Никола Живановић
| Никола Живановић | |
|---|---|
 Никола Живановић, 2017. године | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 19. јун 1979. |
| Место рођења | Крагујевац, СР Србија, СФР Југославија |
| Образовање | Филолошки факултет Универзитета у Београду |
| Књижевни рад | |
| Период | 1998—данас |
| Најважнија дела | Астапово Carmina Galli 22 |
| Награде | Награда Трећег трга за поезију Награда Бранко Миљковић Перо деспота Стефана Лазаревића |
Никола Живановић (Крагујевац, 19. јун 1979) српски је песник.
Биографија[уреди | уреди извор]
Никола Живановић рођен је 1979. у Крагујевцу. Завршио је општу књижевност са теоријом књижевности.[1] Од 2003. године, са прекидима, живи у Београду. Осим поезије објавио је и велики број есеја, критичких текстова и превода светских песника. Редовни је сарадник часописа Поезија, Писмо, Мостови, Београдски књижевни часопис, Кораци, Повеља, Летопис Матице српске, Поља и других.[2] Пише и за Политику. Збирку песама, Астапово, критика је једнодушно препознала као једно од најзначајнијих песничких остварења на српском језику последњих година. Песме су му превођене на више страних језика (француски, шпански, немачки, пољски, словеначки и други), а заступљене су у већем броју антологија. У часопису Сент из Новог Пазара који уређује Енес Халиловић изашао је тематски број посвећен његовој поезији.
Живи и ствара у Београду.
Дела[уреди | уреди извор]
Збирке песама[уреди | уреди извор]
- Алеја часовника, Крагујевац, Погледи, (са Александрем Шаранцем. 1998. ISBN 978-86-82235-18-7.
- Нарцисове љубавне песме, Крагујевац, аутор. 1999.
- Астапово, Краљево, Народна библиотека "Стефан Првовенчани". 2009. ISBN 978-86-83047-95-6.
- Астапово, 2. изд., Крагујевац : Кораци. 2010. ISBN 978-86-86685-52-0.
- Carmina Galli, Краљево : Народна библиотека "Стефан Првовенчани". 2014. ISBN 978-86-81355-62-6.
- 22, Краљево : Народна библиотека "Стефан Првовенчани". 2019. ISBN 978-86-80522-61-6.
- Песме и поеме : избор (2009–2019), Крагујевац : Кораци. 2019. ISBN 978-86-86685-83-4.
- Песме и поеме : избор (2009–2019), Краљево : Центар за афирмацију стваралаштва Поетикум. 2020. ISBN 978-86-81722-10-7.
- Ђулићи и увеоци, Младеновац : Друштво за афирмацију културе Пресинг. 2020. ISBN 978-86-6341-490-7.
Преводи[уреди | уреди извор]
Поезија[уреди | уреди извор]
- Хофманстал, Хуго фон, Балада о животу (превод Никола Живковић ; препев Никола Живановић, Владимир Јагличић), Крагујевац, Књижевни клуб "Катарина Богдановић". 2000.
- Антологија имажистичке поезије (2009, темат у часопису Градина) ISSN 0436-2616
- Džojs, Džejms, Sabrane pesme, Beograd : Mali vrt. 2015. ISBN 978-86-85639-26-5.
- Хјуз, Тед, Гавранова теологија, Београд : Мали врт. 2018. ISBN 978-86-85639-41-8.
Проза[уреди | уреди извор]
- Helgason, Halgrimur, Priručnik plaćenog ubice za čišćenje kuće, Beograd, Dereta. 2016. ISBN 978-86-6457-095-4.
- Čeng, Džek, Vidimo se u Kosmosu, Beograd, Dereta. 2017. ISBN 978-86-6457-133-3.
- Palasio, R. H., Agi & ja : tri priče o Čudu, Beograd, Dereta. 2018. ISBN 978-86-6457-183-8.
- Boven, Džejms, Ulični mačak Bob, Beograd, Dereta. 2018. ISBN 978-86-6457-177-7.
Награде и признања[уреди | уреди извор]
- За есеј Границе тумачења Кафкиног процеса добио је прву награду часописа Улазница из Зрењанина.
- За збирку песама Астапово добио је награду Трећег трга за поезију.
- За збирку песама Carmina Galli добио је награду Бранко Миљковић.[3]
- Перо деспота Стефана Лазаревића[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Antologija - pjesnici rođeni poslije 1970.”. Antologija. Приступљено 26. 12. 2019.
- ^ Живановић, Никола. Астапово. Краљево : Народна библиотека "Стефан Првовенчани", 2009. стр. 59. ISBN 978-86-83047-95-6.
- ^ „Nikoli Živanoviću nagrada "Branko Miljković"”. Blic.rs. Приступљено 26. 12. 2019.
- ^ Rakočević, Živojin. „Neka nas ne uče miru oni koji seju razdore”. Politika. Приступљено 25. 11. 2021.
Литература[уреди | уреди извор]
- Живановић, Никола. Астапово. Краљево : Народна библиотека "Стефан Првовенчани", 2009. стр. 59. ISBN 978-86-83047-95-6.
