Никола Дринчић

С Википедије, слободне енциклопедије
Никола Дринчић
Никола Дринчић
Лични подаци
Пуно име Никола Дринчић
Датум рођења (1984-01-07)7. јануар 1984. (39 год.)
Место рођења Батајница, СФРЈ
Висина 1,81 m
Позиција везни играч
Јуниорска каријера
Партизан
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
2003—2004. Телеоптик 21 (0)
2004—2006. Партизан 4 (0)
2004—2005. → Спартак Суботица 18 (1)
2005—2006. → Будућност Банатски Двор 28 (9)
2006. Газијантепспор 15 (1)
2007—2009. Амкар Перм 81 (4)
2010. Спартак Москва 4 (0)
2011—2013. Краснодар 57 (3)
2014—2015. Партизан 36 (5)
2015—2016. Макаби Хаифа 13 (0)
2016—2017. Рад 14 (0)
2017—2018. Чукарички 36 (4)
2018—2019. Раднички Ниш 30 (4)
2019—2021 Војводина 63 (4)
Репрезентативна каријера
2006—2007 Србија до 21 11 (0)
2007—2014 Црна Гора 33 (3)
Награде
Фудбал
Европско првенство до 21. године
Сребрна медаља — друго место 2007. Холандија Србија

Никола Дринчић (Београд, 7. јануар 1984) је бивши српски и црногорски фудбалер. Играо је на позицији везног играча. Играо је за младу репрезентацију Србије са којом је био други на Европском првенству за младе 2007. године. У сениорској конкуренцији је играо за репрезентацију Црне Горе.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Дринчић је после јуниорског стажа у Партизану фудбалску каријеру почео у Телеоптику, након чега је потписао професионални уговор са Партизаном 2004. године, али пошто у том моменту није успео да се избори за место у првом тиму "црно-белих", отишао је на позајмице - прво у суботички Спартак, а после и у Будућност Банатски Двор. Затим се отиснуо у иностранство, прво је наступао за турски Газијантеп, а после и за руски Амкар из Перма, где је стекао потпуну афирмацију. Добре игре у Амкару су га одвеле у Спартак из Москве, али је због тешке повреде[1] у руском гиганту уписао само четири наступа. Од 2011. постаје члан Краснодара, да би се на полусезони 2013/14. вратио у Партизан.[2]

Наредних годину и по дана Дринчић остаје у Партизану, с којим осваја титулу првака Србије у сезони 2014/15. Ређале су се добре партије и ефектни голови (Рад, Раднички КГ...) али оно што је Дринчића заувек уписало у историју Партизана, то су два гола Црвеној звезди, постигнута на 146. и 147. "вечитом дербију". Тиме је Дринчић постао рекордер "вечитих дербија", заједно са Звездиним асовима, Бором Костићем и Драганом Џајићем.[3] Ипак, оно што Дринчића ставља на степеник изнад ова два ривалска играча, то је чињеница да је Дринчић своја два гола постигао на два узастопна дербија, у размаку од само шест месеци, док је Бори Костићу размак између два гола био више од четири године (пет дербија) а Џајићу две и по године (такође пет дербија). Узгред, Дринчић је у каријери одиграо само три "вечита дербија", па га то још више истиче као рекордера београдског "вечитог дербија" у категорији слободних удараца.[како?]

За годину и по дана у Партизану, Никола Дринчић је одиграо 36 првенствених утакмица и постигао 5 голова, а наступао је и у квалификацијама за Лигу шампиона и Лигу Европе, као и у групној фази Лиге Европе.

Током сезоне 2015/16. играо је за Макаби Хаифу. У лето 2016. потписао је за Рад за који је у сезони 2016/17. одиграо 14 лигашких утакмица. У јуну 2017. постао је играч Чукаричког[4] и са њима се задржао до јула 2018. године.[5] У сезони 2018/19. је био играч Радничког из Ниша. Био је стандардан у екипи Радничког, одигравши 30 првенствених утакмица на којима је постигао четири гола. Са клубом је освојио друго место у Суперлиги и стигао до полуфинала Купа.[6] У јуну 2019. године је потписао уговор са Војводином.[7] Са овим клубом је освојио Куп Србије за сезону 2019/20. По окончању такмичарске 2020/21, Дринчић је напустио Војводину.[8] Убрзо након тога је завршио играчку каријеру.[9]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Никола Дринчић је био члан омладинских селекција СР Југославије до 16 и 19 година, а забележио је и 11 наступа за младу репрезентацију Србије. Био је други на Европском првенству за младе 2007. са репрезентацијом Србије. У сениорској конкуренцији играо је за репрезентацију Црне Горе, за коју је наступио 33 пута и постигао три гола.

Голови за репрезентацију[уреди | уреди извор]

# Датум Место Противник Гол Резултат Такмичење
1. 27. мај 2008. Подгорица, Црна Гора  Казахстан 2:0 3:0 Пријатељска
2. 25. мај 2012. Брисел, Белгија  Белгија 2:2 2:2 Пријатељска
3. 7. септембар 2012. Подгорица, Црна Гора  Пољска 1:1 2:2 Квалификације за Светско првенство 2014.

Трофеји[уреди | уреди извор]

Партизан
Војводина

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Дринчић поломио ногу”. sport.blic.rs. Приступљено 30. 11. 2016. 
  2. ^ „Партизаново прво појачање је Никола Дринчић!”. sportske.net. Архивирано из оригинала 01. 12. 2016. г. Приступљено 30. 11. 2016. 
  3. ^ „Видео: Дринчић као Џаја и Бора Костић!”. rtvbn.com. Приступљено 30. 11. 2016. 
  4. ^ „Прва појачања на Брду: Дринчић у Чукаричком”. mondo.rs. Архивирано из оригинала 14. 06. 2017. г. Приступљено 9. 6. 2017. 
  5. ^ „Дринчић напустио Чукарички”. mondo.rs. Архивирано из оригинала 28. 07. 2018. г. Приступљено 28. 7. 2018. 
  6. ^ „Дринчић: Нећу у пензију, чекам понуде”. mozzartsport.com. Архивирано из оригинала 31. 05. 2019. г. Приступљено 31. 5. 2019. 
  7. ^ „ФК Војводина: Дринчић и Ђуришић на Златибору”. dnevnik.rs. Приступљено 20. 6. 2019. 
  8. ^ „Uprava Voše potvrdila odlazak Lalatovića, sa njim idu i Drinčić, Saničanin, Bralić”. 021.rs. 10. 5. 2021. Приступљено 12. 8. 2021. 
  9. ^ „NIKOLA DRINČIĆ ZA HOTSPORT: Nakon šokantne odluke, iskusni fudbaler otkrio zbog čega je napustio Vojvodinu!”. hotsport.rs. 5. 8. 2021. Приступљено 12. 8. 2021. 
  10. ^ „Српски Куп је наш!”. ФК Војводина, званична презентација. 24. 6. 2020. Архивирано из оригинала 24. 01. 2022. г. Приступљено 30. 10. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Никола Дринчић на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Никола_Дринчић&oldid=26128723”