Никола Јанковић (кошаркаш)

С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Никола Јанковић.
Никола Јанковић

Јанковић у дресу Сакарије
Јанковић у дресу Сакарије

Личне информације
Пуно име Никола Јанковић
Датум рођења (1994-02-13)13. фебруар 1994.(27 год.)
Место рођења Врање, СРЈ
Држављанство  Србија
Висина 2,06 m
Позиција крилни центар / центар
Драфт 2016. / није изабран
Про каријера 2012—
Млади клубови
Године: Клубови:

ФМП Железник
Црвена звезда
Сениорски клубови
Године: Клубови:
2012—2015
2013—2015
2015—2016
2016—2017
2017—2018
2018
2019—2021
2021—
Спироу Шарлроа
Вервје-Пепинстер
Мега Лекс
Унион Олимпија
Сакарија ББ
Естудијантес
Партизан
Подгорица
Репрезентација
 Србија

Никола Јанковић (Врање, 13. фебруар 1994) је српски кошаркаш. Игра на позицијама крилног центра и центра.

Биографија[уреди | уреди извор]

Кошарку је почео да тренира у кошаркашком клубу Економац из Врања. После тога прелази у млађе категорије ФМП Железник, а затим и Црвене звезде. Након што је 2012. одбио да потпише уговор клубом из Београда прешао је у белгијски Спиру Шарлроа.[1] Од 2013. до 2015. био је на позајмици у белгијском клубу Вервје-Пепинстеру. У сезони 2015/16. био је играч Мега Лекса и са њима је освојио Куп Радивоја Кораћа. У сезони 2016/17. био је играч Унион Олимпије. Са њима је освојио оба домаћа трофеја, а био је и проглашен за најкориснијег играча Јадранске лиге и Купа Словеније. У сезони 2017/18. је био играч Сакарије. Дана 6. јула 2018. године потписао је двогодишњи (1+1) уговор са Естудијантесом, али је већ 31. децембра исте године напустио шпански клуб и потписао уговор са Партизаном.[2] Са Партизаном је освојио један Суперкуп Јадранске лиге (2019) и два Купа Радивоја Кораћа (2019, 2020). По истеку уговора, на крају сезоне 2020/21, Јанковић је напустио Партизан.[3] Почетком октобра 2021. је потписао уговор са екипом Подгорице.[4]

Успешно је наступао за млађе репрезентативне категорије. На Европским првенствима за јуниоре окитио се двема медаљама - сребрном 2011. и бронзаном 2012. године. Године 2013. је био део селекције која је на Светском јуниорском првенству дошла до сребра. Године 2014. освојио је још једну бронзу - овога пута са младом репрезентацијом на Европском првенству.

Успеси[уреди | уреди извор]

Клупски[уреди | уреди извор]

Појединачни[уреди | уреди извор]

Репрезентативни[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Nikola Janković karijeru nastavlja u Belgiji”. mvp.rs. 23. 8. 2012. Приступљено 9. 10. 2021. 
  2. ^ „Никола Јанковић је нови играч Партизана”. kkpartizan.rs. 
  3. ^ „Janković: Žao mi je što neću sarađivati sa Obradovićem, ne postoji bolji trener za Partizan”. mozzartsport.com. 2. 7. 2021. Приступљено 23. 8. 2021. 
  4. ^ „Nikola Janković potpisao za Podgoricu!”. kk-podgorica.me. 7. 10. 2021. Приступљено 9. 10. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]