Пређи на садржај

Никола Борић

С Википедије, слободне енциклопедије
никола борић
Лични подаци
Датум рођења(1913-11-27)27. новембар 1913.
Место рођењаПлитвички Љесковац, Аустроугарска
Професијавојно лице
Деловање
Члан КПЈ од1944.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаЈугословенска војска
Италијански покрет отпора
НОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
19341969.
Чингенерал-мајор

Одликовања
Орден народне армије са златном звездом

Никола Борић (Плитвички Љесковац, 27. новембар 1913) био је официр Југословенске војске, учесник Италијанског покрета отпора и Народноослободилачке борбе и генерал-мајор ЈНА.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Основну школу завршио је у Врховинама, а гимназију полазио у Сремским Карловцима, Кореници и Бањој Луци. Године 1934. завршио је Војну академију југословенске војске.

Априлски рат и капитулација Краљевине Југославије затекли су га као активног поручника. Био је заробљен и одведен у логор у Италију, где се прикључио антифашистичкој организацији и илегално помагао НОБ. Након капитулације Италије успео је побегне из логора и октобра 1943. прикључио се италијанским партизанским јединицама, где је био борац у батаљону „Титобригаде „Антонио Грамши”. Био је командир чете, помоћник команданта те командант у Првој тенковској бригади. Марта 1944. прешао је у НОВЈ те је августа исте године постао члан КПЈ.

Након рата завршио је Вишу војну академију ЈНА и био начелник штаба дивизије, заменик начелника управе у Генерлштабу ЈНА и остало. Пензионисан је у чину генерал-мајора 1969. године.

Одликован је Орденом народне армије са златном звездом и другим високим југословенским одликовањима.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „BORIĆ, Nikola - Hrvatski biografski leksikon”. hbl.lzmk.hr. Приступљено 14. 1. 2025.