Никола Бубало
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
| никола бубало | |
|---|---|
Никола Бубало | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 15. фебруар 1921. |
| Место рођења | Решетар, код Коренице, Краљевина СХС |
| Датум смрти | фебруар 1943. (21/22 год.) |
| Место смрти | Брадина, код Коњица, НД Хрватска |
| Професија | рудар |
| Деловање | |
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
| Служба | НОВ и ПО Југославије |
| Херој | |
| Народни херој од | 20. децембра 1951. |
Никола Бубало (Решетар, код Коренице, 15. фебруар 1921 — Брадина, код Коњица, фебруар 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 15. фебруара 1921. године у селу Решетар код Коренице.
Године 1939. се запослио у руднику Трепча. Учесник Народноослободилачке борбе је од 1941. године. Придружио се партизанима на Копаонику. По почетку немачке офанзиве крајем новембра 1941, Никола је вршио дужност политичког комесара чете у Копаоничком партизанском одреду.
На дан оснивања Прве пролетерске бригаде 21. децембра у Рудом, Никола се налазио у Рударској чети. Када је његов старији друг Раде Милићевић постављен за политичког комесара Рударске чете, Бубало је постао његов помоћник.
У Четвртој непријатељској офанзиви, Краљевачки батаљон је фебруара 1943. водио тешке борбе на прузи Сарајево—Мостар. Тада је Никола Бубало био смртно рањен од експлозије мине у једном од напада на немачке ровове.
Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 20. децембра 1951. године, проглашен је за народног хероја.
Литература
[уреди | уреди извор]- Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.