Никола Зојић

С Википедије, слободне енциклопедије

Никола Зојић је био српски властелин из XIV века.

Био је господар рудничког краја и имао титулу војводе. Заједно са Новаком Белоцрквићем (Белоцрковник) је покушао да организује побуну против Стефана Лазаревића 1398. године, али је побуна откривена пре него што је и почела; Белоцрквић је погубљен, а Зојића и његове заверенике је Радич Поступовић потерао у тврђаву Острвица,[1] где су се утврдили. Посредством књегиње Милице, сукоб је заустваљен, а Зојић је са породицом морао да се замонаши.[2]

С друге стране, М. Ђ. Милићевић у „Кнежевини Србији“ наводи да је заправо у Острвици Никола Белоцрковник замонашен са целом породицом након побуне,[3] тако да је могуће да су Зојић и Белоцрквић заправо иста особа, али је такође могуће и да су Новак и Никола били браћа, мада је вероватније да је грешка до Милићевићеве интерпретације, пошто сви други извори наводе да су Зојић и Белоцрквић два различита човека.[4]

Претпоставља се да је његов главни двор био у данашњем Љубичевцу, који се у средњем веку звао Сребрница (или Сребреница).[5] Данас се на том месту налазе остаци зидина који се у народу зову Кулина.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Александар Дероко, Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији, Просвета. 1950. стр. 131.
  2. ^ Новости, 1.4.2009: На свадби и цар
  3. ^ М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, pp. 315
  4. ^ Миливоје Васиљевић: Соко - Град
  5. ^ Александар Дероко, Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији, Просвета. 1950. стр. 150.