званично постао први пиротски фудбалер који је заиграо за репрезентацију Србије. У званичним утакмицама репрезентације Југославије до сада су играли Јован Анђелковић, Јован Станковић и Радивоје Манић.[22]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Nikola Djurdjic har signert treårskontrakt med FKH. (језик: шведски)
  2. ^ Nikola Đurđić u Helsinborgu
  3. ^ „Đurđić potpisao za Grojter Firt!”. Архивирано из оригинала 07. 02. 2020. г. Приступљено 07. 02. 2020. 
  4. ^ Ђурђић дебитовао у Бундеслиги
  5. ^ NIKOLA ĐURĐIĆ: Start iz snova!
  6. ^ Đurđić: Gol protiv Šalkea obeležio sezonu
  7. ^ Zla kob se nastavlja; Đurđiću stradali ligamenti, pauza šest meseci
  8. ^ Đurđić se vratio, Grojter slavio: Sreća pogledala Detelinare u meču koji je došao iz dva u jedan!
  9. ^ Đurđić predstavljen u Augsburgu
  10. ^ Đurđić se preselio u Cvajtu, biće zadužen za golove u Dizeldorfu
  11. ^ „Партизан има шпица: Потписао Никола Ђурђић”. Архивирано из оригинала 22. 06. 2016. г. Приступљено 20. 06. 2016. 
  12. ^ „Ђурђић промовисан: Дај да радимо! И да макар уђемо у Лигу Европе”. Архивирано из оригинала 23. 06. 2016. г. Приступљено 21. 06. 2016. 
  13. ^ Nikola Đurđić za BUTASPORT.RS: Kada sam najviše u životu hteo, najmanje sam uspeo, butasport.rs
  14. ^ Zaboravljeni Đurđić: Najgorih šest meseci u karijeri!
  15. ^ Nikola Đurđić ne ide na pripreme Partizana! Božinov ima ponudu sa istoka
  16. ^ Ђурђић у Рандерсу, Партизану 100 000 евра
  17. ^ „Ђурђић иде у Данску! Партизану 100 000 евра”. Архивирано из оригинала 01. 02. 2017. г. Приступљено 01. 02. 2017. 
  18. ^ Potpisao Nikola Đurđić, tražio ga sportski direktor
  19. ^ U Partizanu dao samo 1 gol, u Švedskoj najbolji napadač lige: Đurđić dobio veliko priznanje!
  20. ^ Đurđić prešao u Čengdu, Šveđani razočarani
  21. ^ Šveđani uzalud čekali, Nikola Đurđić ima novi klub u Kini
  22. ^ „Никола Ђурђић”. reprezentacija.rs. Приступљено 5. 2. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]