Никола Кечанин
| Никола Кечанин | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Место рођења | Чепин, код Осијека, Аустроугарска |
| Датум смрти | 1985 |
Никола Кечанин (Чепин код Осијека, 1913 — 1985) је био југословенски и хрватски вајар.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 1913. године у Чепину код Осијека. Као млади вајар, пре рата је боравио и стварао у САД-у и Француској. По политичкој оријентацији био је левичар, те познавалац историје уметности и филозофије.[1]
Био је учесник Народноослободилачког покрета у западној Славонији.
После рата радио је као професор ликовног одгоја у даруварској гимназији „Маршал Тито“.[1]
Умро је 1985. године.
Стваралаштво[уреди | уреди извор]
Аутор је већег броја споменика посвећених Народноослободилачкој борби широм Славоније, од којих су неке од њих срушили националисти или уклониле локалне власти након 1991. године.
Нека његова дела су:
- Споменик палим борцима, Нашице 1950. година (са главног трга премештен у музеј)[2]
- Споменик палим борцима у Болманској бици, Болман 1951. година
- Споменик жртвама фашизма, Осијек 1952. година (миниран 1991. године)[2]
- Споменик жртвама фашизма, Брођанци 1955. година (срушен по налогу тадашњег жупана 1997. године)[2]
- Споменик палим борцима и жртвама фашизма, Ада код Осијека 1961. година
- Споменик палим борцима и жртвама фашизма, Паулин Двор 1962. година
- Споменик палим борцима и жртвама фашизма, Чепин
- Споменик побијеним избеглицама са Козаре, Слобоштина (Хрватска војска сравнила је и село и споменик)[2]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б Jovicaprodanovic.com Архивирано на сајту Wayback Machine (20. новембар 2011), Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ а б в г Рушење антифашистичких споменика у Хрватској 1990-2000. „САБАРХ“, Загреб 2002. година.
