Пређи на садржај

Никола Јанковић (кошаркаш)

С Википедије, слободне енциклопедије
Никола Јанковић
Јанковић у дресу Сакарије
Лични подаци
Пуно име Никола Јанковић
Датум рођења (1994-02-13)13. фебруар 1994.(30 год.)
Место рођења Врање, СР Југославија
Држављанство Србија
Висина 2,06 m
Информације о каријери
НБА драфт 2016. / није изабран
Проф. каријера 2012—
Позиција крилни центар / центар
Јуниорска каријера

ФМП
Црвена звезда
Сениорска каријера
Године Клуб
2012—2015
2013—2015
2015—2016
2016—2017
2017—2018
2018
2019—2021
2021
2021
2021—2022
2022—2023
2023—2024
2024—
Спироу Шарлроа
Вервје-Пепинстер
Мега баскет
Унион Олимпија
Сакарија ББ
Естудијантес
Партизан
Подгорица
Мега баскет
Бреоган
ФМП
Мега баскет
Махрам Техеран

Никола Јанковић (Врање, 13. фебруар 1994) српски је кошаркаш. Игра на позицијама крилног центра и центра.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Кошарку је почео да тренира у кошаркашком клубу Економац из Врања. После тога прелази у млађе категорије ФМП-а, а затим и Црвене звезде. Након што је 2012. одбио да потпише уговор са клубом из Београда прешао је у белгијски Спиру Шарлроа.[1] Од 2013. до 2015. био је на позајмици у белгијском клубу Вервје-Пепинстеру. У сезони 2015/16. био је играч Мега Лекса и са њима је освојио Куп Радивоја Кораћа. У сезони 2016/17. био је играч Унион Олимпије. Са њима је освојио оба домаћа трофеја, а био је и проглашен за најкориснијег играча Јадранске лиге и Купа Словеније. У сезони 2017/18. био је играч турске Сакарије. У јулу 2018. године потписао је уговор са Естудијантесом, али је већ 31. децембра исте године напустио шпански клуб и потписао уговор са Партизаном.[2] Са Партизаном је освојио један Суперкуп Јадранске лиге (2019) и два Купа Радивоја Кораћа (2019, 2020). По истеку уговора, на крају сезоне 2020/21, Јанковић је напустио Партизан.[3] Почетком октобра 2021. потписао је уговор са екипом Подгорице,[4] али се месец дана касније вратио у Мегу.[5] Наступио је на само три утакмице за Мегу након чега је 28. децембра 2021. потписао за шпански Бреоган до краја сезоне.[6] Почетком септембра 2022. потписао је за ФМП.[7] Споразумно је раскинуо уговор са ФМП-ом у априлу 2023. године.[8] У октобру 2023. вратио се у Мегу.[9] Након седам наступа за Мегу, Јанковић је у јануару 2024. променио клуб и потписао за ирански Махрам Техеран.[10]

Успешно је наступао за млађе репрезентативне категорије. На Европским првенствима за јуниоре окитио се двема медаљама - сребрном 2011. и бронзаном 2012. године. Године 2013. је био део селекције која је на Светском јуниорском првенству дошла до сребра. Године 2014. освојио је још једну бронзу - овога пута са младом репрезентацијом на Европском првенству.

Појединачни

[уреди | уреди извор]

Репрезентативни

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Nikola Janković karijeru nastavlja u Belgiji”. mvp.rs. 23. 8. 2012. Приступљено 9. 10. 2021. 
  2. ^ „Никола Јанковић је нови играч Партизана”. kkpartizan.rs. 
  3. ^ „Janković: Žao mi je što neću sarađivati sa Obradovićem, ne postoji bolji trener za Partizan”. mozzartsport.com. 2. 7. 2021. Приступљено 23. 8. 2021. 
  4. ^ „Nikola Janković potpisao za Podgoricu!”. kk-podgorica.me. 7. 10. 2021. Приступљено 9. 10. 2021. 
  5. ^ „NIKOLA JANKOVIĆ PONOVO U MEGI!”. bcmegabasket.net. 11. 11. 2021. Приступљено 1. 12. 2021. 
  6. ^ „JANKOVIĆ NASTAVLJA KARIJERU U ŠPANIJI”. bcmegabasket.net. 28. 12. 2021. Приступљено 6. 1. 2022. 
  7. ^ „Nikola Janković za jači reket FMP Železnika”. mozzartsport.com. 5. 9. 2022. Приступљено 6. 9. 2022. 
  8. ^ „Nikola Janković sporazumno raskinuo saradnju sa FMP-om”. mozzartsport.com. 11. 4. 2023. Приступљено 2. 5. 2023. 
  9. ^ „NIKOLA JANKOVIĆ SE VRATIO U MEGU!”. bcmegabasket.net. 14. 10. 2023. Приступљено 16. 10. 2023. 
  10. ^ „Јанковић се сели у Техеран”. Спортски журнал. 30. 1. 2024. Приступљено 4. 3. 2024. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]