Никола Жигић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Никола Жигић
Никола Жигић
Никола Жигић
Лични подаци
Пуно име Никола Жигић
Датум рођења (1980-09-25)25. септембар 1980.(35 год.)
Место рођења Бачка Топола, СФРЈ
Висина 2,02 m
Позиција нападач
Сениорски клубови *
Год. Клуб Ута. (Гол.)
1998—2002
2002
2002—2003
2002—2003
2003—2006
2006—2007
2007—2010
2009
2010—2015
АИК Б. Топола
Морнар Бар
Колубара
Спартак
Црвена звезда
Расинг С.
Валенсија
Расинг С.
Бирмингем сити
76 (68)
23 (15)
8 (3)
11 (14)
79 (47)
32 (11)
28 (5)
19 (13)
137 (32)
Репрезентација **
Год. Репрезентација Ута. (Гол.)
2004—2011 Србија 57 (20)

 * Датум актуелизовања: 29. јануар 2016.
** Датум актуелизовања: 29. јануар 2016.

Никола Жигић (Бачка Топола, 25. септембар 1980) је бивши српски фудбалер. Као нападач играо је и за репрезентацију Србије. Са висином од 2,02 m био је један од највиших фудбалера света. Одиграо је педесет седам утакмица за репрезентацију и постигао двадесет голова.

Клупска каријера[уреди]

Каријеру је почео у млађим категоријама АИК-а из Бачке Тополе. Ту је тресао мреже као од шале у трећем рангу такмичења. На 76 лигашких утакмица постигао је чак 68 голова у периоду од 1998. до 2001. године. У сезони 1999/00. на 28 утакмица постигао је 28 голова, а сезону касније 30 погодака у 30 сусрета. Наступао је и за Морнар из Бара у сезони 2001/02, када је на 23 меча 15 пута погађао мрежу. Кратко је носио дрес Колубаре из Лазаревца 2002. године (осам мечева, три поготка). Као члан Звезде наступао је за Спартак из Суботице на позајмици, где у другом делу сезоне 2002/03. на 11 утакмица постиже чак 14 голова.

Црвена звезда[уреди]

Повратком Славољуба Муслина на клупу Црвене звезде, Жигић се наметнуо на летњим припремама у Словенији 2003. године. У том тренутку био је потпуно анониман за ширу фудбалску јавност, а издвајао се висином од чак 202 центиметра, потпуно атипично за нападача. Био је међу највишим играчима на свету, али му то није сметало да у припремном мечу против Муре постигне сва четири гола у тријумфу од 4:0. Постао је први шпиц Звезде. Популарни Жига је у невиђеном голгетерском ритму одиграо целу јесен 2003. У Купу УЕФА је постигао три гола против Ниструа (5:0),[1] два против Одензеа (2:2) у првом мечу[2] и један у реваншу (4:3).[3] Са шест голова у пет мечева био је убедљиво први стрелац клуба у Купу УЕФА. У шампионату је немилосрдно погађао мреже, три пута против Будућности из Банатског Двора (4:0), два пута у 121. вечитом дербију против Партизана (3:0), опонашавши притом кошаркашки скок-шут.[4] Против Сутјеске је био стрелац победоносног гола (1:0), а са два поготка је срушио Војводину (2:0).

Проглашен је за најбољег играча лиге 2003. године у традиционалној анкети Вечерњих новости.[5] После 13 голова у првенству на полусезони и шест у Европи, многи су његов учинак упоређивали са голгетерским умећем легендарног Дарка Панчева из најславнијих дана, а Жига је у наставку сезоне против Зете постигао сва четири поготка у тријумфу од 4:0.[6] Доласком Марка Пантелића у зимском прелазном року добио је праву подршку у нападу и у наредном периоду чинили су сјајан тандем. Никола је сезону завршио као најбољи стрелац лиге са 18 голова,[7] постигао је и победоносни погодак у финалу Купа против Будућности из Банатског Двора (1:0).[8] Црвено-бели су вратили титулу после две године, освојили дуплу круну и лансирали фантастичног голгетера у нову звезду домаћег фудбала. У сезони 2003/04. одиграо је 36 утакмица у свим такмичењима и са 26 голова убедљиво био први стрелац тима. За мање од једне године прешао је пут од непознатог играча до репрезентативца Србије и Црне Горе.

Наставио је да постиже голове, па је два пута матирао чувара мреже Јанг Бојса (2:2)[9] у првом мечу квалификација за Лигу шампиона и један у реваншу (3:0),[10] а пред реванш одлучујућег сусрета за пласман у групну фазу против ПСВ-а се повредио , па није играо у дебаклу од 0:5 у Ајндховену. Касније је у домаћем шампионату био сјајан у тандему са Пантелићем, који је био први, а Жигић четврти стрелац лиге са 15 голова. Три поготка је постигао против Обилића (4:1),[11] а по два против Железника (5:3),[12] Војводине (3:0)[13] и Чукаричког (5:0).[14] Ипак, екипа није стигла до титуле, иако је освојила исти број бодова као сезону раније. Никола је на 33 такмичарске утакмице постигао укупно 20 голова, четири мање од првог стрелца екипе Марка Пантелића. Звездин горостас са бројем 25 на леђима проглашен је и за најбољег спортисту СД Црвена звезда 2005. године.[15]

Жига и Пантела су торпедовали Интер из Запрешића у квалификацијама за Куп УЕФА 2005. године. Никола је у првом мечу постигао два гола на гостовању у победи од 3:1,[16] а у београдском реваншу се једном уписао у стрелце (4:0).[17] Касније је у групној фази срушио славну Рому (3:0) на Маракани са два гола, од којих је један био феноменалним ударцем са велике удаљености.[18] Тај гол се данима вртео на малим екранима као један од најлепших у овом европском такмичењу. Црвено-бели су под вођством Валтера Зенге супериорно освојили шампионску титулу са рекордном разликом у односу на Партизан. Жигић је по други пут проглашен за најбољег играча лиге у анкети Вечерњих новости,[5] а са 12 голова је уз Бошка Јанковића био голгетер шампионског састава. На крају је и са два гола трасирао пут Звезди и до Куп трофеја у финалу против ОФК Београда (4:2) после продужетака.[19] Те сезоне је у походу ка дуплој круни на 33 меча у свим такмичењима постигао 20 голова и још једном био најефикаснији фудбалер Црвене звезде.

Почео је и сезону 2006/07. у Звезди, али тим није успео да елиминише снажну екипу Милана у квалификацијама за Лигу шампиона. Милан је касније и освојио елитно такмичење, а УЕФА их није избацила због намештања резултата у Серији А. Жигић је на седам мечева у свим такмичењима постигао четири гола, а затим се у финишу летњег прелазног рока преселио у Расинг из Сантандера.[20]

Шпанија[уреди]

У дресу Расингу је у шампионату Шпаније 2006/07. на 32 меча постигао 11 голова. Био је одличан у тандему са Педром Мунитисом, а занимљива је била и велика разлика у висини између српског и некадашњег шпанског репрезентативца. Жигић је против Атлетика из Билбаа 1. априла 2007. постигао три гола у победи од 5:4.[21] Каријеру је наставио у Валенсији,[22] али није добио прави третман у овом клубу, јер је углавном улазио са клупе, осим у неким мечевима у Купу и у европским такмичењима. На 52 меча постигао је 17 голова и освојио Куп Шпаније 2008. године, да би у другом делу сезоне 2008/09. на позајмици у Расингу одлично одиграо, и у 19 сусрета у Примери, 13 пута затресао противничке мреже.

Бирмингем[уреди]

Наредних пет сезона провео је у дресу енглеског Бирмингема, где је од 2010. до 2015. на 159 утакмица у свим такмичењима постигао 36 голова. Освојио је и Лига куп 2011. године, када је у финалу против Арсенала постигао гол и асистирао код одлучујућег поготка,[23] али је клуб те сезоне испао у други ранг такмичења (популарни Чемпионшип). Најефикаснији је у Бирмингему био у сезони 2011/12, када је на 36 мечева постигао 12 голова.

Репрезентација[уреди]

За репрезентацију је одиграо 57 утакмица и постигао 20 голова. Дебитовао је 31. марта 2004. против Норвешке (0:1) у Београду. Учествовао је на два Светска првенства. Први пут у Немачкој 2006. године, када је у два одиграна меча постигао гол против Обале Слоноваче (2:3), а други пут у Јужној Африци 2010. године, где је одиграо сва три сусрета, али у оба случаја национални тим није прошао групну фазу такмичења. Последњи пут је у дресу Србије наступио 15. новембра 2011. године против Хондураса (0:2).

Голови за репрезентацију[уреди]

# Датум Место Противник Гол Резултат Такмичење
1. 8. јун 2005. Торонто, Канада Застава Италије Италија 1-0 1-1 Пријатељска
2. 15. август 2005. Кијев, Украјина Застава Пољске Пољска 1:1 2:3 Пријатељска
3. 13. новембар 2005. Нанјинг, Кина Кина Кина 2:0 2:0 Пријатељска
4. 21. јун 2006. Минхен, Немачка Застава Обале Слоноваче Обала Слоноваче 1:0 2:3 Светско првенство 2006.
5. 2. септембар 2006. Београд, Србија Застава Азербејџана Азербејџан 1:0 1:0 Квалификације за Европско првенство 2008.
6. 7. октобар 2006. Београд, Србија Застава Белгије Белгија 1:0 1:0 Квалификације за Европско првенство 2008.
7. 11. октобар 2006. Београд, Србија Застава Јерменије Јерменија 3:0 3:0 Квалификације за Европско првенство 2008.
8. 24. март 2007. Алмати, Казахстан Застава Казахстана Казахстан 1:2 1:2 Квалификације за Европско првенство 2008.
9. 17. октобар 2007. Баку, Азербејџан Застава Азербејџана Азербејџан 2:0 6:1 Квалификације за Европско првенство 2008.
10. 17. октобар 2007. Баку, Азербејџан Застава Азербејџана Азербејџан 4:1 6:1 Квалификације за Европско првенство 2008.
11. 21. новембар 2007. Београд, Србија Застава Пољске Пољска 1:2 2:2 Квалификације за Европско првенство 2008.
12. 6. септембар 2008. Београд, Србија Застава Фарских Острва Фарска Острва 2:0 2:0 Квалификације за Светско првенство 2010.
13. 11. октобар 2008. Београд, Србија Застава Литваније Литванија 3:0 3:0 Квалификације за Светско првенство 2010.
14. 1. април 2009. Београд, Србија Застава Шведске Шведска 1:0 2:0 Пријатељска
15. 10. октобар 2009. Београд, Србија Застава Румуније Румунија 1:0 5:0 Квалификације за Светско првенство 2010.
16. 18. новембар 2009. Лондон, Енглеска Застава Јужне Кореје Јужна Кореја 1:0 1:0 Пријатељска
17. 3. септембар 2010. Торшавн, Фарска Острва Застава Фарских Острва Фарска Острва 3:0 3:0 Квалификације за Европско првенство 2012.
18. 7. септембар 2010. Београд, Србија Застава Словеније Словенија 1:1 1:1 Квалификације за Европско првенство 2012.
19. 8. октобар 2010. Београд, Србија Застава Естоније Естонија 1:0 1:3 Квалификације за Европско првенство 2012.
20. 17. новембар 2010. Софија, Бугарска Застава Бугарске Бугарска 1:0 1:0 Пријатељска

Успеси[уреди]

Клупски[уреди]

Црвена звезда
Валенсија
Бирмингем

Индивидуални[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Звезда - Нистру Отаци 5:0”. arhiva.srbija.gov.rs. 14. 8. 2003. Приступљено 19. 4. 2016. 
  2. „Одензе - Црвена звезда 2:2, велики нереди на трибинама”. b92.net. 25. 9. 2003. Приступљено 19. 4. 2016. 
  3. „Црвена звезда - Одензе 4:3”. arhiva.srbija.gov.rs. 16. 10. 2003. Приступљено 19. 4. 2016. 
  4. „Времеплов: Црно-бели упознали Жигу “кошаркаша“ у 121. вечитом дербију”. mojacrvenazvezda.net. 8. 11. 2015. Приступљено 19. 4. 2016. 
  5. 5,0 5,1 „Традиционална анкета 'Новости': Капитени бирају фудбалера године”. novosti.rs. 20. 12. 2013. Приступљено 19. 4. 2016. 
  6. „Никола Жигић - Зета 4:0”. arhiva.srbija.gov.rs. Приступљено 19. 4. 2016. 
  7. „Од старе славе се не живи”. glas-javnosti.rs. 9. 7. 2004. Приступљено 19. 4. 2016. 
  8. „Хумска у црвено-белом”. arhiva.glas-javnosti.rs. 13. 5. 2004. Приступљено 19. 4. 2016. 
  9. „ЛШ, квал.: Јанг Бојс - Ц. звезда 2:2”. b92.net. 29. 7. 2004. Приступљено 19. 4. 2016. 
  10. „У феноменалној атмосфери крцате Маракане фудбалери Црвене звезде згромили Јанг бојс”. glas-javnosti.rs. 5. 8. 2004. Приступљено 19. 4. 2016. 
  11. „3 гола Жигића за деобу 1. места Звезде”. b92.net. 28. 11. 2004. Приступљено 19. 4. 2016. 
  12. „Ефикасан завршетак јесени”. sportskacentrala.com. 4. 12. 2004. Приступљено 19. 4. 2016. 
  13. „Звезда уз доста муке до нова три бода”. sportskacentrala.com. 12. 3. 2005. Приступљено 19. 4. 2016. 
  14. „Петарда за "брђане"”. sportskacentrala.com. 16. 4. 2005. Приступљено 19. 4. 2016. 
  15. „Звезда прославила рођендан - Жигић лауреат”. mondo.rs. 3. 3. 2006. Приступљено 19. 4. 2016. 
  16. „Интер Запрешић - Црвена звезда 1:3”. uefa.com. Приступљено 19. 4. 2016. 
  17. „Звезда добила Интер, изгубила Жигића”. sportskacentrala.com. 25. 8. 2005. Приступљено 19. 4. 2016. 
  18. „Ноћ када је Жигић евроголом на Маракани срушио Рому (ВИДЕО)”. telegraf.rs. 1. 12. 2014. Приступљено 18. 4. 2016. 
  19. „Од 0:2 до "дупле круне"”. sportskacentrala.com. 10. 5. 2006. Приступљено 19. 4. 2016. 
  20. „Жигић потписао за Расинг Сантандер”. b92.net. 30. 8. 2006. Приступљено 19. 4. 2016. 
  21. „Три гола Жигића за победу Сантандера!”. mondo.rs. 1. 4. 2007. Приступљено 19. 4. 2016. 
  22. „ЖИГИЋ У ВАЛЕНСИЈИ!”. pressonline.rs. 6. 8. 2007. Приступљено 19. 4. 2016. 
  23. „Жигић и Мартинс срушили Арсенал, Бирмингему Карлинг куп!”. sport.blic.rs. 27. 2. 2011. Приступљено 19. 4. 2016. 

Спољашње везе[уреди]

Више информација на тему
Никола Жигић
пронађите на Википедијиним сестринским пројектима:
Претражите Оставу Медији на Остави
Претражите Викивести Актуелности на Викивестима