Никола Аћин

С Википедије, слободне енциклопедије
Никола Аћин
Лични подаци
Датум рођења(1970{{month}}{{{day}}})1970.
Датум смрти17. мај 2008.(2008-05-17) (37/38 год.)
Место смртиПариз, Француска

Никола Аћин (француска ортографија Nikola Acin и Nikola Atchine; 1970 — Париз, 17. мај 2008) био је француски и српски текстописац, певач и гитариста француских рокенрол група The Hellboys и групе Blues Country Heartbreak.[1]

Такође је био и угледни стручњак за стрип, новинар, као и преводилац са енглеског на француски.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Никола Аћин је био син српског филмског редитеља Јована Аћина (филм Бал на води).

Сматран стручњаком за Елвиса Прислија,[3] Боба Дилана, Џоа Страмера и Бруса Спрингстина, Никола је био новинар и колумниста редакције француског месечника Rock & Folk од 1998. па све до смрти 2008. године.

Такође је био сарадник часописа Technikart, DVDvision и WAD и сарађивао са стрипским магазинима Scarce и Bang!.

Био је преводилац са енглеског на француски Ендруа Луга Олдхема, менаџера Ролингстоунса, за његову аутобиографију, као и чувених аутора стрипа као што су Алан Мур, Дејв Купер, Хаиме Хернандез и Гилберт Хернандез.

Као аутор књиге о Елвису Прислију: Ко је убио Елвиса? Смрт(и) једног Краља /Qui a tué Elvis ? Mort(s) d'un Roi/, објављене у издању Éditions Autour du Livre, Никола Аћин је проучавао лагано пропадање Краља и анализирао различите моралне смрти овог уметника као бројне кораке који су довели до његове физичке смрти 1977. године.

Његова пријатељства у музичком и уметничком свету била су бројна, од Џоа Страмера из групе The Clash, до Јарола Попадуа (Yarol Poupaud), музичар и продуцент првог албума Hellboys, Каролин д Мегре (Caroline de Maigret), оснивача издавачке куће Bonus Track Records, чији је син био Николино кумче, затим фронтмена групе Rancid Тима Армстронга (Tim Armstrong), редитељке Овидије (Ovidie), све до Ен Скот (Ann Scott), књижевнице са којом био коаутор прве верзије сценарија за филм по њеном роману Superstars. Такође је читао бројна сценарија за продуцента Жан-Пјера Дионеа (Jean-Pierre Dionnet).

Његова група The Hellboys наступала је редовно на забавама и фестивалима Rock'n'roll Fridays у дворани Gibus, под покровитељством магазина Rock & Folk, где се појављивао заједно са младим париским бендовима као што су The Naast, Brats или Second Sex.

Никола Аћин је умро у Паризу 17. маја 2008. у старости од 34 године. Његова околина није објавила узроке смрти.

Дата му је посвета у магазину Rock & Folk у јулу 2008.[4] Концерт у његову част одржан је 27. јуна 2008. године у Гибусу са учешћем Данијела Дарк, Тај-Лика, Тонија Труана и Патрика Еуделина (Daniel Darc, Tai-Luc, Tony Truant, Patrick Eudeline)...

Дискографија[уреди | уреди извор]

  • 2008: Heartbreak Hotel,Snake Eyes (Bonus Tracks Records)
  • 2006: The Hellboys, Mutant Love (Bonus Tracks Records)
  • 2002: The Hellboys, Mutant Love EP, 5 titres (Revel Yell Music)
  • 1998: The Hellboys, 45 tours, Bloodshot Eyes / Everything you learned (Hellcat Records)
  • 1996: The Hellboys + The Turbo A.C.'S, 45 tours, Human Race / Traitor (Explicit Sounds)

Публикације - Чланци[уреди | уреди извор]

  • 2008: Qui a tué Elvis, Mort(s) d'un roi (Cahiers du Rock)Qui a tué Elvis, Mort(s) d'un roi, adlivre.com</ref>
  • 2004: Franquin, Le mythe railleur. Bang ! No 8 (coédition Casterman et Beaux Arts magazine)[5]
  • 2004: Raymond Poïvet, La ligne inachevée. Bang ! No 7 (coédition Casterman et Beaux Arts magazine)
  • 2004: Mad magazine. Bang ! No 6 (coédition Casterman et Beaux Arts magazine)
  • 2004: Superhéros, Le retour éternel. Bang ! No 5(coédition Casterman et Beaux Arts magazine)
  • 1998: DBD – Les dossiers de la bande dessinée No 1 – Franquin - Interview de André Franquin en collaboration avec Denis Sire et Georges Simonian.(Éditions DBD - Epuisé)

Преводи са енглеског на француски[уреди | уреди извор]

  • 2007: Love and Rockets: Palomar City - Première partie de Gilbert Hernandez. Éditions du Seuil.[6]
  • 2007: Love and Rockets: Palomar City - Deuxième partie de Gilbert Hernandez. Éditions du Seuil.
  • 2006: Rolling Stoned de Andrew Loog Oldham. Éditions Flammarion.
  • 2005: Love and Rockets: Locas - Première partie de Jaime Hernandez. Éditions du Seuil.[6]
  • 2005: Love and Rockets: Locas - Deuxième partie de Jaime Hernandez. Éditions du Seuil.
  • 2005: Ripple de Dave Cooper. Préface de David Cronenberg. Éditions du Seuil.
  • 2005: Une petite mort de Alan Moore et Oscar Zarate. Éditions du Seuil.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Nikola Acin (discography), Discogs
  2. ^ Nikola Acin, Data.bnf.fr, Bibliothèque nationale de France
  3. ^ Grande Traversée / Elvis Presley : Bibliographie, France Culture, 2. 8. 2013,
  4. ^ Magazine Rock & Folk n°491, juillet 2008, (table of contents), Abebooks.com
  5. ^ Actualité > Big Bang ! n°8, Franquin.com, Франкенов званични сајт
  6. ^ а б Acin, Nikola, BDGest Online, France

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Никола_Аћин&oldid=25919956”