Никола Гажевић
никола гажевић | ||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | ||||||||
Датум рођења | 18. децембар 1918. | |||||||
Место рођења | Сотонићи, код Вирпазара, Краљевство СХС | |||||||
Датум смрти | 15. јул 2012.93 год.) ( | |||||||
Образовање | Виша војна академија ЈНА | |||||||
Професија | војно лице | |||||||
Деловање | ||||||||
Члан КПЈ од | 1937. | |||||||
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | |||||||
Служба | НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија 1941 — 1978. | |||||||
Чин | генерал-пуковник | |||||||
Одликовања |
|
Никола Гажевић (Сотонићи, код Вирпазара, 18. децембар 1918 — 15. јул 2012) био је учесник Народноослободилачке борбе и генерал-пуковник ЈНА.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 18. децембра 1918. године у Сотонићима, код Вирпазара, у породици Сава Гажевића. Након основне школе, похађао је и завршио гимназију на Цетињу, матуриравши 1939. године. Пре Другог светског рата, студирао је право на Београдском универзитету. Током студија био је активан у редовима комунистичке омладине и студентског револуционарног покрета. Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) постао је 1937. године, као ученик Цетињске гимназије.[1]
Народноослободилачком покрету (НОП) се прикључио 1941. године. Учесник је Тринаестојулског устанка. У току једне од борби је заробљен и интерниран у логор у Албанији, а из логора излази фебруара 1942. Током рата био је политички комесар чете Ловћенског НОП одреда, а по формирању Четврте пролетерске црногорске ударне бригаде, био је борац, па заменик политкомесара чете, заменик политкомесара и политкомесар њеног Првог батаљона.[1]
У априлу 1943. године завршио је партијски курс при Централном комитету КПЈ и Врховном штабу НОВ и ПОЈ. Био је секретар Среског комитета КПЈ за Бар и Окружног комитета КПЈ за Боку которску, члан Политичког одељења (Политодела) Треће ударне дивизије НОВЈ, те руководилац Политодела Приморске оперативне групе. Почетком 1945. године постао је предавач и заменик управника у Вишој партијској школи „Ђуро Ђаковић“ и руководилац партијско-политичког курса при Штабу Прве армије ЈА.[1]
Послератни период
[уреди | уреди извор]После рата, међу осталим, био је начелник Кадровске управе, политички комесар армије и корпуса, помоћник команданта војне области и начелник управе у Генералштабу ЈНА. Био је главни уредник Војне енциклопедије. Био је члан Организације СКЈ за ЈНА. Пензионисан је 1978. године у чину генерал-пуковника ЈНА.[1]
Завршио је Вишу војну академију ЈНА и Курс оператике ЈНА.[1]
Умро је 15. јула 2012. године.[1]
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден ратне заставе, Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства са златним венцем, Орден за храброст и др.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Енциклопедија Југославије (књига четврта). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб 1986. година.
- Рођени 1918.
- Умрли 2012.
- Барани
- Комунисти Црне Горе
- Револуционарни студентски покрет Југославије
- Југословенски партизани
- Политички комесари НОВЈ
- Борци Четврте пролетерске бригаде
- Чланови Организације СКЈ у ЈНА
- Дипломци Више партијске школе „Ђуро Ђаковић”
- Носиоци Партизанске споменице 1941.
- Генерал-пуковници ЈНА
- Дипломци Више војне академије ЈНА
- Енциклопедисти
- Носиоци Ордена ратне заставе