Никола Божанић
| никола божанић | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|
 Никола Божанић | ||||||
| Лични подаци | ||||||
| Датум рођења | 7. мај 1912. | |||||
| Место рођења | Кореница, Аустроугарска | |||||
| Датум смрти | 11. мај 1980. (68 год.) | |||||
| Место смрти | Нова Варош, СР Србија, СФР Југославија | |||||
| Професија | војно лице | |||||
| Деловање | ||||||
| Члан КПЈ од | 1941. | |||||
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | |||||
| Служба | НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија 1941 — 1970. | |||||
| Чин | генерал-пуковник | |||||
| Одликовања |
| |||||
Никола Божанић (Кореница, 7. мај 1912 — Нова Варош, 11. мај 1980) био је учесник Народноослободилачке борбе и генерал-пуковник ЈНА.
Биографија[уреди | уреди извор]
Пре рата био је учитељ. Учесник је Народноослободилачке борбе и члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) од 1941. године. Током рата је био командант батаљона, обавештајни официр друге пролетерске бригаде и начелник обавештајног одељења Главног штаба НОВ и ПО Србије, командант војне област Ваљева и Космета.
После рата завршио је Војноваздухопловну академију ЈНА. Био је на дужностима команданта Народне милиције НР Србије и Главне управе милиције СФРЈ, на штабним дужностима у Генералштабу ЈНА, командант војног подручја, председник испитне комисије за чин пуковника и начелник наставног одељења ВВА.
Погинуо је у саобраћајној незгоди 11. маја 1980. у близини Нове Вароши. Заједно са њим погинула је и његова супруга Даринка. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.[1]
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којма су — Орден заслуге за народ са златним венцем и Орден братства и јединства са златним венцем и др.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „У саобраћајној несрећи код Нове Вароши: Погино генерал-пуковник Никола Божанић”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 13. 5. 1980. стр. 14.
Литература[уреди | уреди извор]
- Vojna enciklopedija tom II. Beograd. 1971. COBISS.SR 72915207