Никола Караклајић (фудбалер)

С Википедије, слободне енциклопедије
Никола Караклајић
Лични подаци
Датум рођења (1995-02-05)5. фебруар 1995.(29 год.)
Место рођења Београд, СР Југославија[2]
Висина 1,78 m[1]
Маса 73 kg[1]
Позиција нападач
Клупске информације
Тренутни клуб
Нови Пазар
Број 17
Јуниорска каријера
Црвена звезда
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2013—2014. Црвена звезда 1 (0)
2013—2014. Вождовац 14 (2)
2014. Синђелић Београд 10 (2)
2015. Вождовац 6 (1)
2015. Чукарички 1 (0)
2016. Прибрам Б
2016—2017. Јавор Ивањица 5 (0)
2017—2020. Искра Даниловград 81 (5)
2020—2021. Аспропирјос
2021. Инђија 0 (0)
2021. Анагениси Кардица
2021—2023. Паначаики
2023— Нови Пазар 12 (2)
Репрезентативна каријера**
2012—2013. Србија до 17
2013. Србија до 18 2 (0)
2015. Србија до 20 2 (0)
* Датум актуелизовања: 15. новембар 2023.
** Датум актуелизовања: 8. новембар 2023.

Никола Караклајић (Београд, 5. фебруара 1995) српски је фудбалер који тренутно наступа за Нови Пазар.

Каријера[уреди | уреди извор]

Прошао је млађе узрасте Црвене звезде после чега је прикључен раду с првим тимом.[3][4] Дебитовао је 26. маја 2013, у последњем колу Суперлиге Србије за такмичарску 2012/13. Тада је у другом полувремену, против Војводине у Новом Саду, на терену заменио Немање Јакшића.[5] Наредне сезоне је такође био регистрован за Црвену звезду, али је касније уступљен Вождовцу у ком је забележио 12 суперлигашких наступа и постигао два поготка.[6][1] По повратку у матични клуб, током лета 2014. је поново тренирао с првим тимом.[7] На крају прелазног рока прослеђен је прволигашу Синђелићу.[8] Ту је остао до краја календарске 2014, постигавши два поготка на десет одиграних утакмица.[9] Почетком наредне године је раскинуо уговор с Црвеном звездом,[10] а недуго затим је као слободан играч поново приступио Вождовцу.[11] Одатле је лета исте године прешао у Чукарички.[12][13] После полусезоне је напустио клуб као слободан играч.[14][15] Неколико месеци провео је у резервном саставу чешког Прибрама.[16] У августу 2016. представљен је као нови фудбалер ивањичког Јавора.[17] Потписао је трогодишњи уговор с тим клубом.[18] У мају наредне године је прекинуо сарадњу.[19] Потом је отишао у Искру из Даниловграда.[20][21] Неколико сезона је провео у Грчкој, док је у међувремену кратко тренирао с Инђијом.[22] У јулу 2021. је потписао једногодишњи уговор с Новим Пазаром.[23]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Наступао је за млађе репрезентативне узрасте Србије.[24] Током 2015. је играо за екипу до 20 година старости, код селектора Вељка Пауновића.[25] Због повреде је изостао са списка путника на Светско првенство, које је одржано на Новом Зеланду у јуну те године, на ком је Србија освојила златну медаљу.[26]

Приватно[уреди | уреди извор]

Николин млађи брат, Петар, такође је фудбалер.[27]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Караклајић, Никола”. Srbijafudbal.com. Архивирано из оригинала 29. 3. 2017. г. Приступљено 5. 11. 2023. 
  2. ^ „Nikola Karaklajić”. Sport.de (на језику: немачки). Приступљено 5. 11. 2023. 
  3. ^ Александар (28. 1. 2013). „Звездина деца: Надамо се да ћемо добити шансу након припрема”. mojacrvenazvezda.net. Приступљено 8. 11. 2023. 
  4. ^ „Pregled rada omladinske škole u generacijama '90-95”. czbgtv.com. 9. 2. 2015. Архивирано из оригинала 06. 07. 2015. г. Приступљено 8. 11. 2023. 
  5. ^ „Војводина - Црвена звезда 3:0 (1:0)”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 26. 5. 2013. Приступљено 8. 11. 2023. 
  6. ^ „Румун Мускалу у Вождовцу”. Спортски журнал. 21. 8. 2013. Архивирано из оригинала 22. 8. 2013. г. Приступљено 8. 11. 2023. 
  7. ^ „Zvezda upalila motore: Milijaš i sedmorica mladih”. Mozzart Sport. 27. 6. 2014. Архивирано из оригинала 29. 6. 2014. г. Приступљено 8. 11. 2023. 
  8. ^ „Катаи потписао за Звезду, четворица талената на позајмици”. Спортски журнал. 31. 8. 2014. Приступљено 8. 11. 2023. 
  9. ^ „Karaklajić, Nikola — sezona 2014/15.”. Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација. Архивирано из оригинала 24. 5. 2015. г. Приступљено 8. 11. 2023. 
  10. ^ Milošević, M. (9. 1. 2015). „Zvezda se sporazumno rastala sa Karaklajićem i Jokićem”. Блиц. Архивирано из оригинала 11. 1. 2015. г. Приступљено 8. 11. 2023. 
  11. ^ „Караклајић напустио Звезду и поново отишао у Вождовац”. Спортски журнал. 11. 1. 2015. Приступљено 8. 11. 2023. 
  12. ^ „Milojević: Zna se dobro ko je Crvena zvezda”. ФК Чукарички, званична презентација. 11. 8. 2015. Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступљено 8. 11. 2023. 
  13. ^ Фудбал 32 2015, стр. 2881—2882.
  14. ^ „Počele pripreme prvog tima, Popoviću 'raportiralo' 27 igrača”. ФК Чукарички, званична презентација. 10. 1. 2016. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 8. 11. 2023. 
  15. ^ „Prelazni rok na skeneru Matijaševića”. ФК Чукарички, званична презентација. 16. 2. 2016. Архивирано из оригинала 18. 8. 2016. г. Приступљено 8. 11. 2023. 
  16. ^ „Nikola Karaklajič”. ФК Прибрам, званична презентација. Архивирано из оригинала 2. 9. 2016. г. Приступљено 8. 11. 2023. 
  17. ^ „Četiri zvučna pojačanja u Javor Matisu”. ФК Јавор Ивањица, званична презентација. 8. 8. 2016. Приступљено 8. 11. 2023. 
  18. ^ Фудбал 32 2016, стр. 2120.
  19. ^ Фудбал 19 2017, стр. 969—970.
  20. ^ „“Grmljavina” iz Danilovgrada – Milić, Bajk I Karaklajić u Iskri”. Удружење спортских новинара Црне Горе. 7. 7. 2017. Приступљено 8. 11. 2023. 
  21. ^ CG Fudbal 33 2017, стр. 3.
  22. ^ Anđelko (20. 1. 2021). „Inđinčani kreću put Antalije”. sportin.biz. Приступљено 8. 11. 2023. 
  23. ^ Petrović, Aleksandar (17. 7. 2023). „Nikola Karaklajić pojačao Novi Pazar”. Спорт клуб. Приступљено 8. 11. 2023. 
  24. ^ „N. Karaklajic”. resultados-futbol.com (на језику: шпански). Приступљено 8. 11. 2023. 
  25. ^ „Пауновић окупио "Орлиће". Радио-телевизија Србије. 23. 3. 2015. Приступљено 8. 11. 2023. 
  26. ^ „Ovo su Paunovi "orlići" za Svetsko prvenstvo!”. mondo.rs. 18. 5. 2019. Приступљено 8. 11. 2023. 
  27. ^ Minić, Miljan (16. 7. 2023). „Karaklajić stigao u Novi Pazar”. Mozzart Sport. Приступљено 8. 11. 2023. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]