Никола Завишић
Никола Завишић | |
|---|---|
| Пуно име | Никола Завишић |
| Датум рођења | 1975.[1] |
| Место рођења | Бела Црква, СР Србија, СФРЈ[1], (данас Србија) |
| Држављанство | Српско |
| Народност | Србин |
| Образовање |
|
| Универзитет | Факултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду, Академија сценских уметности у Прагу |
| Занимање | Позоришни редитељ, сценограф, дизајнер светла, драматург |
| Активни период | око 1993– |
| Деловање | Позоришна режија, дизајн светла, визуелни театар, луткарство, драматургија, филмски и тб сценарио, педагогија |
| Радови | Представе: Избирачица, Као да крај није ни сасвим близу, "Уображени болесник, ИлузијÆ, "Како је оздравио цврчак", "Дечаци Павлове улице", "Аладинова чаробна лампа", "Важно је звати се Ернест", "Играјући жртву", "Последњи човек на земљи", "Трансформација" (Краснојарски театар кукол), "Јаз вас љубим", "Изгубљене љубезни", "Нора", "Признам", "Збрана дела Виљема Шекспира" (Словенија), "Чеховљева соба", "Фризер Ћелаве Певачице", "Хамлет", "Три сестре" и много других |
| Супружник | Име Презиме (Грешка: неважеће време.–Грешка у изразу: неочекивани оператор „<“) |
| Награде |
|
| Веб-сајт | www.nikolazavisic.com |
Никола Завишић (Бела Црква, 1975) српски је позоришни редитељ, сценограф, дизајнер светла, драматург и педагог.[2] Препознатљив је по специфичном редитељском рукопису који често комбинује елементе драмског, визуелног и луткарског театра.[3] Режирао је представе у већини значајних позоришта у Србији и региону.
Биографија
[уреди | уреди извор]Образовање
[уреди | уреди извор]Никола Завишић је рођен 1975. године у Белој Цркви.[1] Студирао је драматургију на Факултету драмских уметности у Београду (1997.-1999. године), у класи професора Јована Христића.
Након основних студија, одлази у Праг, Чешка Република, где наставља усавршавање на Позоришној академији музичких уметности (ДАМУ). Тамо је прво магистрирао 2004. године на Катедри за алтернативно и луткарско позориште, а затим и докторирао 2009. године са темом из области режије и психологије луткарства.[2][4]
Редитељска каријера
[уреди | уреди извор]Завишић је режирао преко 60 позоришних представа[4] у професионалним позориштима у Србији (Народно позориште у Београду, Југословенско драмско позориште, Атеље 212, Београдско драмско позориште, Српско народно позориште у Новом Саду, Народно позориште Суботица, Народно позориште Сомбор, Позориште „Бошко Буха”, Позориште младих у Новом Саду, Мало позориште „Душко Радовић”, Позориште лутака „Пинокио”), као и у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори и Чешкој.[2][5]
Његове режије одликује истраживачки приступ, визуелна атрактивност и често неконвенционално тумачење како класичних, тако и савремених драмских текстова. Посебно је познат по радовима у домену алтернативног, луткарског и позоришта за децу и младе, али је са успехом режирао и велике ансамбл представе на драмским сценама.[3]
Често је и аутор сценографије и дизајна светла за своје представе.[2] Такође се бавио драматуршким радом и адаптацијама текстова.[5]
Педагошки рад
[уреди | уреди извор]Никола Завишић се бави и педагошким радом. Предавао је на Академији уметности у Бањалуци, Академији уметности у Новом Саду, као и на Факултету савремених уметности у Београду, где предаје Позоришну режију и Глуму.[4]
Одабране режије
[уреди | уреди извор]| Представа | Писац | Позориште | Година |
|---|---|---|---|
| Виктор или деца на власти | Роже Витрак | Народно позориште Суботица | 2001. |
| Јанез или ти лудило у двоје | Ежен Јонеско | Позориште младих, Нови Сад | 2006. |
| Леонс и Лена | Георг Бихнер | Народно позориште у Београду (Сцена "Раша Плаовић") | 2006. |
| Чаробњак из Оза | Френк Баум / Драм. Милена Деполо | Позориште „Бошко Буха” | 2009. |
| Бајка о последњој лампи | Никола Завишић и Уна Лоу Прокопић | Позориште младих, Нови Сад | 2009. (Специјална Стеријина награда) |
| Барон Лагиша | Слободан Тишма | Позориште младих, Нови Сад | 2010. |
| Небески одред | Ђорђе Лебовић и Александар Обреновић | Српско народно позориште, Нови Сад | 2011. |
| Избирачица | Коста Трифковић | Народно позориште у Београду | 2013. |
| Госпођа Олга | Милутин Бојић | Народно позориште у Београду (Сцена "Раша Плаовић") | 2013. |
| Живот је сан | Педро Калдерон де ла Барка | Народно позориште у Београду | 2014. |
| Ненaграђени љубавни труд | Вилијам Шекспир | Народно позориште у Београду | 2015. |
| Петaр Пан | По мотивима Џ. М. Берија / Драм. Милена Деполо | Позориште „Бошко Буха” | 2016. |
| Магареће године | Бранко Ћопић / Драм. Димитрије Коканов | Позориште „Бошко Буха” | 2018. |
| ИлузијÆ | Пјер Корнеј / Препев Јован Христић | Народно позориште у Београду (Сцена "Раша Плаовић") | 2021. |
| Сан летње ноћи | Вилијам Шекспир | Народно позориште Суботица | 2023. |
Награде и признања (избор)
[уреди | уреди извор]- Стеријина награда - Специјална награда за нови позоришни израз за представу Бајка о последњој лампи (Позориште младих, Нови Сад), 2010.[6]
- Награда "Ардалион" за најбољу режију на Југословенском позоришном фестивалу у Ужицу за представу Јанез или ти лудило у двоје (Позориште младих, Нови Сад), 2007.[7]
- Више награда на Сусретима професионалних позоришта лутака Србије.[4]
- Више награда на фестивалу "Позориште Звездариште" у Београду.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Голубовић-Требјешанин, Борка (2013-08-11). „Живот је чудо које се дешава само једном”. Politika Online. Приступљено 2025-04-25.[мртва веза]
- ^ а б в г д ђ е „НИКОЛА ЗАВИШИЋ”. Српско народно позориште. Приступљено 2025-04-25.
- ^ а б „Nikola Zavišić”. SEEcult.org. 2010-06-01. Приступљено 2025-04-25.[мртва веза]
- ^ а б в г д ђ „Nikola Zavišić”. Факултет савремених уметности. Приступљено 2025-04-25.[мртва веза]
- ^ а б в Шаблон:Театрослов-редитељ
- ^ „Награде 55. Позорја 2010.”. Стеријино позорје. Приступљено 2025-04-25.
- ^ „ЗВАНИЧНЕ НАГРАДЕ XII ЈПФ”. Народно позориште Ужице. Приступљено 2025-04-25.[мртва веза]
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Шаблон:Театрослов-редитељ
- Никола Завишић[мртва веза] на сајту Факултета савремених уметности
- Никола Завишић на сајту Српског народног позоришта
- Никола Завишић[мртва веза] - интервју за SEEcult.org (2010)
- Живот је чудо које се дешава само једном[мртва веза] - интервју за Политику (2013)
